1. УВОД
Исхрана домаћих животиња треба да буде адекватна, а то значи да одговара
њиховим потребама у току читаве производне године у зависности од интензитета
производње, уз неопходност сталног праћења режима исхране и избегавања
нутритивних поремећаја, због смањења отпорности организма животиње.
Посебан проблем у исхрани домаћих животиња представља њена
неравномерност у току године (летња и зимска исхрана). Од зоотехничара се
захтева одређено стручно знање о исхрани домаћих животиња, да би оброци били
адекватни и у складу са потребама животиња, затим рационални, а то значи и
економски оправдани.
Од укупних трошкова исхране највећу ставку чине трошкови енергије и
протеина хране, и у највећој мери утичу на коначну цену добијеног производа.
Ово је разлог због чега њихово коришћење у исхрани домаћих животиња мора
бити рационално. При добро избалансираном оброку у енергији и протеинима,
употреба минералних материја и витамина вишеструко враћају уложена средства.
Поред значајног повећања производње, њихова употреба веома много доприноси
добром здравственом стању и задовољавајућој репродукцији животиња. На
супрот овоме, њихов недостатак у оброку домаћих животиња доводи до смањења
производње, као и бројне метаболичке поремећаје, што све заједно у великој мери
поскупљује производњу животиња и чини је економски неоправданом.
Производња говеђег меса је значајна што говеда располажу великим
капацитетима за продукцију меса и што за ту производњу углавном користе
кабасту храну. Говеда се добро прилагођавају различитим климатским приликама
одгајивања, а за исхрану користе кабаста хранива као што су сено и силажа, затим
коренасто–кртоласте биљке и споредне производе разних индустрија као што су
сунцокретова сачма, резанци шећерне репе, мекиње итд.
У исхрани јунади у тову све је већа употреба кабастих хранива као основног
дела полуконцентрованог оброка, а нарочито употреба силаже од целе кукурузне
биљке. Учешће силаже у оброку је различито: од 30 – 60%, при чему се постиже
дневни прирасту тову јунади од 1000 – 1200 грама.
Говедарска производња, као значајна производња унутар сточарства налази
се већ дуже време у незавидном положају. Бројни су узроци таквог стања, а неки
од њих су: диспаритет цена, високе камате, прескупа изградња објеката,
нелојални односи на тржишту стоке и меса, лоша производња сточне хране,
смањење основног стада, ниска продуктивност, лоши облици организовања и др.
2. ТОВНЕ РАСЕ ГОВЕДА
Товне расе говеда настале су од комбинованих раса применом селекције и то
пре свега према спољашњем изгледу. Товне расе говеда имају лимфатичну
конституцију, растостасне су и подесне за тов, одлично искоришћавају храну
дајући велику количину квалитетног меса (марморираног тј. прожетог лојем).
Карактеристике говеда товних раса су: мала, племенита, кратка, у чеоном
делу широка глава, кратак, здепаст труп са израженим дубинама и ширинама,
одлично прекривен мускулатуром и подједнако развијен предњи и задњи део,
дубок и широк грудни кош, широка леђа, широке слабине, широке сапи, кратке и
доста дебеле ноге са широким и меканим папцима, слабо еластична кожа са
развијеним масним поткожним ткивом.
2.1. ПРЕДСТАВНИЦИ ТОВНИХ РАСА
Представници товних раса говеда су: шортхорн (shorthorn), херефорд
(hereford), абердин-ангус (aberdeen - angus), шароле (sharolaise), и лимузин
(limousine). Поред наведених раса за производњу меса постоје и: девон (devon),
џеловеј (galloway), и црвени линколн (linkoln red) – енглеске расе; кианина
(chianina), rомањола (romagnola), и маркингина (marchigiana), - италијанске расе;
санта гертrудис (santa gertrudis), брангус (brangus), и чербреј (cherbay) – америцке
расе и др...
2.1.1. ШОРТХОРН РАСА
Шортхорн је енглеска раса говеда код које је основна боја тела бела са
црвеним прсканим шарама, а може бити и једнобојно црвена са белим пегама по
трбуху, ногама и репу. Код ове расе појављују се три боје и то: бела (доминантна),
црвено – бела (интермедијарна) и црвена (рецесивна).
Шортхорн је изразит представник товних говеда, крупна раса говеда за
производњу меса, са средње дугим, дубоким, широким и масивним трупом.
Посебно су развијени леђа, сапи, груди и бутови. Нижа раса, висине гребена 120 –
130 cm а бикови 136 cm.
Слика 1. Шортхорн раса
Маса крава у приплоду износи 600 – 700 кг, а утовљених 800 – 900 кг, и маса
бикова 900 – 1000 кг. Млади мушки кастрати могу достићи и до 1200 кг, са
Слика 3. Абердин – ангус раса
2.1.4. ШАРОЛЕ РАСА
Слика 4. Шароле раса
Шароле (charolaise) је француска товна раса створена у провинцији Шароле
у другој половини 18-тог века. Прљаво беле до жућкасте боје длаке, без рогова.
Крупна животиња, труп је дугачак, дубок и широк, висина гребена крава је 138 cm
a бикова 145 cm. Маса крава износи 700 – 800 kg бикова 1000 – 1200 kg а
једнодневних телади 45 – 50 kg. У интензивном тову са 16 – 18 месеци постиже се
600 – 650 kg. Шароле је врло добре аклиматизационе моћи, те се и раширила
нарочито у Европи и САД-у а у нашој земљи користи се за мележење с нашим
домаћим расама.
2.1.5 ЛИМУЗИН РАСА
Лимузин (Limousine) раса је француска товна раса говеда просечне висине
гребена 138 cm (крава) а бикова 143 cm. Има изражене ширине и дубине, масе око
600 kg за краве а 1000 kg за бикове. Рандман меса је у просеку 64%. Боја длаке
тела је пшенично црвенкаста до мрка. Ова раса је значајна за наше говедарство
ради поправке количине и квалитета меса домаћег шареног говечета.
Слика 5. Лимузин раса
2.2. ПРЕДСТАВНИЦИ КОМБИНОВАНИХ РАСА ГОВЕДА
Комбиноване расе говеда, односно расе за производњу меса и млека имају
велики значај за наше говедарство. Значајније комбиноване расе говеда су:
сименталска, монтафонска, оберинталска, домаћа шарена раса и буша.
2.2.1. СИМЕНТАЛСКА РАСА
Сименталска раса говеда створена је на подручју кантона Берн у долини реке
Симе у Швајцарској у првој половини 19-ог века од старог берхског говечета.
Слика 6. Сименталска раса
То је шарено говече, складних телесних облика, типичних комбинованих
производних способности (месо, млеко). Боја длаке је жута до црвено – шарена
(неправилних шара), с белим мрљама а глава, ноге и реп су беле боје. Могу се
појавити пигментиране мрље око очију, на глави, ногама и репу. Рогови су
непигментирани – светло жути а папци жућкасти или смеђи. Глава је средње
дужине, широка у чеоном делу, са губицом ружичасте боје и средње великим
роговима. Врат је средње дужине, широк и мишићав. Груди су дугачке, дубоке и
широке, леђа су равна широка и срдње дуга. Висина гребена крава износи око 145
cm а бикова од 155 до 160 cm. Приплодне краве су масе 600 – 800 kg а бикови 900
– 1200 kg. Рандман меса износи код телади 62%, јунади 56% и бикова и крава
55%. Квалитет меса је врло добар до одличан. Ова раса је веома распрострањена у
нашој земљи.
2.2.2. МОНТАФОНСКА РАСА
Слика 9. Домаћа шарена раса
Домаћа шарена раса у типу сименталца је због своје бројности врло значајна
раса, типичних комбинованих способности (месо, млеко и рад) а доброг је
здравља и отпорности. Сименталска раса говеда је увожена у Војводину од 1885.
до 1908. године а одатле у друге крајеве Југославије. Прво је гајена у чистој раси а
потом коришћена за укрштање са домаћим расама говеда (буша и подолац). На
овај начин укрштањем створена је домаћа шарена раса или домаћи сименталац.
Груди су дубоке и широке, ноге јаке, правилних ставова са чврстим папцима
жуте боје. Боја длаке тела је шарена – црвена, пшенично жута и бела а ноге, доњи
део трбуха и репна кићанка увек беле боје.
Грла су складно грађена, средње величине, висине гребена око 135 cm.
Товна способност је врло добра, тако да добро храњена телад до 6 месеци
достижу масу од 200 kg са рандманом меса од 55 – 64%. Маса приплодних крава
износи 500 – 600 kg а бикова 800 – 900 kg. Домаће шарено говече заједно са
сименталцем чини око 62% укупног сточног фонда у нашој земљи.
2.2.5 БУША
Буша је наша домаћа аутохтона примитивна раса говеда, која води порекло
од дивљег краткорогог (брахицерног) говечета. Према месту одгајивања и боји
длаке (једнобојно црна, црвена, сива, плава итд.) постоје више сојева ове расе.
Глава је мала, са тамно пигментираном губицом оивиченом венцем белих
длака и кратким роговима, чији су врхови тамно пигментирани. Буша је мала
животиња, висина гребена износи 100 – 120 cm, груди су дубоке а узане са мало
мишића, ноге су чврсте и јаке са тврдим пигментираним папцима а задње ноге су
крављег става због кретања по стрмим теренима.
Буша се гаји веома екстензивно и слабих је производних карактеристика.
Маса одраслих грла износи 150 – 300 kg а у бољим условима исхране и неге 280 –
320 kg, месо је слабог квалитета.
