1
AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU
ČAČAK
NASTANAK I RAZVOJ NOVCA
(SEMINARSKI RAD)
Profesor: Doc. dr Simeun Vilendecic
Predmet:
Monetarne i javne finansije
Student:
2
POJAM, NASTANAK I RAZVOJ NOVCA
Na pocetku civilizacije potrebe ljudi za odredjenim proizvodima, zadovoljavala su se trampom.
Novac je bio nepoznat. Kada se vremenom, sa sve vecom i raznovrsnijom proizvodnjom I
pojavom drustvene podele rada, javio problem da raspolozivi proizvod bude prihvacen za
trazeni, iznadjena je jedna jedinstvena stvar, proizvod ili zivotinja za pribavljanje sredstava za
zadovoljavanje najraznovrsnijih potreba.
Kod Slovena su korisceni delovi platna, pa otuda verovatno i potice rec platiti, kod Kineza
nozevi, kod Eskima krzno polarne lisice, kod Indijanaca dabrova krzna i skoljke, kod naroda koji
su se bavili stocarstvom stoka, stoga se pretpostavlja da kod germanskih naroda rec “vieh” znaci
istovremeno stoka, bogatstvo, imetak i novac.
VRSTE I VREDNOST NOVCA
Metalni novac
Metali su preuzeli funkciju opsteg sredstva razmene zbog svojih prirodnih osobina. Oni
su lako prenosivi, trajni, deljivi i moguce ih je topiti. Plemeniti metali (zlato, srebro) su korisceni
kao novac pre drugih monetarnih metala (gvozdja i bakra).
U zemljama zapadne Evrope zlato se pocelo koristiti kao novac nakon visevekovnog
unutrasnjeg preobrazaja i razvoja. Posl epropasti rimskog carstva usledile su velike pljacke,
raseljavanja, ratovi i epidemije i sve do XIV veka navedene pojave su razarale evropski
kontinent. U tim uslovima, za male transakcije racuni su izmirivani u radu i naturi a samo za
veliku trgovinu korisceno je zlato.
4
a kovanice (sacinjene od zlata i srebra) imale vrednost koja je odgovarala njihovnom metalnom
tj. Zlatnom i srebrnom sadrzaju (ujedno bile i nacionalni novac I medjunarodno sredstvo
placanja).
Papirni novac
Posle ovog perioda (sloma metalizma) nastupilo je razdoblje zlatnog standarda, koje je
obelezilo stvaranje papirne novcanice. U literaturi je zabelezeno da je papirni novac prvi put
upotrebljen 1690. godine u drzavi Masacusets. Pocetkom XVIII veka pojavio se u Francuskoj, a
kasnije i u drugim zemljama.
Sa zlatnim vazenjem, pojavom novcanica (banknota) papirni novac poprima karakter
prometnog sredstva. Tadasnje banknote predstavljale su prvi oblik papirnog novca. Iako od
papira, one su u prometu “vazile” kao pravi novac (kao zlatni metalni novac), jer su bile
zamenljive za zlato. Papirna novcanica je u prvoj fazi zlatnog standarda bila zamenljiva za zlato,
ali je vremenom usledilo sve vece odstupanje izmedju vrednosti papirnih novcanica u opticaju i
zlatnog pokrica.
Odstupanje vrednosti zlata od vrednosti papirnih novcanica nije se osecalo u
transakcijama u nacionalnoj privredi, vec je dolazilo do izrazaja u medjunarodnim ekonomskim
odnosima. Tada se osnivaju berze novca na kojima se uporedjuje odnos jedne valute prema
drugoj (tzv. kotiranje valuta) i na kojima je utvrdjivana razlika izmedju vrednosti zlata I
vrednosti papirnih novcanica pojedinih valuta. Tu se ustanovljava valutni kurs koji izrazava
razliku izmedju vrednosti zlata i vrednosti papirnih novcanica pojedinih valuta.
Sve do tridesetih godina XX veka postojala je praksa, u vecini zemalja sveta, zamenljivosti
papirnog novca za zlato (konvertibilnost). Treba reci, da u savremenim uslovima konvertibilnost
nema takvo znacenje, vec predstavlja oznaku za mogucnost medjusobne zamenljivosti razlicitih
nacionalnih valuta. Od tridesetih godina prestaje da vazi zamenjivanje papirnog novca za zlato,
5
odnosno prestaje zlatno vazenje novca. tako se danas u prometu nalazi tzv. cist papirni novac, sto
je oznaka za papirni novac koji vise nije zamenljiv za zlato.
Kreditni novac
Treci oblik, pored metalnog i papirnog novca, u nastanku i razvoju novca predstavlja
kreditni novac. U nedostatku novca, robni promet je u periodu zlatnog standarda sam stvarao
dopunsko sredstvo placanje. jos u doba metalizma, pored “zvececeg”, javilo se dopunsko
sredstvo placanja – priznanica ili certifikat o zlatu. Prihvatanje priznanice o zlatu, kao sredstva
placanja, nije bilo zasnovano na obavezi, vec na dobroj volji poverioca, kao izraza njegovog
poverenja u mogucnost zamene papira za zvecece zlato. iz tog razloga priznanicu o zlatu mogle
su da izdaju samo poznate i solidne banke. Izdavanjem priznanice o zlatu, banka se obavezivala
da ce donosiocu takve priznanice isplatiti naznaceni iznos u zlatu. Priznanice o zlatu su
prethodile papirnoj novcanici zamenljivoj za zlato. papirne novcanice zamenljive za zlato
stampale su posebne banke, koje su ovlascene od strane drzave – emisione banke, a u skladu sa
pravilima koja je nalagao sistem zlatnog standarda. Kako ni banknote nisu bile dovoljne za
pokrice potreba robnog prometa, javlja se, kao dopunsko sredstvo placanja, kreditni novac
(papirne novcanice, menice, cekovi i dr.). i pored toga, sto je prihvatan kao sredstvo placanja,
kreditni novac nije imao pravi status novca, vec se tretirao kao “novcani surogat” (zamena
novca). Novcani surogai u obliku razlicitih vrsta kreditnog novca, koji nisu bili novac (ali su bili
zamenljivi za zlatni novac), hronoloski su prethodili papirnoj novcanici, kao zakonskom I
definitivnom sredstvu placanja. Oni su, ujedno, bili i psiholoska priprema za prihvatanje u
promet novca bez unutrasnje vrednosti (papirnog novca).
Sa pojavom papirnog novca otklonjen je problem nedostatka novca. Papirni novac se
lako prilagodjava potrebama razvoja proizvodnje i prometa i stampa se saglasno zahtevima
privredjivanja. Njegovo emitovanje nije vise vezano rezervama zlata, vec drzava (preko
centralne emisione banke) moze da upravlja emisijom papirnog novca saglasno potrebama
proizvodnje i prometa.
