Агрегатна тражња и агрегатна понуда
2017
1
1.Увод
Понуда се дефинише као одређена количина робе и услуга која се у одређеном
времену, на одређеном месту и по одређеној цени нуди на продају купцима. На страни
понуде се јављају носиoци понуде робе и услуга, а на страни тражње јављају се
потрошачи као појединци или домаћинства. Под понудом се подразумева одређена
количина и врста материјалних услуга коју су продавци спремни да понуде на продају по
одговарајућим ценама. Тражња се може дефинисати као она количина новца коју су
потрошачи спремни да дају за одређену робу, на одређеном тржишту, у одређеном
времену. Под тражњом се подразумева и врста материјалних добара и услуга коју су
купци спремни да купе по одговарајућој цени. Користећи механизам агрегатне понуде и
тражње показаће се како различити утицаји делују на привредну активност и како владине
политике одговарају на изазове условљене екстерним шоковима.
Агрегатна тражња и агрегатна понуда
2017
2
2.Агрегатна тражња и агрегатна понуда
2.1.Основне разлике између дугог и кратког рока
За разлику од понашања привреде на дуги рок, у економским круговима углавном
постоји сагласност да на кратак рок долази до међусобног утицаја номиналних и реалних
варијабли, тако да
„класична дихотомија“
не важи у тим условима. У свакој привреди
долази до варијација најважнијих макроекономских агрегата, ако што су нпр.
незапосленост, БДП и др. Економске варијације представљају значајан проблем са којим
се сусрећу креатори економске политике. Бруто домаћи производ по правилу нема трајан
раст, већ се смењују фазе рецесије када опада БДП и расте незапосленост, и фазе
просперитета када БДП расте и доводи до опадања незапослености у привреди. Ове
варијације привредних активности често се називају
пословним циклусима
и њихова
доминантна одредница је непредвидивост.
1
2.2.Модел агрегатне тражње и агрегатне понуде
Модел агрегатне тражње и агрегатне понуде представља економски модел који служи
за анализу краткорочних флуктуација привреде као целине.
Агрегатна тражња
је
показатељ способности и спремности економских актера да на тржишту купују
расположива потрошна и капитална добра. Крива агрегатне тражње показује количину
добара и услуга коју они желе да купе при сваком нивоу цена. Агрегатна понуда
представља укупан обим производње који се оствари и реализује у одређеној земљи у току
једне календарске године. Њен обим показује, у ствари, величину друштвеног производа
дате националне економије која је резултат искоришћености природног богатства,
производних капацитета, ангажованости радно способног становништва, достигнутог
нивоа друштвене продуктивности и интезивности рада, као и општег нивоа цена.
1
Росић. И., Ђурић. Д., „Национална економија“, Косовска Митровица, 2008, стр. 79.
Агрегатна тражња и агрегатна понуда
2017
4
На дуги рок производња зависи од расположивости производних фактора, реалне
каматне стопе се за сваки ниво аутпута одређује на тржишту зајмовних средстава односом
понуде и тражње за овим средствима, као и чињенице да се ниво цена у привреди
прилагођава да би уравнотежио понуду и тражњу за новцем (квантитативна теорија новца
говори да пропорционалне промене понуде новца доводе до пропорционалних промена
цена). Ово су поставке које важе само на дуги рок. Пошто су на кратак рок цене ригидне,
та њихова нефлексибилност их спречава да понуду и тражњу за новцем доведу у
равнотежу. Уместо цена, на кратак рок њихову улогу преузима каматна стопа, која се
помера како би довела у равнотежу понуду и тражњу за новцем. То померање каматне
стопе утиче на агрегатну тражњу за потребама и услугама, а самим тим, и на ниво
производње и запослености у привреди. Одређивање каматне стопе на кратак рок
објашњава теорија преференције ликвидности која посебно наглашава утицај монетарне
политике на агрегатну тражњу у привреди.
3
3.2. Теорија ликвидности
Теорија преференције ликвидности је најпростија интерпретација кејнзијанске теорије
каматне стопе. Први елемент теорије преференције ликвидности јесте понуда новца.
Слика 2.
Равнотежа на тржишту новца
3
Росић. И., Ђурић. Д., „Национална економија“, Косовска Митровица, 2008, стр. 92-93.
Агрегатна тражња и агрегатна понуда
2017
5
Крива тражње за новцем је негативно нагнута, с обзиром да тражена количина новца
зависи од каматне стопе. Каматна стопа, је опортунитетни трошак држања новца: То је
оно што би се изгубило ако се новац држи кући, јер тада не доноси камату. Када каматна
стопа расте повећава се трошак држања новца, па становници желе да држе што мање
новца код себе, а то доводи до смањења тражње за новцем. Када је каматна стопа ниска,
ситуација је обратна.
У складу са теоријом преференције ликвидности каматна стопа се прилагођава
равнотежи на тржишту новца. Уз равнотежну каматну стопу, понуда и тражња за реалном
количином новца су једнаке. Ако се каматна стопа налази на било ком другом нивоу,
људи ће покушати да прилагоде своје портфолије имовине како би се каматна стопа
вратила у равнотежу. Уколико је нпр. каматна стопа изнад равнотежног нивоа, понуда
реалне количине новца ће премашивати тражњу. Они људи који имају вишак новца,
покушаће да га се ослободе, нпр. куповином обвезница које доносе камату или улагањем
новца на штедне рачуне банака. Банке и емитенти обвезница (који преферирају плаћање
ниже каматне стопе) реаговаће на овај вишак понуде новца смањивањем каматних стопа
које нуде за своје папире, тако да се каматне стопе снижавају до равнотежног нивоа.
4
3.3. Утицај фискалне политике на агрегатну тражњу
Осим монетарне политике, креатори економске политике могу утицати на понашање
привреде и помоћу фискалне политике.
Када влада промени ниво опорезивања, та мера
фискалне политике доводи до померања криве агрегатне тражње у привреди јер се
њоме утиче на одлуке предузећа и домаћинстава о висини издатака.
Пад пореза
повећава расположиви доходак и потрошњу, па су за било који дати ниво дохотка укупни
расходи виши. Насупрот томе, када влада промени сопствене набавке добара и услуга она
директно помера криву агрегатне тражње. Важна компонента укупних расхода сваке
привреде везана је за расходе државе, односно за набавке које држава врши из буџета.
4
Росић. И., Ђурић. Д., „Национална економија“, Косовска Митровица, 2008, стр. 93-94.
