Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини
Разредна настава
Семинарски рад: Лаза Костић
Пјесме: „Међу јавом и међ сном“,
„Santa Maria della Salute“,
„Певачка химна Јовану Дамаскину“.
Студенти: Асистент:
Бијељина, 28.12.2010. год.
Садржај:
1. Увод..............................................................................3-4
2. Биографија...................................................................4-5
3. Међу јавом и међ сном...............................................5-7
4. Santa Maria della Salute..............................................7-13
5. Певачка химна Јовану Дамаскину.........................13-15
6. Закључак......................................................................16
7. Литература...................................................................17
1.Увод
2
пјеснички представници су и романтичарски лиричари: Бранко Радичевић,
Петар Петровић Његош, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Лаза Костић.
2.
Лаза Костић – Биографија
Лаза Костић (1841-1910), најзанимљивија и најистакнутија пјесничка
личност друге половине 19. вијека у Србији. По времену у коме је живио и
стварао, Костић је романтичар, али је многим својим остварењима постао
претеча модерног пјевања 20. вијека.
Рођен у богатој грађанској породици, материјално обезбјеђен, могао је да
се посвети читању и учењу, тако да је за своје вријеме био један од
најобразованијих српских писаца, полиглота.
Као доктор права, службовао је у Новом Саду и био блиски сарадник
Светозара Милетића и политички веома активан у покрету Омладине
српске.
Због своје политичке дјелатности прогањан је и хапшен од аустријских
власти. Знао је више језика: грчки, латински, енглески, њемачки,
француски, руски, мађарски. У оригиналу је читао античке писце, као и
најистакнутије писце европских књижевности и филозофије.
Био је први који је почео систематски да популарише Шекспирова дјела
код Срба: преводио га је и коментарисао пуних педесет година пишући
приказе и реферате о његовим драмама "Ромео и Јулија", "Цар Лир",
"Хамлет", "Ричард III".
Лаза Костић, као пјесник, филозоф и естетичар, развио је и теоријски
образложио своју оригиналну поетику. Основни поетички принцип је
укрштај као јединство супротности:укрштање тема, мотива, форми,
пјесничких слика, ритмова, звукова.
Костић је своје књижевно стваралаштво почео у јеку романтизма, поред
Змаја, Јакшића и других врло истакнутих писаца. За десет непуних година
стварања он је истакнут у ред највећих пјесника и постао најпознатији
представник романтизма, написао је око 150 лирских и дванаестак епских
пјесама, балада и романси. Костић је за живота објавио сљедећа дјела:
"Песме I, II", "Песме"; драме "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац",
Гордана"; "Основи лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне
песме", "Основно начело: Критички увод у општу филозофију"; "О Јовану
Јовановићу Змају". Међу најпознатијим дјелима су пјесме: „Santa Maria
della Salute“, „Међу јавом и међ сном“, те „Певачка химна Јовану
Дамаскину“.
Умро је 1910 год. у Бечу.
4
Изабран је за члана Српског ученог друштва 27. фебруара 1883, а за
редовног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909.
3.
Међу јавом и међ сном
Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.
Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш с плетивом?
ко плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.
Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!
што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и мед сном.
Пјесма је настала 1863. године; у њој је Лаза Костић на поетски начин
дефинисао поезију и стање духа, показавши у сликама да је она производ
сна и јаве, свејсног и подсвјесног. Пјесма почиње строфом:
„
Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом,
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и међ сном.“
5
