ПРИМЕНА НОВЕ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
У епохи нове технолошке револуције која се карактерише израженим научним,
технолошким и производним дисконтинуитетом , све је евидентније да предузећа и цела
економија могу да реализују супериорност на међународном тржишту искључиво уз
претпоставку неговања акгивног односа према науци
к
технологији, односно неговања
крајње позитивног односа према иновацијама и знању. Растућа важност науке и
технологије у пословању предузећа, императивно је условила да се питање оптималног
управљања постави свом озбиљношћу пред економску теорију.
1
Испољена изразито велика заинтересованост науке, за изучавање и развијање
процеса менацмента у директној је повезаности са општом тежњом људи за прогресом.
Запажа се да, у свакој новој, временској димензији, наука придаје све већу пажњу
истраживањима менаџмента. Сва та истраживања усмерена су на концептирање и
конструисање нових метода и техника менаџмента.
Убрзана технолошка револуција ствара све повољније услове за конструисање и
изградњу нових технологија управљања, а менаџмент, као субјект и објект науке поприма
њена обележја, и као такав нема простор ни границе.
2
Однос према науци и знању, развоју и креативности данас представља у свету
усвојен критеријум за диференцирање. Примена знања и науке у решавању проблема
функционисања и управљања предузећа у нашим условима, подразумева повољно
окружење у којем се одвија функционисање предузећа, што подразумева однос према
науци у глобалу, иако стање у овој области није задовољавајуће са аспекта будућности у
нашим условима. Неопходна је измена укупних односа према науип и научно-
технолошком развоју, као изузетно заачајном средству трансформације и достизању
квалитативних промена у развоју друштва у целини. Од науке до примене одређених
знања у праксн се налазе технологије, а подручје у коме се технологије најбрже
усавршавају и мењају је подручје управљања. Успети у послу у коме је технологија све
1
М.Милисављевић, "Планирање и развојна политика предузећа",СА, Београд 1990, стр 40.
2
С.Цветановић, "Технолошке промене и економска ефиксаност" ЕФ, Ннш 1997 стр 9-10.
више мисаона, а најчешће интуитивна, a мање видљива, са пуно ризика тражи развојни
менаџмент.
Технологија, као детерминанта савременог менаџмента, је изузетно актуелно
питање, и у низу истраживања је потврђена њихова конкретна међузависност. Овај
закључак се темељи на ставу да технологија која је адекватна за постизање постављених
циљева, утиче не само на моделирање организационе структуре, и успостављање начина
комуницирања између делова који чине организацију, већ и на пословне односе и
менаџмент који се развија у организацији кроз формирање прннципа управљања
организованим радом.
Технологија се као фактор развоја менаџмента у процесу промена може сажети у
неколико најзначајнијих тенденција: технологија масовне производње, експанзивне
технологије које захтевају виши степен поделе рада, и експертизу, рутинске операције које
се могу програмирати, технологије, односно задаци, са високим степеном међусобне
повезаности, које захтевају претежно централизовани циљ управљања - руковођења.
Међутим, технологије које се брзо мењају, технологије појединачне производње којима је
иманентан дисконтинуитет, захтевају предузетнички начин руковођења, тимски рад, и
децентрализовано управљање.
Миркопроцесорске технологије у производњи материјалних добара праве
револуционарне промене у развоју управљачких односа. У развијеним земљама тржишне
привреде се то тако одражава на производњу и методологију управљања, да тежиште
активности запослених прелази са обраде материјала на обраду информације, a то све у
служби унапређења процеса управљања и руковођења у предузећима.
3
Технологијн се приступа као моћном средству за генерисање конкурентске
предности и профита предузећа које самим тим детерминише судбину предузећа на дужи
рок и изискује пажљиво анализирање, праћење и усмеравање.
Привредни раст и развој предузећа, поред сета различитих варијабли превасходно
зависи од примене науке и услова које тај пословни субјект ствара за иновационе
активности и њихову практичну реализацију, односно предузеће које не поспешује
иновативне активности усмерено је ка успоравању својих развојних процеса. Иновације су
3
Д.Ристић, "Менаџмент, управљање и руковођење", Цеком, Нови Сад 1995, стр 154.
Савремени правци развоја информационих система претпостављају посебну
иновативну делатност усмерену на њихову изградњу, као инфраструктурних система, уз
рачунарску мрежу са мноштвом стандардних сервиса и "отворену архитектуру" са
ефикасном координацијом и управљањем, што захтева другачији методолошки приступ,
као испуњење другачијих технолошких захтева и претпоставки. С друге стране, мењају се
организациони ефекти и решавају нови, сложенији проблеми са измењеним механизмима
и инструментима.
Информационе технологије се примењују у различитим делатностима са
специфичностима које имају утицаја на карактеристике информационог система који
предузеће мора да поседује. За постизање циљева успостављања информационог система
неопходно је да он буде ефикасан. Организација података треба да буде заснована на
јединственој бази података подржаној одговарајућим програмским решењима, односно,
системским и апликативним софтвером.
Посебну улогу информациона технологија има у управљању предузећем, где су
настали тзв. "управљачки информациони системи" - MIS (Management Information
Systems) чији cy продукт унапред дефинисане информације за потребе менаџмента. За
менаџере на нижим и средњим нивоима те су информације д-таљне, док су за менаџере на
вишем нивоу то углавном сходне информације.
Виши ниво подразумева систем за подршку одлучивању који треба да омогући решавање
проблема који нису структуирани, већ су веома специфични, а највишем нивоу су
"експертни системи" - ES (Expert Systems) који се заснивају на базама знања
пројектованим од стране експерата и који имају могућност самоучења.
Примена информационе технологије и менаџмент у предузећима су две веома
значајне и међусобно повезане области, које су и најдинамичније области у оквиру
савремених предузећа што проистиче из њиховог значаја и утицаја на све пословне
функције у предузећу.
Квалитетне информације менаџерима може да обезбеди само информациони систем
чије би основне функције биле:
обрада трансакција (Transaction Processing),
пласирање информација (Information Reporting),
аутоматизација административиих функција (Office Automation),
подршка у одлучивању (Decision Supporting).
Савремени информациони систем представља незаобилазни фактор модерног
менаџмента и кључни је ресурс за доношење стратешких пословних одлука, њихову
операциону организацнју, као и контролу учинака тако донетих одлука. Увођење
информационе технологије представља стратегијску инвестицију која може да се исплати
само ако се информациони систем добро осмисли и ефикасно користи. Тако пројектовани
информациони систем може да испољи многобројне позитивне ефекте:
❖
обезбеђење правовремених и релевантних информација за управљање,
❖
тачност и поузданост информација,
❖
добијање важних извештаја о пословним догађајима,
❖
обезбеђење потпуне ажурности базе података,
❖
селекција важних информација које су доступне свим субјектима одлучивања,
❖
откривање загушења у свим токовима информација,
❖
смањење броја извршилаца на појединим секторима чиме се повећава
продуктивност.
Применом информационе технологије и стварањем пословних информационих
система, остварују се значајне промене у односу иа традиционални начин управљања у
предузећима и генерално подиже квалитет обављања, како управљачке функције, тако и
свих осталих функција предузећа. У том смислу долази и до измене задатака,
одговорности и организационог и менаџерског аспекта развоја применом информацноне
технологије, што се пре свега односи на неопходност извршења следећих задатака од
стране менаџмента:
❖
да обезбеди одговарајућу климу за њихово увођење и коришћење, што
претпоставља планирање програма и политика за спречавање отпора променама,
❖
да донесе одлуке у погледу одговарајуће набавке хардвера,
❖
да изврши селекцију софтверских пакета,
