MEGATREND UNIVERZITET

VISOKA POSLOVNA SKOLA MEGATREND

SEMINARSKI RAD

SOCIOLOGIJA

BUDIZAM

PROFESOR

STUDENT

Prof. dr Darko Marinkovic

Goran Zizic 031 9-1600

Indjija 2009

NASTANAK BUDIZMA

  Princ Sidarta Gautama , poznatiji kao Buda, rodjen je 563 godine
p.n.e. u gradu Kapilavastu, u danasnjem Nepalu. Bio je sin
Sudhodane, poglavara plemena Sakja. Majka mu je bila kraljica
Maja. Ona je prema budistickoj tradiciji, bila lepa zena, prepuna
vrlina i neustrasivosti.
  Legenda kaze da je Buda rodjen iz desnog boka svoje majke (bas
kao sto je ona i sanjala). Zatim je Buda, bez icije pomoci, nacinio
po sedam koraka na svaku stranu sveta, a iz tragova njegovih
stopala nicali su cvetovi lotosa. Buda je tada rekao: ”Necu se vise
roditi, jer je ovo moje poslednje telo. Sad cu unistiti i iz korena
iscupati tugu prouzrokovanu rodjenjem i smrcu”.
  Sedam dana nakon ovog neobicnog porodjaj kraljica Maja je
umrla.
  Zivot Sidarte Gautame je sastavni deo budistickog verovanja.
Prvo delo koje opisuje Budin zivot je delo iz prvog veka nove ere,
”Dela Bude” (Asvagosino delo), koje se sastoji od 28 pesama.
  Prema legendi, Buda je odmah po rodjenju bio svestan i sposoban
da razmislja, rekao je: “Radi prosvetljenja se rodih, radi dobra
svega sto zivi u ovaj svet bivanja”. Ubrzo ga je posetio mudrac
Asita i odrzao govor u kojem je prorekao buducu velicinu detetu
zaleci se sto on, star, to nece doziveti. Nakon ove posete, Buda je
izuzetno napredovao, uspevao je da za nekoliko dana nauci stvari
za koje su drugima trebale citave godine.
  Ziveo je u raskosu, na dvoru. Njegov otac Sudhodana, ga je
izolovao od spoljasnjeg sveta, kako Buda ne bi dosao u bilo kakav
kontakt sa zlom i nepravdom. Ucio ga je je ponasanju koje dolikuje
kralju, okruzio ga zadovoljstvima i ostvarivao bi mu sve sto je
pozeleo.
  U dvadesetoj godini se ozenio Jasodarom, kceri jednog od

duhom osvrnuo i uvideo kako je ovaj svet “nezasticen i
bespomocan, i kao tocak srece okrece se bez prestanka”.
  U drugoj fazi (drugoj nocnoj strazi), Sidarta je dobio “vrhovno
nebesko oko”. Uvideo je da smrti ponovna radjanja zavise od
pocinjenih dela i da bica, opsednuta sa svih strana, ne mogu naci
mira.
  Za vreme trece faze Buda je uvideo da je koren svom zlu
neznanje, al ii da pravo saznanje void prestanku radjanja, smrti i
ostalih muka.
  Zatim, Sidarata, kao vatra, kada ponesta goriva, posta miran…
Dostigao je savrsenstvo. Sidarta Gautama postaje Buda.
  Posle prosvetljenja, Buda je ostao nepomican sedam dana. Pored
Asvagosinog dela postoje i drugi izvori koji govore o Budinom
prosvetljenju. Svi izvori navode da je , nakon prosvetljenja Buda
propovedao i stekao mnoge ucenike, od kojih su najistaknutiji
Anada, Sariputra i Maha-Mogalana. Sva trojica su dostigla veliko
Probudjenje, a Buda je zajedno sa njima, i drugim ucenicima, sirio
budizam, kojem je postavio cvrste korene, tako da budizam i
danas ima izuzetno mnogo sledbenika.

OSNOVNI PRINCIPI BUDISTICKOG UCENJA

Sustinu citavog budizma, Buda je izlozio u ucenju o Cetiri
plemenite istine i Osmostrukoj stazi, ali pre toga treba spomenuti
“Pokretanje tocka zakona” ili “Tocka postojanja”, koji simbolizuje
tocak zivota, koji se neprestano okrece iz jedne u drugu
egzistenciju. Budisticko ucenje se inace predstavlja simbolom
tocka. Medjutim, osnov Budinog ucenja jesu Cetiri plemenite istine
I Osmostruka staza. Cetiri istine su Budina analiza uzroka patnje,
dok Osmostruka staza (cetvrta plemenita istina) predstavlja
resenje, a zajedno formiraju

DARMU

ili doktrinu budizma.

Prva plemenita istina

govori da patnju izazivaju bolest, starost i

smrt, rastanak sa voljenima, zudnja za onim sto ne mozemo imati,
mrznja prema onome sto ne mozemo izbeci. Sam Buda je rekao:
“Rodjenje je muka, starenje je muka, bolest i smrt-to je muka.
Muka je i biti vezan za ono za sta ne zelimo da budemo vezani ”.
-

Druga plemenita istina

ukazuje poreklo, odnosno koren patnje.

Koren svim patnjama je sebicna teznja za necim.
-

Treca plemenita istina

ukazuje na prestanak patnje, odnosno,

otkriva istinu o prestanku patnje i kaze da se covek moze
osloboditi patnje onda kada iskoreni sebicnu teznju.
-

Cetvrta plemenita istina

jeste Osmostruka staza. To je niz od

osam etapa koje vode ponistavanju zelje. Prve se mogu osvojiti u
svakodnevnom zivotu, a ostale zahtevaju veci napor i koncetraciju.
Naizgled su jednostavne, ali detaljnija poducavanja otkrivaju
njihova suptilna i zamrsena znacenja. Osmostruku stazu cine:

1. Ispravno razumevanje                2. Ispravno razmisljanje
3. Ispravan govor                           4. Ispravno ponasanje
5. Ispravno zaradjivanje za zivot   6.Ispravno nastojanje
7. Ispravna svesnost

8. Ispravna koncetracija

GRANE BUDIZMA

Ubrzo posle Budine smrti, njegovi sledbenici su se okupili na
saboru, kako bi se dogovorili oko vaznih pitanja njegovog ucenja.
Medjutim neslaganja u shvatanju Budine nauke postajala su jos u
pocetku, za vreme Budinog zivota. Kasnije su izvesna neslaganja
uzimala sve vise maha, jer nije bilo lako odrzati Budin stav strogog
cutanja o Tajni, iznoseci samo put koji vodi do nje.
Grane budizma: severni budizam ili

Mahajana

, juzni budizam ili

Teravada

, zatim

Tantrizam

(poseban oblik mahajane),

Lamaizam

(budizam na Tibetu) itd.

MAHAJANA

– naziv “mahajana” znaci “veliko vozilo”. Buda je na

svoje ucenje gledao kao na splav, vozilo koje prevozi hodocasnike
preko reke na “drugu obalu”. Mahajana je vec samim svojim
imenom isticala ideju da ce ona ceo svet voditi ka spasenju, a
mahajanci su tervadsku skolu okarakterisali kao “manje vozilo” ili
Hinajanu.
U sredistu mahajanskog budizma nalazi se lik

Bodisatve

– “bica

mudrosti”. Bodisatva se nalazi na pragu dostizanja nirvane, ali ga
ne prelazi, vec se, naprotiv, vraca, kako bi radio na spasenju svih
bica. Bodisatva ce odlagati dostizanje sopstvene nirvane, sve
dokle i najmajusnije bice ne postigne svoj najvisi cilj. I sam Buda
je u svojim prethodnim zivotima, pre nego sto je rodjen kao
Sidarta Gautama, bio bodisatva. Bodisatva, ne samo sto znaci
milosrdje, vec podnosi i bol i patnje drugih. Zavet bodisatve je
slican zrtvenoj ulozi Isusa u hriscanstvu. Bodisatva stice zasluge
za ljudski rod primenjuci sest vrlina ili paramita, a to su:

1. Savrsenstvo davanja (dana)
2. Savrsenstvo moralnosti (sila)
3. Savrsenstvo strpljenja (santi)

4. Savrsenstvo hrabrosti (virja)
5. Savrsenstvo meditacije (dhjana)
6. Savrsenstvo mudrosti (pradjana)

Bodisatve se mogu ponovo roditi kao ljudi ili kao zivotinje.
Mahajanska skola budizma razvila je ideju raja naseljenog
Bodisatvama kojima se mogu upucivati molitve.
  Novi razvoj ideje bodisatve, kao ideala, pokrece pitanje o
istorijskom Budi. Zasto i on nije ostao Bodisatva, vec je sebicno
dostigao nirvanu i izasao iz postojanja? Mahajanski odgovor na ovo
pitanje formiran je u doktrini koja nosi naziv “Tri Budina tela”, a
ta tri tela jesu “Telo sustine”, “Telo blazenstva” i “Telo
preobrazaja”. Boraveci na zemlji kao Sidarta Gautama, Buda je
ziveo u Telu preobrazaja, ono je manifestacija njegovog Tela
blazenstva. U tom telu on vecno boravi u raju kao neko ko bi se
mogao nazvati vrhovnim bogom. Dalje, Telo blazenstva je
emanacija Tela sustine i to je krajnji Buda. On preuzima citav
univerzum i poistovecuje se sa nirvanom.
  Mahajansku teologiju su podrzavale dve osnovne skole,
Madjamoka i Jogacara. Prvu karakterise postojanje ispraznjenosti
ili praznine (Sunjate). Ova, tkz. Doktrina praznine, bila je
popularna medju Kinezima i Japancima. Za drugu skolu se vezuje
verovanje da svet fenomena postoji jedino u umu posmatraca.
  Ideje mahajanskog budizma su sacinile religiju dvaju slojeva.
Njena filozofija je, svakako, nudila izazov i kreativnost
uzivaocima. Sa druge strane, mahajanski budizam je sirokim
narodnim masama ponudio nesto konkretnije – obozavanje Budi i
Bodisatvi.

6. PRIDAVANJE ODGOVARAJUCE VAZNOSTI MUDROSTI I

SAOSECAJNOSTI – Vrhovni atribut tervadskog budizma je
mudrost, a njenim osvajanjem dolazi se do nirvane.U
mahajanskom budizmu, vrhovni atribut je saosecajnost
kojom se do spasenja dovodi citav niz bica.

7. SPISI NA PALIJU I SANSKRITU – obe grane budizma

tvrde da su njihovi spisi, ili tkz. Sutre, direktna Budina
ucenja. Prvi tervadski spisi nastali su u Sri lanci, u prvom
veku p.n.e. Napisani su na paliju, drevnom jeziku Indije.
Mahajanski spisi su nastali kasnije, i to na sanskritu.
Mahajanski budisti veruju da je njihove sutre sam Buda
predao posebno izabranim ucenicima.

8. JEDNA SKOLA I MNOSTVO SKOLA – Teravada ima samo

jednu skolu religiozne misli, za koju njeni sledbenici tvrde da
je to ona ista koju je istorijski Buda za svoga zivota
poducavao. Mahajanska grana budizma ima vise skola.
Njihove slobodne interpretacije budizma su bile otvorenije
za stvaranje novih skola koje neprestano nicu.

9. SIRENJE NA JUG, ODNOSNO SEVER – Teravada se sirila

ka jugu. Sri Lanka, Burma, Tajland, Laos i Kambodza su
zemlje gde se ispoveda teravadski budizam. Mahajanski je
ponikao na severozapadu Indije, odakle se sirio ka Kini,
Koreji i Japanu.

TANTRIZAM

Tantrizam se pojavio u Indiji oko petog veka n.e. Naziv “tantra”
znaci prirucnik ili udzbenik koji sadrzi tehnike za dostizanje
prosvetljenja. Tantrizam je razvio sistem verovanja i obreda
razumljivih samo upucenima, naucenim da koriste ove prirucnike.
Tantre su ukljucivale magicne izraze (mantre), okultne dijagrame
(mandale) i simbolicke pokrete ruku (mudre.)
Cilj tantrizma jeste dostizanje misticnog jedinstva sa realnoscu
izvan ove svakodnevne.

Tibetu, u mestu Samye. Tokom gradnje samostana, na Tibetu se
pojavio tantricki mistik Padmasambava. Naime, zli duhovi nisu
dozvolili da se zavrsi izgradnja samostana, pa je Padmasambava
pozvan kako bi ih oterao. On je svojim mocima ucinio da duhovi
postanu zastitnici budizma, a i sam je ostao na Tibetu i prevodio
brojne sanskritske tekstove i na taj nacin doprineo sirenju
budistickog ucenja. Godine 779. u samostanu Samye proglaseni su
i prvi svestenici i budizam postaje drzavna religija. Zbog velikog
doprinosa sirenju budizma, Padmasambava je dobio naziv Guru
Rin-po-ce, ili “dragulj medju uciteljima”.
Sirenje budizma na Tibetu prekinuto je za vreme Ral-pa-cena,
treceg kralja po zakonu, kojeg je ubio njegov brat Lang-darma u
zelji da suzbije sirenje budizma i da ponovo uvede autohtona
tibetska verovanja. Budizam je, potom, gotovo nestao sa Tibeta,
ali se sacuvao u njegovom zapadnom delu i pokrajinama Gu-ge i
Purang, odakle je dobio novi zamah i poceo novo sirenje Tibetom, u
10-om i 11-om veku. Glavnu ulogu u tome imao je svestenik Atisa,
koji je razvio kult Avalokitesvare i otvorio put budizmu.
Nakon ovoga, budizam se i narednim vekovima sirio Tibetom.
Tibetske skole i hramovi su se medjusobno borili za vlast i sklapali
saveze sa lokalnim vladarima i plemstvom.

ZAKLJUCAK

Budizam se, kao i ostale religije posvecuje, kako pojedincu, tako i
grupama ljudi i bavi se blagostanjem ljudi, odnosno svih zivih bica.
Svaki covek koji propoveda budizam, mora istinski trud da ulozi ne
bi li dostigao nirvanu, Budizam zahteva od svojih vernika da ni
jednom zivom bicu ne oduzme zivot, da ne lazu, ne varaju i ne
kradu, kao i da se prema drugima ophode dobronamerno. Buda je
govorio: “Mrznja nikada ne prestaje mrznjom. Mrznja prestaje
ljubavlju.” Privlacnost budizma pociva iskljucivo na poruci njegovog
tvorca i fleksibilnosti u prilagodjavanju razlicitim kulturama i
filozofiji.
Budizam je cetvrta po redu relegija medju vodecim svetskim
religijama. Budizam je vecinska religija Japana, Burme, Tajlanda,
Tajvana, Singapura, Vijetnama, Sri Lanke, Laosa, Butana i dela
kineskog stanovnistva. Budizam nije ogranicen samo na Aziju,
propoveda se i u SAD-u, kao i u Evropi.

LITERATURA

1. Madi Bazaz Vangi, Budizam, Beograd 1990.
2. Mirce Elijade, Samanizam, Novi Sad 1985.
3. Madi Bazaz Vangi, Budizam – svetske religije, Beograd 1991.
4. Milovan Radojcic, Cedomil Veljacic, Vladeta Jerotic, Budizam

i Hriscanstvo, Beograd 2003.

5. Entoni Gidens, Sociologija, Cambridge 2001.

SADRZAJ

1. Uvod………………………………………………………………………………………………….1
2. Nastanak budizma………………………………………………………………………….2
3. Osnovni principi budistickog ucenja…………………………………………..5
4. Grane budizma………………………………………………………………………………..7
5. Razlike izmedju hinajane i mahajane…………………………………………9
6. Tantrizam……………………………………………………………………………………….11
7. Budizam na Tibetu – Lamaizam………………………………………………….12
8. Zakljucak……………………………………………………………………………………….14
9. Literatura………………………………………………………………………………………15