DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA BIOMEDICINSKE NAUKE
STUDIJSKI PROGRAM:Sport i fizičko vaspitanje
Autor:
Ljajić Aladin; Broj indeksa: 10-515/11
METODIKA OBUČAVANJA ODIGRAVANJA LOPTE PRSTIMA
(SEMINARSKI RAD)
Mentor : doc.dr Vladan Milić
Novi Pazar, 2013/2014
SEMINARSKI RAD
SPORT I FIZIČKO VASPITANJE
1
SADRŽAJ
1. UVOD………………………………………………………………………..2
2. PREDMET I CILJ RADA…………………………………………………...3
2.1. Predmet rada…………………………………………………………..3
2.2. Cilj rada……………………………………………………………….3
3. METODE OBUČAVANJA………………………………………………….3
3.1. Verbalna metoda………………………………………………………4
3.2. Metoda očiglednosti…………………………………………………..5
3.3. Metode praktičnog vežbanja…………………………………………..5
3.3.1. Analitički metod…………………………………………………...6
3.3.2. Sintetički metod……………………………………………………6
3.3.3. Kompleksni metod…………………………………………………7
4. TEHNIČKI ELEMENTI U ODBOJCI………………………………………9
5. METODIKA ODIGRAVANJA LOPTE PRSTIMA U ODBOJCI………...10
5.1. Treniranje dinamike dodavanja prstima………………………….11
5.2. Sukcesivnost akcija dodavača……………………………………12
5.3. Redosled primene vežbi u metodičkom postupku……………….12
5.4. Metodička uputstva……………………………………………….13
5.5. Primeri vežbi za trening početnika………………………………….14
6. OPIS TEHNIKE DODAVANJA PRSTIMA U ODBOJCI……………….18
7. ZAKLJUČAK…………………………………………………………….20
8. LITERATURA…………………………………………………………….21
SEMINARSKI RAD
SPORT I FIZIČKO VASPITANJE
3
2.
PREDMET I CILJ RADA
2.1.
Predmet rada
Predmet ovog rada je obučavanje i usavršavanje odigravanja lopte prstima u odbojci. Rad se
bavi problemom usvajanja pravilne tehnike izvođenja kao veoma važnog elementa za
nadogradnju odbojkaškog znanja, kako bi profesor fizičkog vaspitanja odnosno odbojkaški trener
mogao da ih upotrebi i prenese na mlade odbojkaše radi stvaranja dobre osnove za kasniju
nadgradnju.
2.2.
Cilj rada
Cilj ovog rada je da se :
- detaljno objasni tehnika odigravanja lopte prstima
- detaljno razradi metodika obučavanja ovog tehničkog elementa
- da se odabranim vežbama i metodama obučavanja pomogne odbojkaškim trenerima i
profesorima fizičkog vaspitanja u radu sa učenicima (odbojkašima) početnicima.
3.
METODE OBUČAVANJA
Da bismo uopšte započeli diskusiju o metodama obučavanja u određenoj sportskoj
disciplini, moramo se osvrnuti na pojam tehnike određenog kretanja, kao cilja obučavanja, koje
savremena teorija sporta smatra „određenim biomehanički racionalnim oblikom kretanja“.
Tehnika u najširem smislu predstavlja dobru opštu koordinaciju pokreta pri izvođenju nekog,
obično složenijeg, kretanja i njen razvoj počinje obučavanjem, a nastavlja se usavršavanjem i
treningom. Pod metodama obučavanja u nastavi fizičkog vaspitanja, odnosno treningu odbojkaša
početnika, uobičajeno se podrazumeva skup operacija i postupaka koji obezbeđuju praktičnu
realizaciju ciljeva i zadataka. Prvenstveno usvajanje neophodnih znanja, motornih umenja i
navika, kao irazvoj motoričkih sposobnosti.
Reč „Metod“(OD grčke reči „Methodos“= put, način ) ukazuje, da se radi o osmišljenim i
relativno ustaljenim operacijama i postupcima koji u određenim uslovima obezbeđuju najkraći i
SEMINARSKI RAD
SPORT I FIZIČKO VASPITANJE
4
najekonomičniji put do sticanja određenih znanja, umenja i navika. Svaka metoda sadrži u sebi
niz metodičkih postupaka koji izvan te metode gube svoje značenje. Što je širi krug potupaka u
jednoj metodi, to je širi i dijapazon njenog korišćenja. Stoga se jedna ista metoda može koristiti
pri rešavanju različitih zadataka u različitim etapama procesa učenja i razvoja a različitim
kategorijama vežbača – odbojkaša.
U zavisnosti od načina Na koji se znanja i navike usvajaju, razlikiju se tri grupe ovih metoda:
- Metode „Žive“reči (verbalne metode),
- Metode očiglednosti i
- Metode praktičnog vežbanja.
U procesu učenja nove motorne aktivnosti, odnosno vežbe (u ovom slucaju odigravanja lopte
prstima), od posebnog su značaja metode
Praktičnog vežbanja, dok je uloga ostalih metoda da stvore opšte pretpostavke. Njihova
realizacija se ostvaruje kroz neposredno izvođenje
motorne aktivnosti.
3.1.
Verbalna metoda
Podrazumeva ostvarivanje komunikacije između učenika – odbojkaša i nastavnika – trenera
putem „žive“ reči. Posredstvom verbalnog komuniciranja natavnik – trener saopštava i prenosi
znanja, postavlja zadatke i daje upustva za njihovo rešavanje. Aktivira i produbljuje pažnju,
analizira i ocenjuje rezultate rada itd. Poruke koje nastavnik – trener upućuje učenicima –
odbojkašima, moraju biti kratke, jasne i razumljive, primerene uzrastu i intelektualnom nivou
učenika. Akcenat mora biti usmeren na reči koje zaista otkrivaju suštinu onoga što se učenicima
želi saopštiti. Nastavnik (trener) najpre treba učenicima da opiše zadatu vežbu, kako bi se kod
njih stvorila predstava o kretanjima kojima treba ovladati, da ih obavesti o osnovnim pravilima i
načinom na koji se vežba izvodi. Zatim sledi objašnjenje koje pruža odgovor ucenicima na
pitanje „Zašto“.
Obašnjenje mora da sadrži osnovne podatke o valjanosti vežbe i njenim suštinskim obeležjima.
Sledi upućivanje ( instruktaža ) koja sadrži kraće poruke kojih se učenici moraju pridržavati da bi
se vežba izvela što tacnije i bezbednije.
SEMINARSKI RAD
SPORT I FIZIČKO VASPITANJE
6
3.3.1.
Analiti
č
ki metod
Uglavnom se koristi pri obučavanju strukturno složenijih vežbi, ako postoji realna mogućnost
raščlanjavanja, a da pri tom ne dođe do izobličavanja suštinskih karakteristika vežbe. Ovaj
pristup se najcešće koristi u početnoj fazi obučavanja. Prednost ovog metoda je što se ceo
postupak učenja pojednostavljuje, vežba se raščlanjuje na sastavne delove i savlađuje se deo po
deo. Raščlanjene delove ne treba dugo obučavati jer postoji mogućnost da se faze kretanja
formiraju u samostalne motoričke navike.
Analitički metod se koristi:
-
pri obučavanju složenih kretanja kada nije pogodna primena sintetičkog metoda,
- kada je potrebno posebno vežbati jedan deo (fazu) kretanja,
- kada je u prethodnoj obuci usvojena neka greška koju treba ispraviti.
Nedostatak ovog metoda je u tome što remeti celovitost kretanja, naročito ako se predugo
insistira na analitičkom radu i kasni sa povezivanjem delova kretanja u potrebnu celinu. Tako
dolazi do narušavanja prirodnog ritma između delova kretanja i onemogućava se formiranje
specifičnog stila izvođenja pokreta tj.kretanja.
3.3.2.
Sinteti
č
ki metod
Sintetički pristup (metod) pretpostavlja učenje i usvajanje vežbe - kretanja u celini, tj. u formi u
kojoj se ona inače javlja i koja je krajnji cilj obučavanja. Dobra strana ovog metoda je u tome što
on ne narušava povezanost i jedinstvo elemenata iz kojih je vežba satavljenja i što je u celini
uzevši prirodniji. Ponekad, pri obučavanju strukturno složenijih vežbi, ovaj metod nije u početku
pogodan jer dovodi do raslojavanja pažnje ili do nepotrebnog zadržavanja na detalju koji u datom
trenutku nije tako bitan. Na početku obučavanja je potrebno u celini demonstrirati kretanje ili
