UNIVERZITET U BEOGRADU
UČITELJSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
OBRAZOVANJE NA DALJINU
Mentor:
Student:
Danimir Mandić
Miroslava Ristić
Beograd, januar 2016.
:
Sadržaj
1. Elektronski računri u nastavi i učenju.......................................................................3
2. Obrazovno računarski softver....................................................................................3
3. Virtuelna stvarnost u obrazovanju..............................................................................4
4. Obrazovanje na daljinu...............................................................................................5
5. Uspešnost obrazovanja na daljinu..............................................................................6
6. Koja je tehnologija najbolja?......................................................................................8
7. Glavni učesnici u obrazovanju na daljinu..................................................................9
8. Osnovni moduli i način realizacije nastave na daljinu.............................................11
9. WEB portali..............................................................................................................11
10. Literatura..................................................................................................................15
3
OBRAZOVNO RAČUNARSKI SOFTVER
Obrazovanje, kao društvena delatnost od posebnog značaja je pravi izazov za
informatizaciju. Informatizacija obrazovanja predstavlja kompleksan i specifičan proces
koji se mora detaljno planirati i etapno realizovati po raznim segmentima u strukturi i
procesima sistema obrazovanja.
Postoji veliki broj klasifikacija, rangiranja i načina vrednovanja obrazovnog
računarskog softvera. U svim datim klasifikacijama za kriterijume sistematizovanja autori
uzimaju tipove modela, struktura i funkcija obrazovnog računarskog softvera. Izložene su
klasifikacije i rangiranja obrazovnog računarskog softvera koje potiču od:
-
pedagoško –
psiholoških kriterijuma
(funkcije u procesu obrazovanja),
-
kibernetičkih kriterijuma
(samostalnost u upravljanju),
-
informatičko – računarskih kriterijuma
(načini korišćenja kompjutera),
-
didaktičko – metodičkih kriterijuma
(metode učenja).
U većini klasifikacija navode se isti modeli ili tipovi softvera ali je u zavisnosti od
kriterijuma klasifikacije i rangiranja objašnjjena njihova posebnost.
Navodimo primer klasifikacije tipova obrazovnog računarskog softvera prema
pedagoško – psihološkim kriterijumima
. Razvrstavanje je izvršeno na bazi pedagoško
psiholoških funkcija softvera u procesima obrazovanja, to je npr. u ruskoj teoriji i praksi
opšte prihvaćena taksonomija obrazovnog računarskog softvera:
1. za razvoj veština i navika;
2. nastavnički programi;
3. programi za modeliranje različitih situacija;
4. programi bazirani na modelima i metodama igara;
5. programi za samostalno obrazovanje – učenje.
U klasifikaciji prema
kibernetičkim kriterijumima
osnov je princip samostalnosti u
upravljanju korisnika tokom svog obrazovanja uz kompjuter. Ideja za ovu klasifikaciju polazi od
sledećeg: da bi korisnici svoje obrazovne i radne ciljeve ostvarili, potrebno je da sami oblikuju
sadržaj programa i upravljaju sredstvima informatičke tehnologije. Stepen samostalnosti i
upravljanja korisnika u učenju je različit i kreće se od vođenog ili upravljanog, procesa učenja,
pa do primene ekspertnog sistema–inteligentnih tutorskih sistema. Tipovi obrazovnog softvera
su ovde tako rangirani da se u datom rasponu povećava stepen samostalnosti korisnika u
upravljanju procesom obrazovanja, odnosno učenja.
VIRTELNA STVARNOST U OBRAZOVANJU
5
Virtuelna realnost ili stvarnost, sajber proctor ili vežtački svet je tehnologija koja
omogućava uranjanje u realno, trodimenzionalno i interaktivno okruženje računarski
generisano računarom.Korisnik virtuekne realnosti aktivira sve svoje kognitivne i
motoričke sposobnosti stičući iskustvo.
Proces razvoja virtuelnog okruženja sastoji se iz više faza:
a) Preliminarna faza (sveobuhvatna analiza sistema)
b) Faza projektovanja virtuelnog okruženja (kreativan razvoj, tehnološki razvoj,
razvoj virtuelnog scenarija i dramatizacija)
c) Faza razvoja (zgradnja segmenata vurtuelnog okruženja, razvoj softverske
aplikacije, postavljanje hardverske platforme i testiranje)
d) Faza podrške (usluge instalacije, obuku osoblja, testiranje efikasnosti i nadogradnju
sistema)
Proces izgradnje virtuelnog okruženja zahteva izuzetno dobru organizaciju kojom se
definišu uloge i odgovornosti svih učesnika, utvrdjivanje novčanih sredstava, rukovodjenje
i rad sa klijentima.
Virtelna stvarnost nam omogućava da se slobodno poigravamo sa eksperimentima
čije bi izvodjenje u svetu bilo opasno id a eksperiment simuliramo neograničen broj puta.
Rezultati pokazuju da većina ljudi brže shvata i pamti ono što je iskustveni doživljaj, nego
ono što pročita ili vidi u slici.
OBRAZOVANJE NA DALJINU
Obrazovanje na daljinu je uži pojam od pojma elektronsko učenje mada imaju
pojedine zajedničke karakteristike. Obrazovanje na daljinu je nastavni proces
organizovan u funkciji sticanja znanja, umenja i veština učenika/studenta pri čemu se
komunikacija između aktera nastavnog procesa u određenom stepenu odvija uz pomoć
različitih medija i tehnologija ( štampani mediji, radio, telefon, televizija, računar ).
Obrazovanje na daljinu je složen proces koji zahteva kreiranje podsticajnog okruženja za
učenje jer predavač i studenti pretežno ne dele isti fizički prostor.
Obrazovanje na daljinu može se realizovati na svim nivoima obrazovanja, a
najviše je zastupljeno u okviru programa za obrazovanje odraslih i u okviru visokog
obrazovanja.
Može se realizovati uz pomoć svih dostupnih medija i tehnologija koje služe kao
6
