Uvod u prava akcionara

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

Seminarski rad

tema:Uvod u prava akcionara

mentor:                                                                       student:

1.Uvod

Akcionarsko društvo je preduzeće koje u svojim izvorima sredstava poseduje akcije kao trajni 

izvor   finansiranja.   Akcionari   su   suvlasnici   preduzeća   do   visine   svog   udela   u   ukupnom 

akcionarskom   kapitalu   preduzeća.   Proporcija   vlasništva   pojedinačnog   akcionara   u   ukupnom 

akcionarskom kapitalu određuje i iznos dividende koju će on dobiti kao prihod od akcije kao i 

njegov   položaj   prilikom   odlučivanja   o   svim   bitnim   pitanjima   u   vezi   sa   preduzećem

1

.Prvo 

akcionarsko društvo nastalo je u Zapadnoj Evropi krajem 17. veka, zbog potreba finansiranja 

prekomorskih   projekata   istraživanja   novog   kontinenta.   Novi   poslovni   poduhvat   zahtevao   je 

velika   sredstva   koja   pojedinci   nisu   imali.   Zbog   toga   je   organizovano   javno   prikupljanje 

sredstava. Za novac koji bi uložio pojedinac bi dobio akcije, kao dokaz o udelu u vlasništvu 

kompanije. Dobio je i obećanje o bogatoj nagradi, ukoliko poslovni poduhvat uspe. U suprotnom 

slučaju, novac bi bio izgubljen. To znači da je ulagač snosio rizik cele operacije, jer njemu nije  

zagarantovan povraćaj uloženog novca. Princip je ubrzo široko prihvaćen, jer je omogućavao 

veliku mobilizaciju kapitala i omogućavao učešće velikog broja ljudi u privrednim aktivnostima. 

Na taj način nastao je novi oblik organizovanja kompanija.U razvijenim zemljama danas velika 

većina stanovništva poseduje akcije nekih kompanija. Vremenom, nastajala su nova akcionarska 

društva. Pošto uloženi novac ne može da povrati od kompanije u koju je novac uložio, vlasnik 

akcije – akcionar, može jedino da proda akciju nekom drugom licu i na taj način vrati svoj 

novac. On, međutim, nikada ne može biti siguran da li će dobiti celokupan iznos novca koji je 

uložio, ili samo njegov deo. To zavisi od uspešnosti preduzeća u koje je uložio novac u vidu 

akcije. Prodaju akcije je moguće izvršiti po njenoj tržišnoj ceni, koja predstavlja stav javnosti 

prema uspešnosti preduzeća. Obzirom da je motiv ulaganja novca njegov povraćaj uz zaradu, 

jasno je da su pojedinačni investitori – kupci akcija zainteresovani za kupovinu samo onih akcija 

koje će u budućnosti, prema njihovoj proceni, vredeti više nego danas. Na taj način se vrši 

permanentno   anketiranje   javnosti   sa   jednim   jednostavnim   pitanjem:   Da   li   će   preduzeće   X 

uspešno   poslovati   u   budućnosti?   Potvrdan   odgovor   na   ovo   pitanje   znači   veći   kurs   akcija 

preduzeća X i obrnuto. Nedvosmislen odgovor na anketno pitanje predstavlja cena akcije.

1

 Prof. Dr Ilija Babić Privredno pravo drugo i dopunjeno izdanje

3.Upravljanje akcionarskim društvom

Jednim   akcionarskim   društvom   se   može   upravljati   na   dva   načina:   postoji   Jednodomno   i 

Dvodomno upravljanje.

Jednodomno   upravljanje

  –   Zakon   propisuje   uslove   i   ograničenja   za   obavljanje   dužnosti 

direktora. Direktora imenuje Skupština. U Javnom akcionarskom društvu predlog kandidata za 

direktora   mogu   dati   Komisija   za   imenovanje   i   akcionari   koji   imaju   pravo   na   predlaganje 

dnevnog reda sednice skupštine. Mandat direktora ne može biti duži od 4 godine. Ako društvo 

ima manje od 3 direktora, svaki je izvršni, dok Javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne 

direktore čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora. Direktori mogu imenovati jednog od 

izvršnih   direktora   ovlašćenih   za   zastupanje   društva   za   generalnog   direktora   društva.   Javno 

akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog direktora koji je istovremeno i nezavisan 

od društva (nezavisni direktor). Ako društvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od 

direktora za predsednika odbora. U Javnom akcionarskom društvu Predsednik odbora direktora 

mora biti jedan od neizvršnih direktora. Odbor direktora Javnog akcionarskog društva mora na 

prvoj sednici doneti Poslovnik o radu Odbora direktora.

Dvodomno upravljanje

 - Društvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja ima jednog ili više 

izvršnih direktora i Nadzorni odbor. Ako društvo ima tri ili više izvršnih direktora, oni čine 

Izvršni odbor. Javno akcionarsko društvo ima najmanje tri izvršna direktora. Nadzorni odbor 

može imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za Generalnog 

direktora   društva,   a   u   Javnim   društvima   mora   imenovati   Generalnog   direktora.   Generalni 

direktor   koordinira   rad   izvršnih   direktora   i   organizuje   poslovanje   društva.   Izvršni   odbor   u 

vođenju poslova društva postupa samostalno. Ako ne postoji saglasnost izvršnih direktora po 

određenom   pitanju,   Generalni   direktor   može   sazvati   sednicu   Izvršnog   odbora.   Na   uslove   i 

ograničenja za članstvo u nadzornom odboru shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na 

uslove koje mora da ispunjava direktor, uz dodatni uslov da ovo lice ne sme biti zaposleno u 

društvu. Nadzorni odbor ima najmanje tri člana.

4.Organi akcionarskog društva

Akcionarski   društvom   upravljaju   njegovi   vlasnici.   Upravljanje   se   zasniva   na   vlasništvu   nad 

preduzećem. Zato je to upravljanje po kapitalu a ne po glavama tj. po radnicima.

Valsnici akcionarskog društva učestvuju u upravljanju društvom srazmerno svojim akcijama. 

Oni to čine bilo direktno ili neposredno, bilo preko predstavnika.

Organi akcionarskog društva su : skupština, upravni odbor, direktor, nadzorni odbor.

Organi zatvorenog akcionarskog društva su:

Skupština;

Direktor ili upravni odbor;

Organi otvorenog akcionarskog društva su:

Skupština

Upravni odbor

Izvršni odbor

Generalni direktor

3

3

 Prof.Vukićević Slavoljub Poslovno pravo