УНИВЕРЗИТЕТ “ УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА ”- БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
“ КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ’’- НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ПОЈАМ ПРЕКРШАЈНОГ ПРАВА
ПРЕДМЕТ: ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
Ментор: Студент:
ДИЦЕ
Ниш, септембар, 2016.
2
С А Д Р Ж А Ј :
УВОД ..................................................................................................................... 3
1. УВОД И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРЕКРШАЈА...............................................4
2. ОПШТА РАЗМАТРАЊА О ПОЈМУ ПРЕКРШАЈА .........................................5
3. ПОЈАМ ПРЕКРШАЈА У ЗАКОНУ О ПРЕКРШАЈИМА ..................................6
3.1. Противправност прекршаја ...........................................................................8
3.2. Прекршај је дело ............................................................................................8
3.2.1. Радња прекршаја..........................................................................................9
................................................................................................................................................
3.2.2. Последица прекршаја и узрочна веза.........................................................9
3.2.3. Предвиђеност прекршаја законом или другим
прописом надлежног органа ...................................................................10
3.2.4. Прописаност прекршајне санкције ..........................................................12
4. ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК..............................................................................12
4.1. Основи који искључују постојање прекршаја...........................................14
ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................ 16
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................17
4
1. УВОД И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРЕКРШАЈА
Појам прекршаја историјски сеже далеко све до римског права, где су пронађени
докази о постојању првих облика прекршаја и поступка за њихово санкционисање. У
римском праву прекршаји се издвајају као посебни деликти у односу на кривина дела.
Поступак су водили надлежни административни орган (римски магистрати). Опе правне
норме о прекршајима (едицт) доносио је шеф администрације, који је имао задатак, да
поред осталог, осигура ред и безбедност на трговима, пијацама и другим јавним местима.
Поступак по прекршајима био је брз и са мало формалности у односу на судски кривини
поступак.
Циљ кажњавања није била одмазда, као код кривиних дела, већ принуђивање на
јавни ред, послушност грађана и поштовање јавног поретка. У средњем веку прекршаји
добијају на значају и схватају се као деликти, непокоравања наредбама власти и сврстани
су у систем кривичних дела. У периоду апсолутизма кажњавање за прекршаје је у рукама
полиције. Цео прекршајни поступак су водили и казне за прекршаје изрицали полицијски
(управни) органи у управно-казненом поступку. У овом периоду полицијска власт и
управа имали су неограничена моћ.
У апсолутистичкој држави касног феудализма, прекршаји су били нормативно
лоцирани у систему кривичних дела. Разлика је била само у тежини дела и у санкцијама.
Међутим, с обзиром на органе који су поступали у прекршајним стварима, прекршаји су
припадали административним деликтима.
У буржоаској држави почиње процес огранизвања управне власти судском, па и до
промене у материји прекршаја. Пре свега, уводи се принцип законитости, огранизују се
права органа управе да прописују прекршаје, одређују се и посебни органи за вођење
прекршајног поступка, итд.
Прекршајни поступак се од управног кривичног поступка правно уређује као
судски поступак . Ово доводи до огранизовање дискреционе моћи па и самовоље управе у
вршењу тзв. управно-репресивне функције.
Након велике француске револуције крајем XVIII века извршена је кодификација
права а кривични закони из тог доба утврђују прекршаје као посебне, лакше форме
5
повреде друштвене стеге. На тај начин појавили су се поред кривичних дела и прекршаји
као специфичан облик противправног понашања
1
.
2. ОПШТА РАЗМАТРАЊА О ПОЈМУ ПРЕКРШАЈА
Појмовно одређење прекршаја је више доктринарно, него легислативно питање.
Ипак, бројна прекршајна законодавства укључују о ући и наше одређуј у општи појам
прекршаја, што имплцира и начин на који ће се уредити и други општи институти
материјалног прекршајног права. Отуда одређивање општег појма прекршаја има
принципијелно значење у правнополитичком и криминалнополитичком смислу.
У начелу све дефиниције општег појма прекршаја можемо поделити на формалне,
материјалне и формалмо-материјалне. Формалне дефинице прекршаја одређуј у појам
прекршаја у формално-правном смислу. За њих је битно одредити која су то општа правна
обележја која су иманентна свим прекршај има. Тако, се као формална обележја наводе
радња, предвиђеност прописом, противправност, предвиђеност прекршајне санкције
(казне или заштитне мере). Углавном се наводе формално-објективна обележја. Ретки су
приступи који наводе и субјективно обележје (кривицу или виност). Недостатак ових
дефиниција види се у томе што се њима се не указује зашто је законодавац неко понашање
предвидео као прекршај, односно не указује се на социјалну суштину и функциј у
прекршаја. Матерјалним дефиницијама прекршаја, пак, настоји се представити природа
(суштина) прекршаја, њихова социјална страна, тј. инсистира се на прекршају "као
социјалном феномену, као специфичном социјалном понашање". У њихов појам се уноси
обележја е "друштвене штетности" (јер су прекршаји најмање друштвено штетни јавни
деликти), односно заштитни објека који се повређује е прекршајем (у нашем праву се
обично наводило да је прекршај повреда јавног поретка). На крају формално-материјални
појам појам прекршаја, који је најчешће заступан у нашој правној доктрини, вероватно
под утицајем пређашње прекршајноправне легислативе, настоји приказати како
формално-правну тако и материјално-социјалну димнзиј у ове врсте кажњивих дела, а на
основу напре поменутих формалних и материјалних обележја.
2
1
Ђорђевић, Ђ; Прекршајно право , Kриминалистичко-полицијска академија, Београд, 2013. ,стр.123-132.
2
Петровић, Н., Прекршајно право , Службени лист РС, Београд, 2006. ,стр.56-67.
