UVOD
U ovom seminarskom radu cemo pokusati pribliziti pojmove stednja i investicije,njihovu
ulogu,uticaj na nacionalni dohodak,te prikazati kako se ostvaruje njihova ravnoteza sto je
i tema ovog seminarskog rada.
U središtu savremene postkejnsijanske makroekonomske analize nacionalnog dohotka
nalazi se razmatranje štednje i investicija, jer se međusobnim djelovanjem štednje i
investicija objašnjava nivo ukupnog nacionalnog dohotka i ukupna zaposlenosti. Ova,
inače, vrlo aktuelna problematika, često se interpretira na različite načine.
John Maynard Keynes udario je temelje savremenoj makroekonomskoj analizi,koja u
prvi plan ističe problematiku makroekonomskih agregata(prije svega problematiku
zaposlenosti).Savremena makroekonomska analiza polazi od Keynes-ovih koncepcija:
sklonost potrošnji i sklonost štednji.Buduci da investicije uticu na rast nacionalnog
dohotka,proizilazi potreba za odredjenom velicinom investicija,sto podrazumijeva
izjednacavanje velicine stednje i investicija.
Paradoks štednje (Paradox Of Trift) je ekoonsmki koncept koji se objašnjava primjerom
ako svako pokušava uštedjeti veći dio svog prihoda, postati će siromašniji umjesto
bogatiji. To je zato što će ekonomija usporiti zbog smanjenja potražnje. Ovo načelo je
prvi predstavio John M. Keynes, prema kojem pokušaj društva da poveća svoju štednju
može da dovede do kontra efekta, odnosno do smanjenja iznosa koji se stvarno štedi čime
se smanjuje kružni tok prihoda. Ideja štednje umjesto potrošnje može pogoršati recesiju
tako da je štednja pojedinca štetna za kolektiv. Ovu ideju najbolje opisuje Keynes koji je
rekao da potrošnja pridonosi kolektivnom dobru jer potrošnja jedne osobe predstavlja
prihod druge osobe. Dakle, vjeruje se da će povećanje stope štednje pojedinca u
konačnici smanjiti ukupnu štednju. Važno je napomenuti da je paradoks štednje teorija, a
ne činjenica i široko se osporava od ne-kenzijanskih ekonomista. Jedan od glavnih
argumenata protiv paradoksa štednje je da kada ljudi povećaju štednju u banci, onda
banka ima više novca na raspolaganju za kreditiranje, koji će obično smanjiti kamatne
stope i potaknuti kreditiranje i potrošnju.
2
Prije Kejnsa,predstavnici tzv. Tradicionalne ekonomije ( klasicari ) su isticali prednost
kapitalističke tržišne privrede, tj. automatizam njenog tržišnog mehanizma u kojem se
pojedini faktori proizvodnje sami po sebi mobilišu i kombinuju, pri čemu se stvara takva
struktura investicija i proizvodnje koja "odgovara potrebama potrošača".
Ali buduci da su se takva razmisljanja pokazala neefikasnim tokom velike
depresije,Kejns i kejnsijanci su tvrdili da trziste nema nikakvu samoregulatornu funkciju
te da bez pomoci drzave , nije u stanju da obezbijedi onaj obim investicija koji bi doveo
do stanja pune zaposlenosti bez inflacije.
Trzisni sistem u kapitalizmu može dugo da ostane na niskom nivou investicija, što je i
dokazalo historijsko iskustvo,tako da time dolazi do povećavanja nezaposlenosti i
depresije, neiskorištenosti kapaciteta, tj. faktora proizvodnje, deflacije i zastoja u sistemu
privređivanja neke zemlje. Takođe je pokazano da je kapitalistički tržišni sistem, u dužem
razdoblju, sposoban usmjeriti privredu ka previsokim investicijama koje prouzrokuju
opšti rast cijena, tj.hroničnu inflaciju.
Uticaj investicija na dohodak preko zaposlenosti pokreće čitav mehanizam:
porast investicija -povećanje tražnje investicionih dobara - povećanje zaposlenosti -
porast tražnjepotrošnih dobara - porast dohotka – povećanje tražnje potrošnih dobara..
Investicije zavise od:
-Velicine prihoda,sto podrazumijeva da ce do investiranja doci samo ako je ocekivana
profitabilnost investicija visoka,
-Velicine troskova investiranja u kojima su najvazniji kamata i porez.
Ako su kamate i porezi veci,manje su sanse i poticaji za investiranje,i obrnuto.
-Ocekivanja,koja se odnose na stanje privrede. Ako je stanje privrede povoljno doci ce
do vecih investiranja.
Stednja
Na nivou privrede štednja je jednaka dohotku umanjenom za potrošnju - ono što se ne
potroši to se uštedi:
S = Y - S(Y)
Apsolutno i relativno štednja raste sa porastom nivoa dohotka, i obrnuto, tj. štednja je
funkcijadohotka:
S = S (Y)
Prema Kejnsu u ekonomiji potraznje stednja je dstimulator rasta,a u ekonomiji ponude
pretpostavka rasta su akumulacija i stednja.
Nacionalnu stednju sacinjavaju privatna stednja i javna stednja. Nacionalna stednja ili
stednja nacionalne ekonomije mora biti jednaka investicijama.
S = I
Nacionalna stednja je podijeljena na: privatnu stednju i javnu ( drzavnu ) stednju.
Privatna štednja predstavlja novčani iznos koji pojedinci imaju na raspolaganju za štednju
(koji ima ostaje od dohotka) nakon što plate porez i odvoje sredstva za potrošnju.
Štednja države ili javna štednja predstavlja novčani iznos koji država ima na raspolaganju
za štednju, a koji joj ostaje kada od poreznih prihoda odbije iznos za državnu potrošnj
4
