Министарства као носиоци државне управе

2016

1.Увод

            Појам   управе,   који   је   веома   сложен,   може   се   одредити   у   теоријском   и
позитивноправном   смислу,   који   се   понекад   не   поклапају.   Савремени   теоријски   појам
управе, са системског становишта, подразумева управу као сложени и динамични управни
систем   социјалне   регулације   државе   и   управе   и   њихове   улоге   у   остваривању   општег
интереса и друштвене добробити (боно публицо), који је, као основни друштвени процес,
битан   основ   и   претпоставка   општег   друштвеног   развоја   у   свим   областима   државног
деловања.

Организацију управе, поред управног права, нарочито проучавају јавна управа (публиц
администратион), наука о управљању (сциенце администратиф), јавни менаџмент (публиц
манагемент)   и   вођење   јавних   послова   (публиц   полицy),   као   сродне,   специјализоване
управне дисциплине. Данас се за одређивање теоријског појма управе у организационом
смислу углавном користи израз јавна управа, а израз државна управа је карактеристичан
за гледишта која организациони појам управе одређују као органски појам управе, који
обухвата само органе државне управе као вршиоце управне власти. У англосаксонској,
француској и немачкој стручној литератури употребљава се израз јавна управа, односно
јавна   администрација,   која   у   тим   државама   обухвата   стручни   део   државне   управне
организације   (разликује   се   од   тзв.   пословне   управе   привредних   корпорација),   али   и
недржавне вршиоце управе, као и локалну самоуправу.

Министарства као носиоци државне управе

2016

2. Организација државне (Републичне) управе

Организациону, општу или екстерну структуру државне управе чине републички органи
управе и огранизације, које се деле на



органе државне управе, где спадају: министарства, органи управе у саставу
министарства и



посебне организације

Овакви органи и организације државне управе чине државну управу у организационом
смислу. Из тога следи да агенције нису део система државне управе. Оне нису посебно
организационо издвојене у   спољној организационој структури државне управе, нити су
смештени унутар система посебних (управних) организација. Поједини послови државне
управе   законом   се   могу   поверити   аутономсним   покрајинама,   општинама,   градовима   и
граду   Београду,   јавним   предузећима,   установама,   јавним   агенцијама   и   другим
организацијама. Све се ове огранизационе форме јединствено зову организације којима су
поверена јавна овлашћења

2.1. Начела на којима се заснива рад органа државне управе

Начело самосталности и законитости

. Органи државне управе самостални су у

вршењу својих послова и раде у оквиру и на основу Устава, закона, других прописа и
општих аката.

Начело стручности, непристрасности и политичке неутралности

. Органи државне

управе поступају према правилима струке, непристрасно и политички неутрално и дужни
су да сваком омогуће једнаку правну заштиту у остваривању права, обавеза и правних
интереса.

Начело делотворности у остваривању права странака

. Органи државне управе дужни

су да странкама омогуће брзо и делотворно остваривање њихових права и правних
интереса.

Димитријевић. П.,

"Управно право"

, СВЕН Ниш, 2010, стр. 126.

Министарства као носиоци државне управе

2016

поступања и решавања у управној ствари. Директиве се не сматрају прописима, већ
унутрашњим актима органа.

2.3. Послови државне управе

Учествовање у обликовању политике Владе.

Органи државне управе припремају нацрте

закона, друге прописе и опште акте за Владу и предлажу Влади стратегије развоја и друге
мере којима се обликује политика Владе. Орган управе у саставу министарства учествује у
обликовању политике Владе преко министарства.

Праћење стања.

Органи државне управе прате и утврђују стање у областима из свог

делокруга, проучавају последице утврђеног стања и, зависно од надлежности, или сами
предузимају мере или предлажу Влади доношење прописа и предузимање мера на које је
овлашћена.

Извршавање закона, других прописа и општих аката

. Органи државне управе

извршавају законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе тако што
доносе прописе, решавају у управним стварима, воде евиденције, издају јавне исправе и
предузимају управне радње. Сви ти послови свеобухватно се могу назвати извршни
послови. Орган управе у саставу министарства не може доносити прописе. За
предузимање управних радњи којима се посеже у личну слободу и безбедност, физички и
психички интегритет, имовину и остала људска права и слободе, ограни државне управе
морају имати непосредни основ у закону

Решавање у управним стварима

. Органи државне управе решавају у управним стварима

и доносе управне акте. Органи државне управе решавају о жалбама и вандредним правним
средствима на управне акте које су донели они или имаоци јавних овлашћења, према
закону.

Инспекцијски надзор.

Инспекцијским надзором органи државне управе испитују

спровођење закона и других прописа непосредним увидом у пословање и поступање
физичких и правних лица и, зависно од резултата надзора, изричу мере на које су
овлашћени

Лилић. С., Кунић. П., Димитријевић. П., Марковић. М.,

"Управно право"

, Савремена

администрација, Београд, 2002, стр. 45.

Марковић. Р.,

"Управно право"

, Правни факултет, Београд, 2006, 78.

Министарства као носиоци државне управе

2016

Стварање о јавним службама

. Органи државне управе старају се да се рад јавних служби

одвија према закону. При том, органи државне управе врше послове и предузимају мере
на које су овлашћени законом.

Развојни послови.

Органи државне управе подстичу и усмеравају развој у областима из

свога делокруга, према политици Владе.

Остали стручни послови.

Органи државне управе прикупљају и проучавају податке у

областима из свог делокруга, сачињавају анализе, извештаје, информације и друге
материјале и врше друге стручне послове којима доприносе развоју области из свог
делокруга

3. Органи државне управе

3.1. Министарства

Министарства су органи управе који обављају управне и друге послове у једном или више
управних подручја (управних области). Министарства су

основни и најбројнији

вршиоци

управних послова државне управе. Министарства обављају и одговарајуће стручне
послове за које су основани. Према томе министарства обављају управне и њима повезане
стручне послове. Министарства су

највиши и самостални

органи управе под надзором

неког   другог   органа   управе   већ   су   непосредно   потчињени   Влади.   Законом   о
министарствима   образују   се   министарства   и   посебне   организације   и   утврђује   њихов
делокруг.   Министарство   се   образује   за   послове   државне   управе   у   једној   или   више
међусобно повезаних области.

Министарства су:



Министарство унутрашњих послова,



Министарство финансија и привреде,



Министарство спољних послова,



Министарство одбране,



Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе,

Ећимовић. Љ., Божић. Г., Радојичић. Д., Ненадовић. Г., Мишковић. Д.,