Kriza Grcke

Kriza u Grckoj Diplomski rad

DIPLOMSKI RAD

TEMA

KRIZA U GRCKOJ

PREDMET

Profesor: Student:

Jun,2016 godina

Kriza u Grckoj Diplomski rad

UVOD

Grčka finansijska kriza desila se spontano . Na desetine hiljada nezadovoljnih radnika
započelo je demonstracije zbog vladinih mera štednje sprovedenih u cilju regulisanja
rastućeg deficita i dugova Grčke . Rast javnog duga predstavljao je najveći problem u
Grčkoj u poslednjih nekoliko godina . Bilo je jasno da je potrebno izvršiti radikalne
ekonomske reforme , i da joj u tome treba pomoć Evropske Unije . Merama koje je Vlada
htela da sprovede trebalo je smanjiti javni dug sa gotovo 13 na blizu 9 odsto nacionalnog
bruto proizvoda . Grčka finansijska kriza počela je naizgled tako što su dugovi Grčke
naprasno porasli na oko 404 milijardi dolara , ili 113 odsto bruto nacionalnog proizvoda
zemlje . Tek posle određenog vremena videlo se da je kriza ozbiljna i to iz više razloga .
Prvo , kredibilnost Grčke je naglo opala . Događaji koji su se desili smanjili su poverenje
u tu zemlju , što je uticalo na strane investitore .

Kriza u Grckoj Diplomski rad

Ona solidarnost koju naglašavaju je solidarnost sa njihovim sopstvenim investicijama. Ne
postoji popularna solidarnost među narodima.

UZROCI KRIZE

Već je napomenuto da je vodeći uzrok krize prikrivanje deficita. Smanjenje državne
potrošnje prvi je korak u rešavanju krize. Pitanje je samo koliko će sve to imati efekta.
Kao što je još krupnije i važnije pitanje hoće li rešavanje Grčke krize zaista uspeti da
zaustavi opasne potrese u Evropskoj Uniji iz Portugala, Španije, Irske, čak i iz Italije.
Širom kontinenta rastu državni dugovi. Svetska finansijska kriza ostavila je drastične
posledice. Osetno je smanjen priliv sredstava u državne budžete, porasli su izdaci za
nacionalne konjukturnim programe. Strah od domino efekta raste. Portugalski problemi
se javljaju. Kreditni rejting i ovoj zemlji je u dramatičnom padu. Rastu nezaposlenost i
socijalne napetosti. S većim strahom se, međutim, prati sve ozbiljnija situacija u susednoj
Španiji. Španska privreda je neuporedivo veća od Grčke i Portugalske. Njen budžetski
deficit je, procentualno, u odnosu na bruto nacionalni proizvod, odmah iza Grčkog i
Irskog. Daleko iznad dozvoljenih tri odsto. Kriza je uništila milion i dvesta hiljada radnih
mesta. Stotine hiljada mladih ostalo je bez perspektive. Vlada uvodi rigorozne mere
štednje, uverena da se Grcki scenario, ipak, može izbeći. Bolne mere s kojima vlada želi
da izbegne bankrot su zakasnjena priznanje krivice i kraha Grčkog političkog sistema, jer
upravo je taj sistem vodio zemlju u propast. S obzirom da se štednja i recesija nisu mogli
izbeći potrebno je izdržati period nakon smanjenja efekata krize.

Kriza u Grckoj Diplomski rad

Grafikon 1. Prinos obveznica Grčke i Nemačke

Olimpijske igre u Atini 2004. godine jedan su od velikuh uzroka krize u Grčkoj. Igre
su koštale skoro 11 milijardi dolara - dvostruko više od početnog budžeta. U tu sumu
međutim nisu uključeni troškovi za velike infrastrukturne projekte koji su morali biti
završeni do početka Igara, što im je dodatno povećalo cenu. Pored toga, za
obezbjeđenje na Olimpijskim igrama je potrošeno više od 1,2 milijarde dolara. Šest
godina kasnije, više od polovine olimpijskih igrališta se retko koristi ili su prazna.
Među njima su teren za bejzbol, ogromni centar za takmičenja ukanuu i kajaku, kao i
hale za neatraktivne sportove poput stonog tenisa, hokeja na travi i džudoa. Kritika
potrošnje na Olimpijske igre se pojačala nakon što je Parlament pokrenuo istragu o
navodima da je nemački Simens dao mito da bi obezbedio ugovore pre Igara 2004.
Međutim, Grcki zvaničnici insistiraju da su finansijski problemi zemlje i dug od
382.000.000.000 $ isuviše veliki da bi se okrivio budžet Igara 2004. godine. Kada
ljudi pozajmljuju novac, hoće da budu sigurni da će im biti vraćen sa kamatom.
Postoje posebne agencije za rangiranje država i firmi - koje procenjuju kolika je
verovatnoća da će dužnik da otplati svoje dugove. Nakon što je američka agencija
Standard i Purs državne obveznice Grčke spustila za još jednu kategoriju, vlada u
Atine je gurnuta u propast: Investitori čitavog sveta su u samo 1 slovu B manje
(rejting se promenio iz "BBB +" u "BB +") primili poruku stručnjaka agencije da više
nije reč o dobrom ulogu, ali prilikom pogoršanja ukupnih ekonomskih okolnosti
mogu se očekivati problemi, nego o spekulativnom ulogu kod kojeg se, u slučaju
problema, može računati da dug neće biti vraćen.
Analitičari firme bavili su se aktuelnim budžetom, političkom situacijom i
očekivanim privrednim rastom Grčke. Uprkos najavljenim reformama, postoji kriza
poverenja jer je nesigurno da li će vlada biti u stanju da brzo sprovede reforme.
Analitičari sumnjaju u političku volju da se strogi kurs štednje zadrži duži niz godina.
Zagovornici grčke štednje smatraju da agencije za rangiranje preteruju u svojoj
negativnoj ocjenio da je to reakcija na pozitivne ocene pre finansijske krize.
Ekonomski značaj je u tome što čitav niz investitora, penzioni fondovi, osiguranja
više neće smeti da investiraju u Grčku. Institucijama je zabranjeno da ulažu u nešto
što su agencije proglasile lošim. Grčka sada skoro nema šanse da dođe do novca na
tržištu finansija. A njoj je novac stalno potreban, jer se dugovi moraju vraćati. Grčku
sada moraju da spašavaju zemlje evrozone i MMF. Kriza poverenja o kojoj govore
analitičari, sada, posle rangiranja, samo se još pogoršala.

http://www.hrportfolio.com/hr/fondovi/fondovi_0_0_0_0/%7C%7CAnalize_Fondova%7CSije-

ccanj_2010_- _Kvartalni_pregled_-_Gr-ccka%7C14

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5527736,00.html,datum pristupa 11.09.2010.

Kriza u Grckoj Diplomski rad

okolini svjneta, tamo gde nema neke takve pretenciozne zajednice, koja sama sebi
neprekidno čestita zbog sopstvene posvećenosti ljudskim pravima. Ekonomski snažni štit
esopstvene interese na račun ekonomski slabih.
EU pomaže Grčkoj zato što je i sama u panici od širenja krize na druge zemlje. Ali koji
su mehanizmi širenja krize? Jedan je da će se, ako se Grčka pusti lassair faire, lassair
passer, rizik će se proširiti i na zemlje poput Španije, Portugala i drugih, što će onda i
njihove vlade dovesti u situaciju da ne mogu pozajmljivati i stvoriti novi ciklus krize. Ali
to je, sudeći po sadašnjem rastu procene njihovih rizika, ipak manji problem.1Veći
problem je što grčki dug imaju banke i što će sa Grčkom bankrotirati i banke. I tu
dolazimo do sličnosti sa finansijskom krizom. Zašto banke drže toliko grčkog duga? Zato
što, da bi ispunile standarde kapitalne adekvatnosti određene Bazelskim dogovorom,
moraju ulagati u hartije koje nose najmanji ponder rizika. Bazelski kriterijumi su svim
državnim obveznicama OECD država dali najmanji ponder rizika, jednak AAA
obveznicama.
U praksi, to znači da ako date komercijalni kredit firmi, za svakih 100 evra kredita
morate imati 8 evra kapitala. Ali ako umesto izdavanja kredita kupite 100 evra obveznica
grčke vlade, to ne morate podržati kapitalom. Pošto banke gledaju da sa minimalnim
kapitalom ostvare dobar odnos rizika i profita, ova regulacija je sistematski podsticala
kupovanje državnih obveznica zemalja kao što je Grčka. Druga stvar, sada gotovo svuda
u Evropi i svetu postoji državno garantovanje depozita. Ako evropske banke počnu da
propadaju, to neće biti problem samo za banke, nego i za vlade, odnosno za poreske
obveznike - države će morati da isplate praktično sve depozitore u svim bankama. Ako to
krene, lako dolazimo do situacije u kojoj će praktično cela EU morati da objavi bankrot.
Problem grčke države je što je ušla u dugove, ali problem svih ostalih država je što je
opasnost od širenja krize tolika. Zajednička Bazelska regulacija je doprinela izloženosti
banakalošem dugu, a opšte državno osiguranje depozita je stvorilo situaciju u kojoj
privatni finansijski problemi mogu prerasti u budžetske katastrofe.