ALFA UNIVERZITET
MEDJUNARODNO PRIVATNO PRAVO
“Medjunarodna nadleznost sudova”
Profesor: Student:
XXXX XXXX
Novi Sad, 2012.
SADRZAJ:
UVOD
1
1. MEDJUNARODNA NADLEZNOST 2
1.1. Pojam medjunarodne nadleznosti
2
1.2. Znacaj medjunarodne nadleznosti
3
1.3. Odnos medjunarodne i mesne nadleznosti 4
1.4. Sukob medjunarodne nadleznosti
5
1.5. Principi regulisanja medjunarodne nadleznosti
7
2. KLASIFIKACIJA PRAVILA O MEDJUNARODNOJ
NADLEZNOSTI 8
2.1. Direktna i indirektna medjunarodna nadleznost 9
2.2. Iskljuciva i konkurentna medjunarodna nadleznost
9
2.3. Opsta i posebna medjunarodna nadleznost 10
2.4. Zakonska i sporazumno odredjena medjunarodna nadleznost 11
3. MEDJUNARODNA LITISPENDENCIJA 12
3.1. Postojanje litispendencije
13
3.2. Prestanak litispendencije
13
3.3. Pravne posledice litispendencije
13
4. BRISEL I REGULATIVA 15
4.1. Osnovne ideje Brisel I regulative
16
4.2. Pravila Brisel I regulative
16
ZAKLJUCAK 19
LITERATURA20
Medjunarodno privatno pravo Medjunarodna nadleznost sudova
1. MEDJUNARODNA NADLEZNOST
Pod pojmom medjunarodne nadleznosti podrazumeva se nadleznost organa neke drzave
za odlucivanje u pravnim stvarima sa elementima inostranosti. Ovde se radi o nadleznosti
drzavnih pravosudja u oblasti privatno-pravnih odnosa sa internacionalnim elementima.
Medjunarodna nadleznost je po svojoj prirodi apstraktna, jer pravila o medjunarodnoj
nadleznosti razlikuju se od unutrasnjih pravila o mesnoj nadleznosti, po tome sto nemaju u vidu
konkretni sud, vec drzavno pravosudje kao celinu.
1.1. Pojam medjunarodne nadleznosti
Svaka drzava postavlja izvesne granice nadleznosti svojih organa, cime se jedan deo
takvih predmeta prepusta nadleznosti organa drugih zemanja, ovo vazi za predmete koji imaju
inostrana obelezja. Ovako
samo
ogranicavanje ima razlicitih motiva:
-
ukoliko postoji medjunarodni ugovor kojim su delimitirane nadleznosti drzava
ugovaraca;
-
ukoliko se nastoji respektovati nadleznost drugih drzava zbog reciprociteta ili
-
zato sto drzava nastoji da rastereti svoje organe od resavanja predmeta koji su sa njom
samo neznatno povezani.
Drzava svoje organe smatra medjunarodno nadleznim, jer unutar ovako postavljenih
granica ostaje podrucje privao-pravnih odnosa.
~ 2 ~
Medjunarodno privatno pravo Medjunarodna nadleznost sudova
Drzava dalje rasporedjuje predmete iz tog delokruga, pojedinim organima na osnovu propisa o
stvarnoj i mesnoj nadleznosti.
Vazno je istaci, kada je rec o medjunarodnoj nadleznosti, rec o kompetencijama jednog
pravosudja, a ne konkretnog suda. Propisi o medjunarodnoj nadleznosti odredjuju sudovi koje
drzave imaju pravo i duznosti da postupaju, ali ne odredjuju konkretan nadlezni sud.
1
Pitanje
medjunarodne nadleznosti uvek predhodi pitanju mesne nadleznosti. Drzave samostalno
odredjuju nadleznost svojih organa. Na medjunarodnom planu je primetna tendencija
priblizavanju i izjednacavanju kriterijuma za medjunarodnu nadleznost.
1.2. Znacaj medjunarodne nadleznosti
Od medjunarodne nadleznosti zavisi:
-
ishod spora – zato sto sudovi svakog pravosudja polaze od sopstvenog medjunarodnog
privatnog prava. Primenjuju se norme domace drzave o pravima stranaca da stupaju u
privatno-pravne odnose, primenjuju se domace kolizione norme od kojih zavisi koje ce
pravo biti merodavno, od koga zavisi meritoran ishod.
2
Takodje na ishod spora moze
uticati okolnost, iz razloga sto svaki sud primenjuje svoje proceduralne norme, kao i od
pravila o izvodjenju i oceni dokaza, kao i drugih pravila postupaka;
-
primena materijalnog i procesnog prava odredjene zemlje;
-
pogodnosti ili nepogodnosti zbog cinjenice da se spor vodi na odredjenoj teritoriji.
Znacaj medjunarodne nadleznosti je i u tome sto, sud o medjunarodnoj nadleznosti za
razliku od mesne vodi racuna tokom celog postupka po sluzbenoj duznosti.
~ 3 ~
1
Vardi, T., Bordas, B., Knezevic, G., Pavic, V.,
“Medjunarodno privatno pravo”
, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2012.
2
Isto.
Medjunarodno privatno pravo Medjunarodna nadleznost sudova
Zakon o parnicnom postupku (zajednicke odredbe)
4
1.4. Sukob medjunarodne nadleznosti
Sukob medjunarodne nadleznosti moze biti:
-
pozitivan – dva ili vise sudova smatraju da su nadlezni za isti predmet
-
negativan – nijedan od sudova ne smatra da je nadlezan u odredjenom sporu.
~ 5 ~
4
http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_parnicnom_postupku.html
Clan 19
Sud ce po sluzbenoj duznosti da se oglasi mesno nenadleznim ako postoji iskljuciva
mesna nadleznost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema
odgovora na tuzbu.
Ako se tuzba ne dostavlja tuzenom na odgovor, sud ce po sluzbenoj duznosti da se
oglasi mesno nenadleznim u roku od osam dana od dana prijema tuzbe.
Sud moze da se po prigovoru mesne nenadleznosti tuzenog oglasi mesno nenadleznim u
roku od osam dana od dana prijema odgovora na tuzbu.
Ako se tuzba ne dostavlja na odgovor, tuzeni moze da istakne prigovor mesne
nenadleznosti najkasnije na pripremnom rocistu, odnosno na prvom rocistu za glavnu
raspravu, ako se pripremno rociste ne odrzava, a pre upustanja u raspravljanje, o cemu
sud mora da odluci u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.
