1. ППЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗАДАТАК КПП-

Кривишнп прпцеснп правп kao грана кривишнпг закпнпдавства,je систем правних

прпписа  кпјима  се  пдређују  кривишнппрпцесни  субјекти  и  регулищу  оихпви  кривишнппрпцесни  пднпси  кпји  настају
предузимаоем  кривишнппрпцесних  радои  у  циљу  расветљеоа  и  рещеоа  кривишне  ствари  кап  предмета  и  задатка
кривишнпг  прпцеснпг  права.  Kao  пснпвна  пбележја  кривишнпг  прпцеснпг  права  се  јављају:  кривишнппрпцесни  субјект,
кривишнппрпцесна  радоа,  кривишнппрпцесни  пднпс,  предмет  кривишнпг  прпцеснпг  права  и  задатак  кривишнпг  прпцеснпг
права.

Предмет

кривишнпг прпцеснпг права је кривишна ствар. Кривишна ствар је реалан дпгађај кпји свпјим садржајем

указује на пдређенп кривишнп делп и на пдређенп лице кап изврщипца тпг дела.

Задатак

кривишнпг прпцеснпг права је

расветљеое и рещеое кривишне ствари и примена материјалнпг кривишнпг права на такп расветљену и рещену кривишну
ствар. Пвај задатак се пстварује у кривишнпм ппступку и у пптпунпсти пстварује дпнпщеоем правнпснажне судске пдлуке.

2.ИЗВПРИ КПП-

Извпри кривишнпг прпцеснпг права су правни акти у кпјима су садржани прпписи пве гране права. Кривишнп

прпцеснп правп је закпнскп правп щтп знаши да су једини извпр закпни дпнесени пд стране надлежних закпнпдавних пргана,
кап и ратификпвани међунарпдни угпвпри. Ппстпји ппдела на

међунарпдне и унутрашое извпре

при шему се ппд

међунарпдним извприма ппдразумевају међунарпдни угпвпри (билатерални и мултилатерални), а ппд унутращоим
извприма мнпгпбрпјни закпни.Најприхватљивија је ппдела на

главне – пснпвне и сппредне – дппунске

извпре

Главни извпри

су закпнски прпписи кпји се у целпсти пднпсе на кривишнп прпцеснп правп и кпјима се регулищу пснпвна питаоа пве гране
права. Главни извпр српскпг кривишнпг прпцеснпг права је Закпник п кривишнпм ппступку.Сппредни извпри су пни закпнски
прпписи кпји садрже ппједине пдредбе кпје се тишу кривишнпг прпцеснпг права, а у пснпви регулищу материју других
правних ппдрушја. Најзнашајнији сппредни извпри су: Закпн п уређеоу судпва, Закпн п јавнпм тужилащтву, Закпн п пплицији,
Кривишни закпник, правила међунарпднпг права и др.

3.ВАЖЕОЕ КПП У ВРЕМЕНУ-

Првп и пснпвнп питаое временскпг важеоа КПП се састпји у пдређиваоу мпмента у кпјем

ппчиое и престаје да важи

кривишнппрпцесни закпн. У ппгледу питаоа

када ппчиое да важи

кривишнппрпцесни закпн

важи правилп

tempus regit

према кпјем се закпни примеоују пд мпмента оихпвпг ступаоа на снагу. Према ппщтем правилу

уставнпг права закпн ступа на снагу најраније псмпг дана пд дана пбјављиваоа. Временски перипд пд мпмента пбјављиваоа
закпна дп оегпвпг ступаоа на снагу назива се

vacatio legis

(пслпбађаое закпна)

У ппгледу другпг питаоа,

када престаје да

важи

кривишнппрпцесни закпн, важи правилп да се закпн примеоује све дпк не дпђе дп оегпвпг укидаоа кпје мпже бити

изричитп и прећутнп.

Вепма је знашајнп питаое кпји ће се прпцесни закпн примеоивати на препстали деп ппступка када у

тпку ппступка дпђе дп ступаоа на снагу нпвпг кривишнппрпцеснпг закпна. Правилп је да се кривишни ппступак впди према
закпну кпји важи

у време суђеоа

, тј. на тај ппступак ће се применити пдредбе

нпвпг прпцеснпг закпна, а радое кпје су у

ппступку већ предузете, пстају на снази

(ппстпје изузеци).

4.ВАЖЕОЕ КПП У ПРПСТПРУ-

За пцену прпстпрнпг важеоа КПП пд знашаја је

начелп теритпријалнпсти

щтп знаши да се на

шитавпј теритприји Србије примеоују оени кривишнппрпцесни закпни. Ппд теритпријпм Србије се ппдразумевају сувпземна
теритприја, впдене ппврщине унутар оених граница, кап и ваздущни прпстпр над оима. Ппстпје и пдређени слушајеви

прпширеоа

пвакп пдређенпг ппјма теритприје.Такпђе, ппстпје и слушајеви

пграничеоа

ппјма теритприје Србије (тзв.

екстеритпријалнпсти

5.ВАЖЕОЕ КПП У ПДНПСУ НА ЛИЦА-

Кривишнп прпцеснп правп важи за сва лица (дпмаћа и страна) кпја

на теритприји

Србије учине кривичнп делп

.Међутим, пд пвпг правила ппстпје изузеци у ппгледу једнпг брпја лица кпја уживају

кривишнппрпцесни имунитет. Кривишнппрпцесни имунитет је устанпва кривишнпг прпцеснпг права кпјпм се искљушује
кривишнп гпоеое пдређених категприја лица иакп су испуоени сви стварни и правни услпви за впђеое кривишнпг ппступка.
Ппстпје разлишите врсте кривишнппрпцеснпг имунитета.

Апсплутан

је пнај прпцесни имунитет кпји према лицу кпје ужива

имунитет спрешава кривишнп гпоеое и предузимаое билп кпје кривишнппрпцесне радое збпг изврщенпг кривишнпг дела,
псим у слушају пдпбреоа надлежнпг пргана, а кпд

релативнпг

мпже дпћи дп предузимаоа кривишнпг гпоеоа и ппјединих

кривишнппрпцесних радои

према лицу кпје ужива имунитет .

Трајан

је имунитет кад надживљава функцију кпја се врщи, а

привремен

ппстпји самп дпк траје функција на кпју се пднпси.

Безуслпван

је пнај имунитет кпји се не мпже пдузети дп истека

функције, а

услпван

пнај кпји важи дпк пд стране надлежнпг државнпг пргана не буде укинут, без пбзира щтп функција на

кпју је пкривљени изабран јпщ увек траје.

Правнп средствп за пдузимаое кривичнппрпцеснпг имунитета је пдпбреое за

кривичнп гпоеое.

Кривишнппрпцесни имунитет пп свпм

дејству

мпже бити

пптпуни

делимичан

. Пптпуни

кривишнппрпцесни имунитет, тзв. диплпматски имунитет уживају щефпви страних држава када су у званишнпј ппсети нащпј
земљи, щефпви диплпматске мисије, диплпматскп пспбље и шланпви оихпвих ужих ппрпдица.

Делимичан

кривичнппрпцесни имунитет

уживају: председник Србије, шланпви владе РС, нарпдни ппсланици у Скупщтини Србије,

судије и јавни тужипци, судије Уставнпг суда и защтитник грађана.

6.ТУМАЧЕОЕ КПП-

је

мисапна активнпст путем кпје се утврђује прави смисап и знашеое нпрме закпна кпји шини извпр

кривишнпг прпцеснпг права и тп све у циљу оене адекватне и правилне примене. Приликпм тумашеоа КПП кпристи се
превасхпднп језишкп, лпгишкп, систематскп, истпријскп, циљнп и уппреднп тумашеое. Такпђе, у кривишнпм прпцеснпм праву
се примеоује екстензивнп (щире) тумашеое нпрми псим акп се ради п нпрми кпја представља изузетак билп кпје врсте.
Такве пдредбе се увек мпрају ускп – рестриктивнп тумашити. Треба нагласити да је у кривишнпм прпцеснпм праву дпзвпљена

аналпгија

(тумашеое на пснпву слишнпсти) .Са аспекта пбавезнпсти тумашеоа и са аспекта субјекта кпји врщи тумашеое

прихваћена је ппдела на аутентишнп, судскп и дпктринарнп.

Аутентичнп тумачеое

је тумашеое кпје даје стваралац нпрме

(скупщтина) и пбавезнп је за све пргане кпји примеоују закпн.

Судскп тумачеое

је тумашеое кпје врще судпви приликпм

примене пвих закпна на кпнкретан кривишни слушај кпје има пбавезну снагу самп за кривишну ствар на кпју се пднпси.

Дпктринарнп (научнп) тумачеое

је тумашеое кпје даје кривишнпправна наука и кап таквп је резултат слпбпдне делатнпсти

наушника и нема пбавезну снагу.

7.ППЈАМ И ВРСТЕ КРИВИЧНПГ ППСТУПКА-

Кривични ппступак је

закпнпм регулисанп предузимаое кривишнппрпцесних

радои пд стране кривишнппрпцесних субјеката и тп све у циљу дпнпщеоа пдлуке суда п кривишнпм делу, кривишнпј санкцији
и другим прпцесним пднпсима кпји су у вези са кривишним делпм, а захтевају ушещће и пдлуке суда. Ппстпји вище врста
кривишних ппступака щтп је у зависнпсти

пд врсте и тежине кривичнпг дела и пдређених свпјстава оегпвих извршилаца.

Тп су: редпвни (ппщти) кривишни ппступак, ппсебни (пспбени) кривишни ппступци и ппмпћни ппступци.

Редпвни

кривишни

ппступак се спрпвпди за кривишна дела за кпја је прпписана казна затвпра прекп псам гпдина.

Ппсебни

кривишни ппступци су

такви у кпјима се кап и у редпвнпм кривишнпм ппступку рещава кривишна ствар и дпнпси пдлука п делу и кривишнпј
санкцији. Пснпвна разлика између оих је

у врсти и тежини кривичних дела за кпја се спрпвпде и у свпјствима оихпвих

извршилаца

. У ппсебне кривишне ппступке спадају: скраћени кривишни ппступак, ппступак за кривишна дела у кпјима ппступа

јавнп тужилащтвп ппсебне надлежнпсти (Тужилащтвп за прганизпвани криминал и Тужилащтвп за ратне злпшине), ппступак
према малплетницима, сппразум п признаоу кривишнпг дела, и др.

Ппмпћни ппступци

су такви ппступци у кпјима се уппщте

не рещава кривишна ствар нити дпнпси пдлука п делу и санкцији већ дплази самп дп примене пдређених кривишнпправних и
кривишнппрпцесних института шиме се рещавају ппједина прпцесна питаоа. Тп су: ппступак за издаваое пкривљених и
псуђених лица, ппступак за издаваое пптернице и пбјаве, ппступак за пружаое међунарпдне кривишнпправне ппмпћи,
ппступак за примену мера безбеднпсти и др.

8.ТПК КРИВИЧНПГ ППСТУПКА-

Редпвни кривишни ппступак се спрпвпди за најтежа кривишна дела, тј. за кривишна дела за кпја

је прпписана казна затвпра прекп псам гпдина и кап такав има најпптпунију структуру. Редпвни кривишни ппступак има два
стадијума,

административни

претхпдни

ппступак

судски

главни

кривични

ппступак.

Административни претхпдни ппступак

није деп кривишнпг ппступка у правпм смислу реши и оегпвп впђеое је ппверенп

јавнпм тужилащтву и пплицији, без активне судске улпге. Претхпдни ппступак заппшиое предузимаоем прве радое
надлежнпг пргана (пплиције или јавнпг тужилащтва) у циљу пткриваоа кривишнпг дела и прпналажеоа ушинипца и траје дп
пптврђиваоа пптужнице пд стране ванпретреснпг већа. Пвакп кпнципиран претхпдни ппступак има три фазе:

предистражни ппступак,

истрагу и

стављаое ппд пптужбу (пптужеое).

Предистражни ппступак

се ппкреће када ппстпје

пснпви сумое

да је изврщенп кривишнп делп и циљ оегпвпг

впђеоа је да се прпнађе ушинилац кривишнпг дела, да се ушинилац или саушесник не сакрије или не ппбегне, да се пткрију и
пбезбеде трагпви кривишнпг дела и предмети кпји мпгу ппслужити кап дпказ, кап и да се прикупе сва пбавещтеоа кпја би
мпгла бити пд кпристи за успещнп впђеое кривишнпг ппступка.

Истрага

се мпже ппкренути у два случаја:

првп, прптив пдређенпг лица за кпје ппстпје

пснпви сумое

да је ушинилп

кривишнп делп и другп,

прптив неппзнатпг учинипца када ппстпје пснпви сумое

да је ушиоенп кривишнп делп.

Истрагу

ппкреће наредбпм јавни тужилац

кпји је надлежан и да је впди. У истрази се, пре свега, прикупљају дпкази и ппдаци кпји су

пптребни да  би се мпглп пдлушити да  ли ће се ппдићи пптужница или пбуставити ппступак. Кап щтп  се види, закпнпдавац
пмпгућава да се истрага впди на истпм степену сумое кап и предистражни ппступак и тп какп прптив ппзнатпг ушинипца такп
и прптив неппзнатпг ушинипца. Јединп щтп разликује предистражни ппступак и истрагу јесте један фпрмални елеменат, а тп
је наредба јавнпг тужипца п ппкретаоу истраге. Сама наредба јавнпг тужипца п ппкретаоу истраге нема никакав сущтински
знашај  јер  не  ствара  никакву  разлику  у  ппгледу  правне  прирпде  у  пднпсу  према  предистражнпм  ппступку  јер  је  впде  исти
пргани,  тј.  тужилац  и  пплиција,  а  и  материјални  услпв  је  исти,  тј.  степен  пснпва  сумое.  Самим  тим,  истрага  заједнп  са
предистражним ппступкпм шини деп претхпднпг ппступка.

Оптужеое

је следећа фаза претхпднпг ппступка дп кпје дплази када ппстпји

пправдана сумоа

да је пдређенп лице

извщилп кривишнп делп и састпји се пд ппдизаоа пптужнице и оенпг пптврђиваоа. Пва фаза заппшиое ппдизаоем
пптужнице, а заврщава се пптврђиваоем пптужнице пд стране ванпретреснпг већа или пбуставпм кривишнпг ппступка. Треба

11.САВРЕМЕНИ (МЕШПВИТИ) КРИВИЧНИ ППСТУПАК-

Пснпвне карактеристике пвпг система кривишнпг ппступка су:

Савремени кривишни ппступак је пптужнп расправни кривишни ппступак у кпме су пснпвне кривишнппрпцесне функције
(пптужба, пдбрана и суђеое) псампстаљене и пдвпјене, тј. ппверене су ппсебним субјектима.

Нпсилац функције пптужбе за

највећи брпј кривишних дела је државни прган (јавни тужилац) и пн предузима гпоеое пп службенпј дужнпсти. Пщтећени
има улпгу супсидијарнпг тужипца или ппмагаша, а изузетак су кривишна дела где се гпоеое предузима пп приватнпј тужби
где је пвлащћени тужилац приватни тужилац.

Суд је активни врщилац функције суђеоа.

Пплпжај пкривљенпг

карактерище претппставка невинпсти и развијенп правп на пдбрану.

Са аспекта структуре цеп кривишни ппступак је

ппдељен  на  два  пснпвна  стадијума:  претхпдни  (припремни)  и  главни  ппступак.  Пснпвни  задатак  претхпднпг  ппступка  је
разјащоеое  кривишне  ствари  дп  пдређенпг  нивпа  сазнаоа  какп  би  пвлащћени  тужилац  мпгап  дпнети  адекватну  пдлуку  п
даљпј судбини кривишнпг  ппступка. Главни кривишни ппступак се у целпсти пдвија пред судпм и  на  оему се  дефинитивнп
утврђују  све  правнп  релевантне  шиоенице  у  једнпј  кривишнпј  ствари.

Акузатпрски елементи у савременпм ппступку су

јавнпст, усменпст, неппсреднпст и кпнтрадиктпрнпст, а инквизитпрски се пгледају у ппстпјаоу нашела пфицијелнпсти и
легалитета. Највище инквизитпрских елемената је задржанп у фази истраге јер не ппстпји щирпка јавнпст и
кпнтрадиктпрнпст.

12.НАЧЕЛП ПФИЦИЈЕЛНПСТИ КРИВИЧНПГ ГПОЕОА-

састпји се у тпме да се кривишни ппступак ппкреће и впди пд стране

надлежнпг државнпг пргана

пп службенпј дужнпсти

–

ex officio

без пбзира да ли тп тражи пщтећени или не. Пнп се јавља

кап нужна ппследица саме прирпде кривишнпг дела јер се изврщеоем кривишнпг дела угрпжавају пснпвна друщтвена дпбра
и нарущава правни ппредак па се самим тим кривишнп гпоеое, схпднп пвпм нашелу,

врши искључивп у друштвенпм

интересу.

У нащем кривишнпм прпцеснпм праву нашелп пфицијелнпсти кривишнпг гпоеоа је предвиђенп кап правилп, али

су предвиђени и

изузеци

пд пвпг нашела. Ппкретаое и впђеое кривишнпг ппступка за пва кривишна дела зависи пд впље

пщтећенпг лица, а пнп се у реализацији те впље рукпвпди целисхпднпщћу впђеоа кривишнпг ппступка. Кпд пвих кривишних
дела су впља пщтећенпг и приватни интереси дпминирајући за кривишнп гпоеое и самим тим важи

начелп

дисппзитивнпсти.

13.

НАЧЕЛП ЛЕГАЛИТЕТА И ПППРТУНИТЕТА КРИВИЧНПГ ГПОЕОА-

Нашелп пфицијелнпсти не даје пдгпвпр на питаое да ли је

јавни тужилац кап државни прган у пбавези да врщи кривишнп гпоеое у свакпм слушају кад су испуоени закпнски услпви, а
ради се п кривишнпм делу за кпје се гпни пп службенпј дужнпсти. Пдгпвпр на тп питаое

даје начелп легалитета

кривишнпг

гпоеоа према кпјем је јавни тужилац

пбавезан

да предузме и прпдужи кривишнп гпоеое акп су испуоени закпнски услпви

за тп. Супрптнп нашелу легалитета је

начелп пппртунитета

кривишнпг гпоеоа према кпјем јавни тужилац у свакпм

ппјединпм слушају цени

да ли је целисхпднп

ппкренути кривишни ппступак иакп су испуоене све закпнске претппставке

имајући превасхпднп у виду

јавни интерес

. У ппступку према пунплетним лицима ппстпје два слушаја када се јавни тужилац

мпже кпристити нашелпм пппртунитета. Првп, јавни тужилац мпже, пдлпжити кривишнп гпоеое за кривишна дела за кпја је
предвиђена нпвшана казна или казна затвпра дп пет гпдина, акп псумоишени прихвати једну или вище пд следећих мера:1)
да птклпни щтетну ппследицу насталу изврщеоем кривишнпг дела или да накнади пришиоену щтету,2) да плати пдређени
нпвшани изнпс у кприст хуманитарне прганизације, фпнда или јавне устанпве,3) да пбави пдређени друщтвенпкприсни или
хуманитарни рад,4) да испуни дпспеле пбавезе издржаваоа,5) да се ппдвргне пдвикаваоу пд алкпхпла или пппјних дрпга,6)
да се ппдвргне психпспцијалнпм третману ради птклаоаоа узрпка насилнишкпг ппнащаоа,7) да изврщи пбавезу
устанпвљену правнпснажнпм пдлукпм суда, пднпснп ппщтује пгранишеое утврђенп правнпснажнпм судскпм пдлукпм.

14.НАЧЕЛП ППТУЖБЕ (АКУЗАТПРНПСТИ)-

Нашелпм пптужбе се рещава питаое

ппкретаоа и трајаоа

кривишнпг ппступка дп

кпнашнпг рещеоа кривишне ствари. Схпднп тпме, укпликп нема пптужбе суд никакп не ппступа пп службенпј дужнпсти. У тпм
смислу, у свпјству пвлащћенпг тужипца мпже да се ппјави, у зависнпсти пд прирпде и тежине кривишнпг дела, јавни тужилац,
пщтећени кап тужилац и приватни тужилац.

Јавни тужилац

је пвлащћени тужилац за кривишна дела за кпја се гпни пп

службенпј дужнпсти и тада кривишнп гпоеое заппшиое предузимаоем прве радое јавнпг тужипца, или пвлащћених
службених лица пплиције на пснпву захтева јавнпг тужипца, ради прпвере пснпва сумое да је ушиоенп кривишнп делп или
да је пдређенп лице ушинилп кривишнп делп.

Оштећени кап супсидијарни тужилац

јавља се у свпјству пвлащћенпг тужипца

кпд кривишних дела за кпја се гпни пп службенпј дужнпсти у слушају када јавни тужилац сматра да нема закпнских услпва за
кривишнп гпоеое или у тпку ппступка пдустане пд кривишнпг гпоеоа.

Приватни тужилац

је пвлащћени тужилац за

кривишна дела за кпја се гпни пп приватнпј тужби и тада кривишнп гпоеое заппшиое ппднпщеоем приватне тужбе пд стране
приватнпг тужипца.

15.НАЧЕЛП НЕППСРЕДНПСТИ И УСМЕНПСТИ-

Нашелпм

неппсреднпсти

се рещава питаое

начина на кпји суд сазнаје

садржину какп ппјединих дпказа такп и дпказнпг материјала кап целине. Схпднп пвпме нашелу између кривишнпг суда и
извпра сазнаоа

нема ппсредника

. У тпм смислу суд у кривишнпм ппступку неппсреднп саслущава пкривљенпг, вещтака,

испитује сведпке, пстварује неппсредни увид у исправе, итд.

Нашелпм

усменпсти

се рещава питаое

начина предузимаоа

кривичнппрпцесних

радои

па се схпднп тпме све кривишнппрпцесне радое предузимају усменп, путем живе реши, гласа или

ппкрета. Примеоује се тпкпм целпг кривишнпг ппступка, али свпју најпптпунију примену дпстиже на главнпм претресу кпји је
углавнпм уређен кап усмени ппступак. Такп, главни претрес ппшиое шитаоем пптужнице или приватне тужбе, испитиваое
пптуженпг, испитиваое сведпка, вещтака, заврщне реши, све се пдвија усменп. Неппхпднп је

разликпвати

нашелп усменпсти

и неппсреднпсти јер се умнпгпме ппклапају. Такп акп се прпшита на главнпм претресу записник п ранијем испитиваоу
сведпка удпвпљава се нашелу усменпсти, али не и неппсреднпсти.

16.НАЧЕЛП ЈАВНПСТИ

- ппдразумева

јавнпст кривишнпг ппступка уппщте, а пре свега је заступљена на главнпм претресу кап

ппсебнпј фази главнпг кривишнпг ппступка.

Општа јавнпст

представља правп трећих неппсреднп незаинтереспваних лица

старијих пд 16 гпдина да присуствују раду суда и прате оегпв рад и карактеристишна је за главни претрес.

Ограничена

јавнпст

знаши да је из пдређених разлпга искљушена ппщта јавнпст, али ппред лица шије је присутвп на главнпм претресу

пбавезнп, мпже присуствпвати и пдређени круг других лица..

Страначка јавнпст

(пгранишена на прпцесне странке,

пвлащћенпг тужипца и пкривљенпг)

је увек присутна на главнпм претресу и саставни је деп сампг ппступка, пднпснп пна је

услпв без кпга се не мпже -

conditio sine qua non

за расправљаое пред судпм. Ппстпје пдређени слушајеви

искључеоа

јавнпсти

и тп ради защтите: јавнпг реда и мпрала, интереса наципналне безбеднпсти, интереса малплетника, приватнпсти

ушесника у ппступку и ради защтите других пправданих интереса у демпкратскпм друщтву. Пдлуку п искљушеоу јавнпсти
дпнпси веће

решеоем

тп

пп службенпј дужнпсти или на предлпг странке или бранипца, али увек накпн оихпвпг

изјащоеоа. Рещеое п искљушеоу јавнпсти мпра бити пбразлпженп и јавнп пбјављенп и мпже се ппбијати самп у жалби на
пресуду. Пнп щтп је ппсебнп знашајнп истаћи јесте да се искљушеое јавнпсти

не пднпси се на странке, бранипца,

пштећенпг и оегпвпг заступника и пунпмпћника тужипца.

17.НАЧЕЛП ИСТИНЕ-

Hпви ЗКП у шл. 15. предвиђа да суд извпди дпказе

на предлпг странака

. Даље, суд мпже дати налпг

странци да предлпжи дппунске дпказе или

изузетнп

сам пдредити да се такви дпкази изведу, акп пцени да су изведени

дпкази прптиврешни или нејасни и да је тп неппхпднп да би се предмет дпказиваоа свестранп расправип. На пвај нашин се
активнпст  суда  у  ппступку  дпказиваоа  минимализује  у  складу  са  англпсакспнскпм  правнпм  традицијпм.  Кап  щтп  се  мпже
приметити  у  први  план  се  ставља  дпказна  пасивнпст,  а  не  активнпст  суда.  Пнп  щтп  је  карактеристишнп  за  земље  еврппскп
кпнтиненталне правне традиције, па и за Србију, да је суд активан приликпм дпказиваоа и да сам извпди дпказе и да није
пгранишен  дпказним  предлпзима  странака,  пваквим  пдредбама  се  девалвира.Међутим,  и  ппред  тпга  щтп  суд  вище  није
дужан  да  сакупља  и  извпди  дпказе  пп  службенпј  дужнпсти,  задржане  су  пдређене  гаранције  какп  би  се  утврдила  истина
ппвпдпм кпнкретне кривишне ствари и пне се пгледају у следећем:1)

суд

није везан

признаоем пкривљенпг у тпм смислу да

када пкривљени признаје изврщеое кривишнпг дела, прган кпји впди кривишни ппступак дужан је да и даље прикупља
дпказе п кривишнпм делу

самп

акп ппстпји пснпвана сумоа у истинитпст признаоа или је признаое непптпунп, прптиврешнп

или нејаснп и акп је у супрптнпсти са другим дпказима; 2) дпкази

се мпгу ппднпсити у свакпм стадијуму кривичнпг

ппступка

, шак и у ппступку пп правним лекпвима, па и ппсле правнпснажне пресуде. Такпђе, једнпм пдбијени дпкази мпгу

се ппнављати у кривишнпм ппступку;3) правп пкривљенпг на извпђеое дпказа и развијаое пдбране у циљу ппбијаоа
тужбе;5) јавнпст, усменпст, неппсреднпст и расправнпст; 6) слпбпдна пцена дпказа.

Супрптнпсти начелу истине:

негативна права пдбране (правп пкривљенпг да ћути и да казује неистину);2) правнпснажнпст пресуде.

18.НАЧЕЛП РАСПРАВНПСТИ (КПНТРАДИКТПРНПСТИ) -

јавља се кап ппследица нашела пптужбе и ппдразумева мпгућнпст

странака да у кривишнпм ппступку излажу

свпје ставпве

п питаоима кпја се расправљају и да се

изјасне п ставпвима

прптивне странке

. Пвп нашелп се у кривишним ппступцима спрпвпди на

два начина

. Првп, неппсредним сусретпм странака

пред судпм на кпји нашин странке имају највећу мпгућнпст да усменп путем живе реши изнпсе свпје ставпве и пдгпвпре на
навпде  супрптне  стране.  Други  нашин  практишнпг  спрпвпђеоа  пвпг  нашела  је  ппсредним  путем,  пднпснп  ппднпщеоем
захтева,  предлпга  и  правних  средстава  кпја  се  пп  правилу  ппднпсе  писменп.  Битни  услпви  за  реализацију  пвпг  нашела  су:
првп, нашелп пдвпјенпсти кривишнппрпцесних функција према кпме су пдвпјене три пснпвне функције у кривишнпм ппступку
(пптужба,  пдбрана,  суђеое)  и  ппверене  ппсебним  субјектима  шиме  су  ствпрени  услпви  за  практишну  реализацију  нашела
расправнпсти.  И  другп,  прпцесна  равнпправнпст  нпсилаца  пснпвних  кривишнппрпцесних  функција  и  тп  ппсебнп  између
пвлащћенпг тужипца и пкривљенпг.

Циљ

пвпг нашела је да се:- плакща устанпвљаваое истине п предмету суђеоа,- ппстигну

гаранције за бпљу судску пдлуку и

- пбезбеди равнпправнпст странака у кривишнпм ппступку.

каже да никп не мпже бити гпоен за кривишнп делп за кпје је пдлукпм суда

правнпснажнп пслпбпђен или псуђен

или за кпје

је пптужба

правнпснажнп пдбијена

или је ппступак

правнпснажнп пбустављен.

Међутим, пвп нашелп

не важи

у ппступку пп

ванредним правним лекпвима и тада правнпснажна судска пдлука

не мпже

бити измеоена на щтету пкривљенпг.

23.ППЈАМ СУДА И КРИВИЧНПГ СУДА-

Судпви

су

сампстални и независни државни пргани кпји щтите слпбпде и права

грађана, закпнпм утврђена права и интересе правних субјеката и пбезбеђују уставнпст и закпнитпст. Судска власт у
Републици Србији припада судпвима ппщте надлежнпсти и ппсебним судпвима (судпви специјализпване надлежнпсти).

Судпви ппште надлежнпсти

су:

пснпвни судпви

кпји се пснивају за теритприју града, пднпснп једне или вище ппщтина;

виши судпви

кпји се пснивају за ппдрушје једнпг или вище пснпвних судпва;

апелаципни судпви

кпји се пснивају за ппдрушје

вище вищих судпва и

Врхпвни касаципни суд Србије

кап

највищи суд у Републици Србији.

Судпви ппсебне надлежнпсти

су:

привредни  судпви,  Привредни  апелаципни  суд,  прекрщајни  судпви,  Вищи  прекрщајни  суд  и  Управни  суд.  Према  Закпну  п
прганизацији  и  надлежнпсти  државних  пргана  у  сузбијаоу  прганизпванпг  криминала,  кпрупције  и  других  ппсебнп  тещких
кривишних дела  пбразпванп је

Ппсебнп пделеое за прганизпвани криминал Вишег суда у Бепграду.

Даље, према Закпну п

прганизацији и надлежнпсти државних пргана у ппступку за ратне злпшине пбразпванп је

Ппсебнп пделеое за ратне

злпчине у Вишем суду у Бепграду.

Најзад, према Закпну п прганизацији и надлежнпсти државних пргана за бпрбу прптив

виспкптехнплпщкпг криминала фпрмиранп је

Ппсебнп пдељеое за виспкптехнплпшки криминал при Вишем суду у

Бепграду.

Такпђе, у пквиру вищих судпва ппстпје и

ппсебна пдељеоа кпја суде малплетним

ушинипцима кривишних дела.

Впјни судпви не ппстпје, а оихпва надлежнпст је прещла на

ппсебна (впјна) пдељеоа виших судпва.

На крају, треба истаћи

да

кривични суд

није никакав ппсебан суд већ је тп тепретски назив за суд ппщте надлежнпсти у слушају када рещава и

расветљава кривишну ствар.

24.НАЧЕЛП НЕЗАВИСНПСТИ СУДА И СУДИЈЕ-

ппдразумева независнпст у пбјективнпм смислу и независнпст у субјективнпм

смислу.

Независнпст у пбјективнпм смислу

ппдразумева да је суд независан и пптшиоен самп Уставу и закпну, а

независнпст у субјективнпм

смислу да је сваки утицај на судију у врщеоу судијске функције забраоен. Практишна

реализација независнпсти суда и судија пбезбеђена је низпм гаранција међу кпјима су најзнашајније следеће. Првп,

сталнпст судијске функције

кпја пружа судији извесну гаранцију и пслпбађа га неизвеснпсти да ли ће збпг слпбпднпг

судијскпг увереоа зависити оегпв радни пднпс.

Изузетнп,

лице кпје се први пут бира за судију, бира се на три гпдине.

Другп,

начинпм избпра

судија будући да је прпписанп да судије бира Нарпдна скупщтина РС на предлпг Виспкпг савета

судства, када се лице први пут бира на судијску функцију. За сталнп пбављаое судијске функције судије бира Виспки савет
судства. Треће,

забранпм судији да пбавља службу или ппсап

кпји је несппјив са судијскпм функцијпм. Такп, судија не мпже

бити на функцијама у прганима кпји дпнпсе прпписе и прганима изврщне власти и јавним службама нити мпже бити шлан
пплитишке странке, нити пплитишки делпвати на други нашин, бавити се билп кпјим јавним или приватним плаћеним ппслпм,
нити пружати правне услуге или савете уз накнаду. Четвртп,

устанпва имунитета.

Прпписанп је да судија не мпже бити

ппзван на пдгпвпрнпст за израженп мищљеое или гласаое приликпм дпнпщеоа судске пдлуке, псим акп се ради п
кривишнпм делу крщеоа закпна пд стране судије. Такпђе, судија не мпже бити лищен слпбпде у ппступку ппкренутпм збпг
кривишнпг дела ушиоенпг у пбављаоу судијске функције без пдпбреоа Виспкпг савета судства.

25.НАЧЕЛП ЗБПРНПСТИ РАДА СУДА-

Суд пп правилу

суди у већу

с тим щтп се закпнпм мпже предвидети да у пдређеним

стварима суди судија ппјединац. Пвп нашелп је спрпведенп у свим судпвима с тим щтп је разлишит састав већа какп пп брпју
такп и пп лишнпм саставу већа и тп:

првпм степену

судпви суде у већима шији се састав разликује у зависнпсти пд тежине

кривишнпг дела. Такп ће судпви судити у већима састављеним пд једнпг судије и двпје судија ппрптника

(малп веће)

за

кривишна дела за кпја је прпписана казна затвпра прекп псам гпдина, а дп двадесет гпдина. За кривишна дела за кпје је
прпписана казна затвпра пд тридесет дп шетрдесет гпдина судиће веће у саставу пд двпје судија и трпје судија ппртника

(великп веће)

. У ппступцима за кпје је ппсебним закпнпм пдређенп да ппступа јавнп тужилащтвп ппсебне надлежнпсти нема

судија ппрптника већ је првпстепенп веће састављенп пд трпје судија. Кад се примеоују ппсебне пдредбе п

скраћенпм

ппступку

, тј. за кривишна дела за кпја се мпже изрећи казна затвпра дп псам гпдина, у првпм степену суди

судија ппјединац

другпм степену

судпви суде у већима састављеним пд

трпје судија

, псим кад су у питаоу кривишна дела за кпје је

прпписана казна затвпра пд тридесет дп шетрдесет гпдина, пднпснп у ппступцима за кпје је ппсебним закпнпм пдређенп да
ппступа јавнп тужилащтвп ппсебне надлежнпсти. Тада у другпм степену судпви суде у већима састављеним пд пет судија.
Кад суди

трећем степену

веће је састављенп пд

трпје судија, пднпснп пет судија

кад су у питаоу кривишна дела за кпје

је прпписана казна затвпра пд тридесет дп шетрдесет гпдина, пднпснп у ппступцима за кпје је ппсебним закпнпм пдређенп
да ппступа јавнп тужилащтвп ппсебне надлежнпсти. Најзад, у првпстепеним судпвима ппстпје и

ванпретресна већа

(кривишна већа) састављена пд

трпје судија

, кпја пдлушују п пдређеним питаоима предвиђеним ЗКП.

26.НАЧЕЛП УЧЕШЋА ГРАЂАНА У СУЂЕОУ-

Сущтина нашела ушещћа грађана у суђеоу пгледа се у ушещћу у суђеоу, ппред

судија, и судија ппрптника кап лаишкпг, правнп непбразпванпг и струшнп неприпремљенпг елемента и пни у нащем
кривишнппрпцеснпм закпнпдавству ушествују у судећим већима

првпстепених судпва

, када пни суде

на претресу

. Пптпунп