Семинарски рад

Предмет: Еколошки менаџмент

Тема: Чврст отпад

2

САДРЖАЈ:

1. Увод......................................................................................................................3

2. Поступање са отпадом......................................................................................4

3. Депоновање отпада...........................................................................................6

4. Законска регулатива у области управљања отпадом у Србији...............8

5. Закон о управљању отпадом.........................................................................10

6. Стратегија управљања отпадом...................................................................12

7. Комунални чрст отпад.....................................................................................13

8. Спаљивање комуналног отпада-инсенерација..........................................14

9. Методе и технологије коришћења отпада у енергетске сврхе................16

10. Нове технологије третмана отпада са искоришћењем енергије.............18

11. Третман опасног отпада- термичка деструкција........................................19

12. Закључак............................................................................................................20

13. Литература........................................................................................................22

background image

4

Све   веће   количине   отпада   и   неадекватно   поступање   са   њим   представља   један   од 
највећих еколошких проблема.    

 

Врсте и карактеристике оптадног материјала

Чврст отпад 

може се сврстати у 

отпад од хране

 (из домаћинства, пијаце, продавнице,

ресторана), 

пепео

 (из домаћинства, од спаљивања смећа), 

смеће 

(хартија, дрво,

баштенско смеће, текстил, гума, пластика, металне конзерве, стакло, керамика), 

возила

(одбачена   војна,   путничка  и   теретна  возила),  

индустријски   отпад

  (од   прераде  хране, 

пепео   котловских   ложишта,   отпад   био-хемијске   индустрије,   рударства   и   металургије), 

отпад   грађевинског   материјала

  (дрвена   грађа,   цигла,   цеви,   цреп,   шут),  

специјални 

отпадни   материјал  

(медицински,   експлозиван,   радиоактиван)   и  

отпад   од   обраде 

отпадних вода

 (чврсти материјал са решетки и муљ).

По начину настанка депоније могу бити

 сметлишта

 (настале произвољним избором

локације   и   одлагањем   смећа),  

депоније   одређене   од   неке   институције

  (без   анализе 

терена   и   контроле   депоније)   и  

депоније   урађене   по   еколошким   прописима   и 

стандардима

.

 Подела отпада, по нацрту Републике Србије о управљању отпада, је на

отпад из домаћинства

комунални отпад

комерцијални отпад

индустријски отпад

Такође га можемо поделити према:

Месту настанка ( комунални, индустријски, пољопривредни, фармацеутски и сл.)

Карактеру настајања ( производни, амортизациони, потрошни)

Опасности по људско здравље ( инертни, медицински, радиоактиван)

Агрегатном стању ( чврст, течни, гасовит) 

Врсти отпада ( стаклени папирни, метални, пластични)

Групи производа ( електронски, амбалажни, аутомобилски)

Начини поступања с отпадним материјалом

 Третман отпада обавља се применом најбољих доступних техника (BAT-..) и технологија 
у складу са законом о управљању отпадом.

Неки од начина поступања са отпадом су

Поновно искоришћење отпада

Отпад   се   може   поново   користити   за   поновну   употребу   производа   за   исту   или   другу 
намену, за рециклажу, односно третман отпада, ради добијања сировине за производњу 
истог или другог производа, као секундарна сировина. 

Физичко-хемијски третман отпада

5

Физичко-хемијски   третман   отпада   обухвата:   неутрализацију,   минерализацију, 
солидификацију, оксидацију, редукцију, адсорпцију, дестилацију, јонске измене, реверсне 
осмозе   и   друге   физичко-хемијске   и   хемијске   процесе   којима   се   смањују   опасне 
карактеристике отпада.Физичко-хемијски третман отпада врши се у складу са дозволом за 
третман издатом на основу овог закона.

Биолошки третман отпада

Биолошки третман отпада је процес разградње биоразградивог органског отпада (папир, 
картон,   баштенски   или   кухињски   отпад   и   др.)   ради   добијања   корисних   материјала   за 
кондиционирање   земљишта   (компост)   и/или   енергије   (метан)   и   обухвата   нарочито: 
компостирање или анаеробну дигестију.
Биолошки третман отпада врши се у складу са дозволом за третман издатом на основу 
овог закона.
Биолошки третман отпада врши се ради смањења одлагања биоразградивог отпада на 
депонију,   односно   смањења   емисије   гасова   са   ефектом   “стаклене   баште”   и   њиховог 
утицаја на животну средину.
Остале   технологије   биолошког   третмана   отпада   користе   се   ради   смањења   опасних 
карактеристика отпада.

Термички третман

Термички третман врши се у постројењима која су пројектована, изграђена и опремљена 
у складу са овим законом.

Спаљивање   отпада,   као   термички   третман,   врши   се   уз   искоришћење   енергије   која   се 
ствара сагоревањем само ако је то економски оправдано и ако се за спаљивање отпада 
не   користи   додатна   енергија,   осим   за   иницијално   паљење,   или   се   отпад   користи   као 
гориво, односно додатно гориво за коинсинерацију.

Одлагање отпада на депонију

Одлагање   отпада   на   депонију   врши   се   ако   не   постоји   друго   одговарајуће   решење,   у 
складу са начелом хијерархије управљања отпадом.

Отпад   се   одлаже   на   депонију   која   испуњава   техничке,   технолошке   и   друге   услове   и 
захтеве, у складу са дозволом издатом на основу овог закона.

3. ДЕПОНОВАЊЕ ОТПАДА

background image

7

рециклажи   пластичног   отпада   је   велики   утрошак   енергије   и   постојање   различитих 
физичкохемијских  особина   појединих   пластичних   материјала,   што   утиче   негативно   на 
процес рециклаже. 
Једна   од   најзаступљенијих   компоненти   комуналног   отпада   је   хартија.   При  рециклажи 
папира уштеди се енергија и до 70% у односу на добијање папира од дрвета.
Један исти папир се може рециклирати 5 до 20 пута.
  Старе ауто гуме при одлагању  заузимају велику запремину на депонијама, а осим тога 
гуме су инертне, нису разградљиве и представљају велику баласт.

У Свету се годишње одбаци огроман број аутомобила. Ова количина се непрекидно
повећава. У аутомобилу има највише гвожђа, али поред тога има и обојених метала,
гуме, стакла и других материјала. Аутомобили ће бити све више подложнији рециклажи. 
Од  металних   делова   велики   део   се   може   поново   рециклирати   у   топионицама   и 
ливницама.   Остали  материјал   који   није   металног   карактера,   пре   дробљења   се   такође 
може употребити за разне потребе.

4. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ОБЛАСТИ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ У СРБИЈИ

Želiš da pročitaš svih 22 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti