Informacioni sistem u primarnom zdravstvu

1

Seminarski rad

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SAD

FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADZMENT , EKONOMIJU I 

FINANSIJE , BEOGRAD

Predmet : Informacioni sistemi u sportu , zdravstvu i turizmu

SEMINARSKI RAD

INFORMACIONI SISTEM U PRIMARNOM ZDRAVSTVU

Mentor : Prof. Dr Miodrag Brzaković                           Student : Marija Pajović , M0209/2016

2

Seminarski rad

SADRŽAJ

UVOD…………………………………………………………………………...3

1. Pojam zdravstvenog informacionog sistema…………………………………4

2. Zdravstveni informacioni sistem ...………………………………………......5

3. Primena informatike u zdravstvu ……………………………………………6

4. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu………7

5. Organizacione mere …………………………………………………………9

6. Telemedicine ( teleradiologija )…………………………………………......11

7. Kompjuterski medicinske karton …………………………………………...12

8. Kliničko-bolnički informacioni sistem …………………………………......13

9. Model zdravstvenog informacionog sistema …………………………….....14

     9.1. Modularnost sistema …..………………………………………………14

ZAKLJUČAK ………..………………………………………………………..17

4

Seminarski rad

1.Pojam zdravstvenog  informacionog sistema 

Kada   se   govori   o   gore   pomenutoj   temi,   treba   reći   sledeće.   Svetska   zdravstvena 

organizacija   definiše   zdravstveni   sistem   kao:  

kompleks   međusobno   povezanih   elemenata   koji 

doprinose zdravlju u porodici, obrazovnim ustanovama i na radnom mestu, javnim mestima i 

zajednicama, kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini, u zdravstvenim i drugim sektorima. 

Ukoliko imamo u vidu gore navedeno, treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv. velike  

sisteme. Drugim rečima, sastavljen je od više podsistema koji su, sa jedne strane, u međusobnoj 

vezi, ali sa druge strane, u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju odnosno unapređenju 

zdravlja stanovništva. 

Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite. Pomenuti model se sastoji iz 

nekoliko delova odnosno podmodela i to: 

• prirodni uslovi (socioekonomski, prirodni) 

• stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje 

• zdravstvena zaštita 

• resursi 

• njihova alokacija 

• kadrovi 

• upravljanje i 

• spoljni sistem. 

Sam cilj kreiranja modela jeste da olakša onima koji donose odluke na nacionalnom nivou, 

da,   simulirajući   aktivnosti   sistema   javnog   zdravstva,   testiraju   različite   programe   zdravstvene 

zaštite, alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno zdravstvenog stanja 

stanovništva, uvažavajući, pri tom, zavisnost između sistema zdravstvene zaštite, uslova sredine i 

mnogih drugih faktora. 

U zavisnosti od problema koji se želi rešavati, vrši se odabir određenih matematičkih modela koji 

opisuje svaki od datih podmodela. Na primer, podmodel resursi se definiše na bazi procene 

trendova   u   populaciji,   kretanja   stopa   morbiditeta   od   različitih   bolesti   i   željenih   standarda. 

Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri, a početni podaci mogu biti 

broj i struktura stanovništva, stope mortaliteta, natalitet itd. Međutim, praksa pokazuje da je to 

veoma teško realizovati, jer zdravstveni sistem, kao i mnogi drugi, ima svoja ograničenja i ne 

postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti, a šta isključiti. 

5

Seminarski rad

2.Zdravstveni informacioni sistem 

U opštem smislu 

informacioni sistem 

predstavlja skup ljudi, materijalnih sredstava i 

postupaka   koji   za   proizvodnju   i   komuniciranje   informacija   za   potrebe   nekog   sistema. 

Zdravstvena infomatika 

je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih 

procesa u  zdravstvenoj  zaštiti,  potom  pitanjima  obrade  podataka  i  informacija  u  sistemu 

zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog, tehnološkog i 

aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. 

Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS), treba reći da Svetska 

zdravstvena   organizacija   (SZO)   isti   određuje   kao  

deo   opšteg   informacionog   sistema   i 

podrazumeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za 

organizaciju   i   sprovođenje   zdravstvene   zaštite,   ali   i   za   istraživanja   i   organizaciju   u 

zdravstvu. 

Naravno, ovo nije jedina definicija ZIS-a. Sledeća govori da je ZIS 

organizacija ljudi, mašina 

i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o 

zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. 

Osnovni  

cilj  

zdravstveno-informatičke   delatnosti   jeste   organizacija,   racionalizacija   i 

funkcionisanje   zdravstvene   službe   na   optimalan   način,   odnosno   poboljšanje   kvaliteta 

medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne, potpune i blagovremene informacije i smanjenje 

troškova zdravstvene zaštite. Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da postoji odnosno 

egzistira, već služi kao, takoreći, oruđe u svakodnevnom radu. 

Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: 

• kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menadžeri, programeri, korisnici) 

• baza podataka 

• tehnička baza i 

• programska podrška 

Pored svega treba reći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini, 

uopšte, upravo prikupljanje, manipulisanje, obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno 

u velikim količinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova.