Ispit:
1. Pojam i oblici regionalne ekonomske integracije:
--Motivi za integrisanje mogu biti
ekonomski, politički i bezbednosni
.
Glavni cilj je širenje tržišta roba,a ako do toga dodje sledi i liberalizacija
tržišta radne snage,kapitala i usluga,a to sve prati i stabilni privredni rast.
U principu, integracija podrazumeva spajanje 2 privredna sadržaja i
formiranje novog.
Integracija može biti u raznim oblicima,od običnog dogovora, do formalnog
ugovaranja društva kapitala, ortačkog društva...
Smatra se da postoje pozitivna i negativna definicija integracije:
1) pozitivna-
podrazumeva zajedničku strategiju i nastup članica integracije
prema trećim zemljama
2)negativna-
to je proces koji ima cilj da ukine diskriminaciju izmedju
domaćih i inostranih roba, usluga i faktora proizvodnje.
-Regionalna ekonomska integracija ima svoj razvojni put od 4 etape:
1) Zona slobodne trgovine
2) Carinska unija
3) Zajedničko tržište
4) Ekonomska unija
Pored ova 4 glavna oblika postoje još i:
1) sporazum o preferencijalnoj trgovini
koji se uspostavlja izmedju 2
zemlje da bi postojale manje barijere u trgovini za razliku od barijera u
trgovini sa nekom trećom zemljom.
2) delimična carinska unija
formira se kada zemlje potpisnice zadržavaju
svoje početne tarife na uzajamnu trgovinu i uvode zajedničku spoljnu
carinsku tarifu na trgovinu sa trećim zemljama.
3) potpuna ekonomska unija
tj. nastanak konfederacije ili nove države u
kojoj sve članice imaju identične politike i način funkcionisanja (integracija
100%)
1)Zona slobodne trgovine:
-Ona je prva faza u razvoju regionalne ekonomske integracije i predstavlja
proces ukidanja carina medju članicama te teritorije, pri čemu svaka
članica ima pravo da zadrži individualne carine prema zemljama
nečlanicama. Npr. CEFTA kojoj su pripadale zemlje bivse SFRJ, Albanija,
Kosovo i Moldavija. Ne ukidaju se samo carine, vec i necarinske i carinske
barijere.
Zemlje članice moraju imati usaglašen pravilnik o poreklu roba čime se
odredjuje koje robe imaju bescarinski tretman,a koje pak ulaze u proces
carinjenja, jer su uvezene iz 3.zemlje. Ovo je veoma važno, jer jedna zemlja
može imati zaseban bilateralan sporazum samo sa jednom od članica i tim
putem uvoziti robu do svih drugih članica (to se radi sa članicom sa najnižim
carinama, pri čemu ostale gube svoj carinski udeo od uvoza i to im ne
odgovara).
2) Carinska unija:
-Ona predstavlja visi oblik integracije od slobodne trgovine. Carinska unija
predstavlja ukidanje carina vezano za robu i usluge,kao i sporazum izmedju
zemalja učesnika koji se sada sklapa u pravcu ukidanja medjusobnih carina i
odredjenja zajedničkih carina, koje važe za trgovinu sa zemljama
nečlanicama.
Cilj je da se uvedu jedinstvene carinske stope za zemlje nečlanice. Ovim
putem se rešava problem uvoza i carinjenja roba iz nečlanica, pa se ujedno
mogu i ukinuti medjusobna carinska kontrola i pravila o poreklu robe
3) Zajedničko tržište:
-Omogućava slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i radne snage (4
slobode). Prednost ove forme je što možeš da osnuješ apsolutno istu firmu u
bilo kojoj drugoj zemlji članici.
Pozitivan efekat ove faze su doznake koje šalju ljudi iz inostranstva nazad u
svoju domovinu.
Negativan efekat je odlazak visokokvalifikovanih ljudi, pri čemu kod nas
dolazi do manjka radne snage. ( Jedan gradjanin ima besplatno osnovno,
srednje, pa čak nekad i fakultetsko obrazovanje, a kada treba da privredjuje,
on odlazi iz zemlje)
4) Ekonomska unija:
-Omogućava nesmetan protok roba, usluga, kapitala i radne snage, jer
formira zajedničke politike u pojedinim domenima ili punu harmonizaciju tj.
usaglašavanje propisa izmedju članica.
Amsterdamski ugovor:
-Amsterdamski ugovor je potpisan na zasedanju Evropskog saveta
2.10.1997.godine u Amsterdamu, a stupio je na snagu 1.5.1999.godine.
Ovaj ugovor je doprineo daljem produbljivanju odnosa izmedju članica
Evropske unije.
Klauzula o fleksibilnosti predstavlja odlučujući doprinos
ovog ugovora. Ona pretpostavlja da pojedine članice, uz saglasnost
drugih, mogu da ostvare medjusobnu ekskluzivnu pojačanu saradnju.
Takodje, dalje napredovanje zajednice stvara i mogućnost za njeno
dezintegrisanje.
Ovaj ugovor se ne smatra velikim iako je postavio jednu od osnova za
evropsku integraciju, a to je da zemlje moraju biti ekonomski jednake i
ravnopravne
Kroz ovaj ugovor dogovoreno je da zemlje mogu da se
integrišu na jednom projektu ili problemu ako to žele, ali ne moraju da
se integrišu na svakom polju - idealan primer je monetarna unija.
Ugovor iz Nice:
-Ugovor iz Nice potpisan je 26. decembra 2001.,a stupio je na snagu 1.
februara 2003.godine.
On se smatra najmanje uspešnim. Ključni cilj ovog
ugovora bio je sprovođenje institucionalne reforme kako bi se Evropska unija
osposobila za efikasno funkcioniranje u proširenom sastavu (maksimalno 27
država članica).
Najznačajnije promene koje ugovor iz Nice donosi odnose se na
ograničavanje broja članova Evropske komisije, proširenje glasanja
kvalificiranom većinom i novo ponderiranje glasova unutar EU, tako i
fleksibilnije uređenje pojačane saradnje država članica. Uz ove najznačajnije
izmene ugovorom iz Nice obuhvaćeno je i pojednostavljenje ugovora,
utvrđivanje nadležnosti, zaštita osnovnih ljudskih prava, sigurnosna politika,
status evropskih političkih stranaka.
Lisabonski ugovor:
-Lisabonski ugovor(reformski ugovor) je potpisan
13.12.2007.godine,a
stupio je na snagu 1.12.2009.godine.
Ovaj ugovor se sastoji iz: Ugovora o
EU, Ugovora o funkcionisanju EU.
On je trenutno najveci ugovor, a njegov začetak bio je 2004.godine po
kreiranju ustava (himna, zastava..). Ovaj ugovor je u startu odbijen na
referendumu od Francuske i Holandije.
On se kasnije formirao u obliku
ovog ugovora i ideje su bile iste:
1) spajanje ekonomskog i pravnog stuba (prenošenje dogovora sa nivoa
drzava na vise organe)
2) jacanje spoljnih odnosa
3) odluke se donose, ako ucestvuje 60% stanovnistva (nije dovoljno da samo
ministri glasaju)
4) zakoni se donose i u parlamentu
5) sami gradjani mogu da odbiju neki predlog i za to je neophodno milion
glasova
6) ako se neke zemlje dogovore da im zakon ne odgovara moraju skupiti
minimum 30% glasova(na nivou parlamenta)
Dolazi do integrisanja zajedničkih politika (carinske, trgovinske) i politika iz
oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Odluke u novom stubu donosiće se
većinskim glasanjem umesto jednoglasno , kao što je do sada bilo. Sud EU će
imati svoje nadležnosti i njegove odluke će imati veću težinu od presuda
nacionalnih sudova.
U Lisabonskom ugovoru dolazi do podele nadležnosti kod odlučivanja:
ekskluzivna, podeljena i potporna, koordinisana i dopunska nadležnosti.
Proširuju se nadležnosti Evropskog parlamenta na nova područja,
uključujući nadgledanje troškova Zajedničke poljoprivredne politike.
Evropski savet postaje zvanična institucija EU, što pretpostavlja nadležnost
Suda,nad njim. Menja se način odlučivanja u Savetu ministara.
Uveden je predsednik Evropskog saveta koji se bira na period od 30 meseci,
a bira ga sam evropski savet kvalifikovanom većinom.
Nacionalni parlamenti dobijaju na značaju
.
Ovaj ugovor predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na ranije ugovore.
3.
Ekonomska integracija izmedju razvijenih zemalja:
-Da bi proces integracije bio uspešan, ove razvijene zemlje moraju da ispune
sledeće uslove:
1) da imaju uporediv nivo ekonomske razvijenosti
4. Kreiranje i skretanje trgovine:
-Glavno pitanje za potencijalne članice integracije jeste da li će one imati
korist ili ne.
Vinet
je istražujući fenomen regionalne ekonomske integracije
dao teorijsku osnovu za odgovor na ovo:
stvorio je koncept stvaranja i
skretanja trgovine.
Kretanje trgovine
podrazumeva da se usled stvaranja carinske unije domaći
proizvodi sa visokim troškovima menjaju uvozom stranih sa nižim
troškovima (dovodi do efikasnije alokacije resursa na zemljama koje imaju
komparativne prednosti, pa samim tim i nižim cenama za potrošače).
Skretanje trgovine
podrazumeva da su jeftiniji proizvođači iz inostranstva
zamenjeni skupljim domćim proizvođačima.
Ova oba efekta su
statički
, dok su
dinamički
oni koji dovode do ubrzanja
privrednog rasta na srednji i duži rok kroz efekte: ekonomije obima, bolja
alokacija, rast investicija, specijalizacija…
U nekim zemljama će prihodi od kretanja biti dovoljni da pokriju troškove
skretanja trgovine usled formiranja integracije.
Ako preovladava kretanje trgovine smatra se da je integracija
uspostavljena između prirodnih trgovinskih partnera.
5. Komparativna analiza uspešnosti savremenih privrednih sistema:
Privredni rast:
-Privredni rast znači povećanje obima proizvodnje, roba i usluga u
određenom vremenskom period kao rezultat novih ulaganja u
proizvodne kapacitete i njihovog efikasnog korišćenja,novog
zapošlavanjai rasta produktivnosti rada.
Osnovni faktori privednog rasta su:
1.
Akumulacija
(investiranja u zemlju,opremu)
2.
Porast stanovništva
(pa dalje i rast radne sbage)
3.
Tehnički progres
(znanje njegove upotrebe)
1) Do akumulacije kapitala dolazi kada se deo društvenog proizvoda uštedi i
investira u cilju stvaranja većeg proizvoda ubuduće. Investiranje može biti
usmereno ili na stvaranje novih kapitalnih dobara ili modernizaciju
postojećih (to važi i za ljudski faktor)
