УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
БЕОГРАД
Кандидат:
________________
СЕМИНАРСКИ РАД
Дидактички принципи и правила и њихова
примена у настави социологије
Ментор:
________________
-
Београд
, 2016. године-
Семинарски рад
Страна 2
САДРЖАЈ:
УВОД………………………………………………………………………3
1. Дидактички закони, принципи, правила…………………………4
1.1.
Принцип очигледности и апстрактности…………………………….5
1.2.
Принцип систематичности и поступности…………………………...5
1.3. Принцип свесне активности…………………………………………...6
1.4. Принцип ефикасности, рационализације и економичности………6
1.5. Принцип индивидуализације…………………………………………..6
1.6. Основни дидактички појмови…………………………………………7
2. Дидактички принципи………………………………………………10
2.1. Принцип научности……………………………………………………..11
2.2. Принцип прилагођености наставе узрасту ученика……………….12
2.3. Принцип систематичности и постепености
у
настави……………...14
2.4. Принцип повезаности теорије и праксе………………………………15
2.5. Принцип очигледности…………………………………………………16
2.6. Принцип свесне активности ученика у настави……………………17
2.7. Принцип трајности усвајања знања, вештина и навика…………..17
2.8. Принцип индивидуализације наставног рада……………………….18
ЗАКЉУЧАК…………………………………………………………….19
ЛИТЕРАТУРА……………………………………....………………......21
Семинарски рад
Страна 4
Дидактички принципи произлазе из законитости процеса наставе као
уопштени одрази
вишевековне школске праксе и проверених специфичних
особености наставе у условима развоја и мењања школе, па су формулисани на
релативно високом нивоу уопштавања.
Због тога се они не могу увек односити на све конкретне проблеме наставе
нити их, пак, могу све обухватити. Принципи не могу заменити стваралачки рад и
активност наставника. (Горичар, 1969. година, стр. 44.)
Број могућих конкретних ситуација је толико велики и тако разноврстан да
од дидактичке теорије и њених принципа није могуће тражити и очекивати
одговоре за сваки појединачни случај. Овакви захтеви, који иначе могу звучати
веома популарно, указују на погрешно схватање теорије. С друге стране,
наставник може захтевати да му теорија помогне у конкретној примени
дидактичких принципа. За овакве намене у дидактици су формулисана правила
наставе
.
Она произлазе из принципа, али одражавају његове делимичне поставке,
корисна упутства за примену и руководство за одређену акцију.
Правила, истина, обухватају велики број специфичних случајева али је
њихов опсег ипак ограничен. Правила, заправо, служе за објашњавање, тумачење
и примену принципа на одређене стране, садржаје или појаве у настави.
Дидактички принципи, заједно са правилима, имају функцију оријентације. Са
променом циљева и задатака, променама у захтевима и тежњама друштва на
појединим етапама његовог развоја, у складу са новим проналасцима, развојем
науке, технике и производње, мењали су се и дидактички принципи. Овим радом
покушаћемо да сагледамо карактеристике дидактичких принципа и њихову
примену у настави социологије.
1. Дидактички закони, принципи, правила:
Дидактички закони представљају опште, сталне и нужне узрочно-
последичне односе и норме организовања наставе и предмет су темељних
дидактичких истраживања. Дидактички принципи, као општи захтеви и
нормативи наставног рада, су интегрални део дидактичких закона и они произлазе
из њих. Дидактички принципи одражавају суштину и детерминисани су
друштвено-историјским развојем. Баш због своје друштвено-историјске
условљености неки дидактички принципи су временом губили свој значај (а
појављивали су се нови), неки су мењали свој садржај.
Оно што се често може наћи у уџбеницима дидактике јесте констатација да
се дидактичари међу собом разилазе када накоде број принципа, њихове називе
Семинарски рад
Страна 5
као и њихов садржај. Принципе или начела, треба схватити као меру како се ради
у настави. Њима се могу сагледавати нормативни аспекти наставе, ток наставног
процеса, интеракције и интеграције у настави. Иако сваки принцип има своје
посебно значење, очекивани резултати могу се остварити у њиховом јединству јер
они заједно чине систем дидактичких принципа. Ово је веома важно истаћи да је
систем повезаност делова у складну целину и то тако да сви делују хармонично
ради остваривања јединственог циља.
Пошто нема главних и споредних дидактичких принципа, само у њиховој
повезаности могу се оптимално реализовати васпитно-образовни циљеви и
обезбедити закономерно одвијање наставног процеса као система (
Кубурић и
Снежана Дачић, 2004. година, стр. 38.)
:
1.1.
Принцип очигледности и апстрактности:
Приликом презентирања градива ученицима, посебно млађим, треба
конкретизовати оно о чему се разговара. Градиво се сазнаје са што више чула, а то
омогућава реализација наставе применом наставних средстава. Обично се почиње
од посматрања целине, иде се према деловима, а онда поново да се схвати целина.
1.2.
Принцип систематичности и поступности:
Наставне садржаје треба обрађивати систематично и поступно. За принцип
систематичности и поступности, још су Ратке и Коменски утврдили правила:
Од лакшег ка тежем,
Од једноставнијег ка сложенијем,
Од ближег ка даљем,
Од познатог ка непознатом,
Од конкретног ка апстрактном.
Дакле, од принципа, као општијих и старијих, треба разликовати правила.
Она помажу наставнику да у наставном процесу боље оствари наставне принципе.
Коменски је навео нека правила која се и данас поштују у настави: „Ипак ће се
показати, ако испитамо трагове природе, да ће учење омладине лако напредовати
ако... се иде од општег ка појединачноме. Од лакшег ка тежем... Ако се полако иде
напред“(
Коменски
,
1954. година, стр. 11).
