Pravo mora
RAZVOJ PRAVA MORA DO MODERNOG DOBA ( I )
U razvoju prava mora neprestano su se sukobljavale dve suprotne tendencije: jedna za
osiguranjem slobode mora za sve; i druga za prosirenjem vlasti drzava nad morskim
prostorima.U Rimu more je, kao i vazduh, bilo
in usu communis,
te nije moglo biti predmet
privatnog vlasnistva.U doba feudalizma od pocetka devetog veka pocinje preovladavati glediste
da su delovi mora pod vlascu pojedinih feudalnih vladara ( najcesce se smatralo da
neogranicena vlast postoji na delovima mora koje danas oznacavamo kao teritorijalno more).
Neke drzave isticale su zahteve za vlascu na citavim morima: Venecija (Mletacka) nije dopustala
plovidbu Jadranom bez njene dozvole, jer ga je smatrala svojim iako nikada nije posedovala sve
obale Jadrana.Potpuna sloboda plovidbe ovim morem uspostavljena je tek u 18. veku.Nakon
otkrica Amerike Portugalija je proglasila svojinu nad Indijskim okeanom i delom Atlantika.
Hugo Grocijus
u delu
Mare liberum
(1609.) usprotivio se ovakvim zahtevima “… Indijski okean ni
pravo plovidbe njime ne pripadaju Portugalcima na temelju okupacije… Buduci da je more kao i
vazduh neprikladno za fizicko prisvajanje, nijedan narod nad njim ne moze steci svojinu…”
IZVORI PRAVA MORA
Medjunarodno pravo mora predstavlja skup pravnih pravila koja odredjuju pravni rezim
pojedinih delova mora i regulisu odnose, prava i obaveze subjekata medjunarodnog
prava povodom koriscenja i razlicitih oblika upotrebe morskih voda, dna i podzemlja.
Norme ove grane medjunarodnog prava stvarane su kroz obicajno pravo, a danas su najvecim
delom kodifikovane usvajanjem nekoliko visestranih ugovora u okviru Ujedinjenih nacija.
KODIFIKACIJA ( I )
Prva konferencija UN o pravu mora – Zeneva 1958.
Donete su
cetiri konvencije
:
Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu
Konvencija o otvorenom moru
Konvencija o ribarenju i cuvanju bioloskih bogatstava otvorenog mora
Konvencija o epikontinentalnom pojasu
Druga konferencija UN o pravu mora – 1960
.
Sazvana je da bi se resilo pitanje sirine teritorijalnog mora i granica u pogledu ribolova, ali je
okoncana bez uspeha.
Treca konferencija UN o pravu mora:
Otpocela je 3.12.1973. u Njujorku, a okoncana je 10.12.1982. na Jamajci potpisivanjem
KONVENCIJE
UN O PRAVU MORA.
Konvencija je stupila na snagu tek 12 godina kasnije (16.11.1994.) kada je Generalna
skupstina prethodno rezolucijom od 28.7.1994. usvojila
Sporazum o sprovodjenju dela
XI Konvencije o pravu mora.
MORSKI POJASEVI
Delovi mora koji cine deo teritorije obalne drzave:
Unutrasnje morske vode
Teritorijalno more
Arhipelasko more
Delovi mora na kojima drzava ima suverena ili neka druga prava:
Spoljni morski pojas
Epikontinentalni pojas
Iskljuciva ekonomska zona
Delovi mora izvan jurisdikcije nacionlne drzave:
Slobodno more
Medjunarodna zona
UNUTRASNJE MORSKE VODE-pojam i karakteristike-
Konvencija o pravu mora,
“… vode od polazne linije teritorijalnog mora u smeru kopna deo su unutrasnjih morskih voda
drzave.”
Strani ratni brodovi: prolaz ovim brodovima nasim unutrasnjim morskim vodama izricito
je zabranjen. Takav brod moze uploviti u nasu luku samo po odobrenju vlade. Ogranicen
boravak – samo 10 dana i to ne vise od tri strana ratna broda iste drzave.
Kabotaza – iskljucivo pravo prevoza robe i putnika imaju domaci brodovi.
TERITORIJALNO MORE -pojam i karakteristike-
Teritorijalno more predstavlja morski prostor ukljucujuci morsko dno, podzemlje i
vazdusnu oblast koji se u izvesnoj sirini proteze od osnovne linije prema slobodnom
moru.
Kao pojam, nastao je u sredjem veku.
Sta je polazna linija za merenje teritorijalnog mora
Kolika je sirina teritorijalnog mora
Gde je spoljna granica sa slobodnim morem
Polazna ili bazna linija
o
Zenevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu kao i Konvencija
o pravu mora, sadrze precizna pravila za utvrdjivanje granica teritorijalnog mora.
o
Osnovni parametar u pravnoj deobi mora.
o
Od te linije se meri sirina teritorijalnog mora , spoljnog morskog pojasa,
epikontinentalnog pojasa i iskljucive ekonomske zone.
o
Moze biti normalna i prava
Polazna ili bazna linija
o
NORMALNA- regulisano clanom 5. Konvencije o pravu mora: “… linija niske vode duz
obale kako je naznacena na pomorskim kartama krupnog razmera koje pomorska drzava
sluzbeno priznaje.”
o
PRAVA- cl. 7. Konvencije o pravu mora: “ Ako je obala razudjena i duboko usecena u
kopno pomorske drzave, ili ako se duz obale u njenoj neposrednoj blizini nalazi niz
ostrva, za povlacenje polazne linije od koje se meri sirina teritorijalnog mora moze se
upotrebiti metoda pravih polaznih linija koje spajaju prikladne tacke…” – linije koje ne
slede liniju kopna vec spajaju istaknute tacke na kopnu i na ostrvima.
Sirina teritorijalnog mora
Hugo Grocijus
– sirina teritorijalnog mora bi trebalo da bude onolika koliko drzava moze
djuletom obalnih topova da gadja.
Razvojem tehnike ovo stanoviste je napusteno.
Konvencija o pravu mora, cl. 3 : “ Drzava ima pravo da odredi sirinu svog teritorijalnog mora do
granice od 12 morskih milja…”
? Spoljna granica sa teritorijalnim morem
Konvencija o pravu mora, cl. 4 : “ Spoljna granica teritorijalnog mora je linija cija je udaljenost
svake tacke od najblize tacke polazne linije jednaka sirini teritorijalnog mora.
Povlaci se paralelno sa polaznom linijom ili metodom dodirnih lukova.
Postoje tri teorije o pravnom rezimu teritorijalnog mora:
1) teritorijalno more je deo otvorenog mora;
2) teritorijalno more je sastavni deo teritorije obalne drzave;
3) teritorijalno more je prostor sui generis.
Dve su osnovne karakteristike ovog pojasa:
- suverenost drzave na teritorijalnom moru;
-pravo neskodljivog ili neofanzivnog prolaza brodova
svih drzava.
Suverena vlast drzave ogleda se u zakonodavnoj vlasti obalne drzave, policijskoj i
sudskoj nadleznosti, sanitarnom i carinskom nadzoru, iskljucivom pravu koriscenja
pomorskog bogatstva, iskljucivom pravu na kabotazu i prelet vazdusnog prostora,…
Konvencija o pravu mora neskodljiv ili neofanzivni prolaz definise kao prolaz kojim se ne
dira u red, mir i bezbednost obalne drzave i mora.
Pravo neskodljivog prolaza imaju kako trgovacki, tako i ratni brodovi, ukljucujuci ribarske
brodove i podmornice.
