УВОД

Витамини су као генерали, има их мало, врло су важни, најчешће неопходни и без
њих би настало расуло.Ове супстанце помажу ензимима да милиони хемијских
реакција, везаних за раст, развој и опоравак организма теку у правом смеру. Ту групу
супстанци популарно називамо витаминима.
Назив витамин је заправо кованица речи вита, што значи живот и амин, што је
суфикс у називу азотних једињења. Њен творац је Казимир Функ који је почетком
XX века пронашао и описао амине који су од виталног значаја за функционисање
организма. Он је изоловао супстанцу названу тиамин или анеурин, данас познатију
као витамин Б1 и показао како недостатак ове супстанце доводи до обољења
познатог као Берибери. У почетку су витамини добијали скраћена имена, у облику
једног слова, као замену за врло комплексне хемијске називе. Породице витамина,
попут Б комплекса добиле су и редни број, ради лакше идентификације.
Витамини се разликују и по томе, да ли могу да се растворе у води или у мастима.
Растворљиви у води имају заједнички назив хидросолубилни витамини, и у ову
групу спадају: витамин Ц, Б1, Б2, нацин, Б6, Б9, Б12, биотин, пантенонска киселина
и холин. Растворљиви у мастима или липосолубилнивитамини су: витамин А, Д, Е, и
К.

У индустријски развијеним земљама повећана је производња хране обогаћене
витаминима. Храна се може витаминизирати или ревитаминизирати уколико се неки
витамини губе приликом прераде. Осим млечних производа, брашна, уља и воћних
сокова, данас се без изузетка витаминизира и дечија храна.

Циљ је, наравно, избегавање хиповитаминозе. Но, зашто здравом храном не можемо
у потпуности добити све витамине и минерале који нам требају? Из два разлога.
Први је тај што је данашња храна све сиромашнија витаминима и минералима, а
други је тај што живимо начином живота који затразује већу потребу за витаминима
и минералима. Под сталним смо стресом, живимо у контаминираним великим
градовима пуним смога и др. За сиромаштво хране нису криви само произвођачи
који употребљавају свакојаке састојке и пестициде, него и складиштење и прерада
хране, током које се изгуби велика количина витамина и минерала.

Тако нпр. Салата, без обзира да ли је узгојена с пестицидима или без њих, ако стоји
на сунцу само један дан, изгуби скоро сав свој витамин Ц. Прерадом у бело брашно,
пшеница губи готово све своје витамине и минерале. Млеко и млечни производи
изложени светлу на пар сати, такође губе готово сву количину неких Б и других
витамина. Стога, ако нисмо добро информисани како набавити, поспремити, али и
чувати неке намирнице, врло лако се може догодити да једемо различиту врсту
хране, а ипак постанемо дефицитарни с обзиром на неке витамине, које само здрава
и свежа храна може у потпуности надокнадити на природан начин.

Промишљајући о «здравом духу у здравом телу», схватих да је људско тело
изграђено од разноврсних ћелија у којима се непрестано одвијају различити
физикално- хемијски процеси. Да би се људско тело правилно развијало, али и
одржавало до краја живота, потребно је обратити посебну пажњу, не само на
одређене врсте физичких активности, већ и на правилну, разнолику и уравнотежену
исхрану, по потреби обогаћену витаминима и минералима.

Витамини

Ста су то витамини?

Витамини су органска једињења, разноврсне структуре, неопходна за правилно
функционисање организма.Назив витамин потиче из 1911године, када је пољски
биохемечар К.Функ изоловао из љуске пиринча кристалну супстанцу и назвао је
витамин (латински вита-живот, амин-амино једињење) зато што је показивала висок
физиолошки ефекат у лечењу опаке болести бери-бери, а садржала је амино-групу.И
витамини који су откривени касније, иако нису садржали амино-групу, задржали су
стари, погрешан назив.

Данас се витаминима сматрају природни битни састојци хране, који у врло малим
количинама помажу одржавању нормалне активности ткива.Човек и животиње
витамине једино могу уносити преко хране јер они немају способност да синтетишу
витамине из једноставних молекула као што то могу биљке и микроорганизни.За
нормалноо функционисњу организма, витамини су потребни у минималним
количинама, па је разноврсна исхрана довољан извор витамина.

Витамини су веома хетерогена једињења.Једина заједничка одлика због које се
сврставају у исту групу је њихов физиолошки ефекат, те они делују у врло малим
количинама.Због хетерогености у хемијском погледу, класификација витамина је
извршена на основу њихове растворљивости.Наиме, разликују се у води
растворљиви, и хидросолубилни витамини су: витамин Ц и витамини групе Б (Б1,
Б2, Б6, Б12, ПП, пантоненскакиселина, биотин, фолнакиселина), алипосолубни:
групе витамина А, Д, Е и К.

Витамини се обележавају великим словима латинице, као на пример витамин Ц, а
када више њих припага истој групи, да би се разликовали обележавају се још са
арапским бројевима на пример: А1, А2, Д2, Д3, Б1 итд.

Витамини функционишу у саставу многих ензима, коензима или простетичних група
ензима, а будући да имају каталичку улогу у живом свету, називају се
биокатализаторима.
Провитамини су супстанце које су по хемијској структури веома сличне појединим
витаминима, а које у животињском организму прерадом прелазе у одговарајуће
витамине

Витамини у исхрани

Да ли су безопасни као што се то чини, многе дискусије се данас воде о витаминским
додацима исхрани. Уопштено говорећи, узимање мултивитаминских додатака је
безбедно и ефикасно. У ствари, много је сигурније од могућих последица које могу
настати услед недостатка витамина и минерала организму. Данашњи убрзан темпо
живота учинио је да је јако тешко да људи свих узраста унесу довољне количине
витамина кроз храну. Много више времена се проводи на послу него кући, то значи
да се чешће једе напољу. У исто време људи и губе контролу над тиме шта једу.
Ресторанска храна обично нуди порције које су дупло или тродупло веће од што би
требало. Процес припремања хране је такав да користе масти које зачепљују артерије
и остале засићене масти.

Исхрана није једини проблем. Стресови уништавају организам, препуно обавеза
људе натера да не размишљају о томе да ли су унели довољне количине витамина.
Тешко је избећи стрес, козумирање хране успут, и нередовну исхрану. Они што је
још и горе, пропуштање оброка је постао нормалан начин живота.
Нутриционистички празна храна, стрес, недовољна физичка активност и опште лоше
навике су катастрофалне када је у питању избалансирана исхрана. Ипак, то су
разлози због којих се многи људи опредељује да убаце додатке исхрану у виду
мултивитамина. Ако овај сценарио подсеца на ваш живот, онда ћете имати користи
од употребе мултивитаминских додатака исхрани. Обично је неопходно да прво
консултујете лекара, али само ако је ваше здравље добро и не ако користите друге
лекове. Потребо је и да се придржавате препоручених дневних доза мултивитамина.

Витамини Б групе и витамин Ц су витамини који су ратсворљиви у води и обично
прекомеран унос неће изазвати штетне последице. Витамине који су ратсворљиви у
води тело ако их не искористи елиминише урином.

Витамине ратсворљиве у мастима, као што су витамин А и Д, тело ће вишкове
складиштити у организму. Али и ако се унесу и незнатно веће количине од
препоручених то не би требало да проузрокује негативне ефекте. Међутим,
прекомерно уношење није препоручљиво и може имати негативне последице на
здравље.

Као и већина ствари у животу, када узимате мултивитаминске додатке исхрани,
умереност је кључ. Имајте на уму да многе намирнице су богате витаминима и
минералима, нарочито житарице и сок од наранџе. Ако сте у недоумици које
количине додатака су потребне вашем организму, најбоље је да поразговарате о томе
са лекаром или искусним нутриционистом. Онда када сте одлучили да су вам
мултивитамински додаци неопходни, једина ствар која вам је преостала је да изађете
и купите неке. Мултивитамински додаци су доступни у облику таблета, пилула и
ратсвора. Тако много произвођача је присутно на тржишту, одвојите време да
прочитате састав или определите се за произвођача у кога имате највише поверења.
Изаберите облик који ће вам највише одговарати и бићете један корак ближе да
имате здраво тело.Бити старији не мора значити и бити паметнији када је избор
хране у питању. Обично мислимо да људи временом и својим годинама разумеју

и бета-каротен и низ других важних витамина, укључујући витамин А, Ц и Е, мало
старијих особа конзумира потребне количине оних намирница. Ако су здраве ћелије
оштећене, код старијих особа то повећава ризик од настанка срчаних болести,
артритиса, неких облика канцера, катаракте, Паркинсонове болести и многих других
болести.

Антиоксиданси такође омогућавају да имуни систем функционише правилно. Ако се
оштете здраве ћелије коже, то ће довести до губитка њене еластичности и почеће да
се опушта, постаће слабија и изгледаће старије.

Телу је неопходан витамин К да би одржало правилно систем згрушавања крви, и
овај витамин старије особе не уносе у одговарајум количинама. Недостатак овог