Maturski rad
3
САДРЖАЈ
1.УВОД ...................................................................................................................
4
2.ROĐENJE I MLADOST ....................................................................................
5
2.1. Одлазак и боравак на Светој гори ..................................................
6
3.ОСНИВАЊЕ ХИЛАНДАРА ...........................................................................
8
3.1.Повратак у Србију ..............................................................................
11
3.2.Одлазак из Србије и мисија у Никеји .............................................. 12
3.3.Прво ходочашће ...................................................................................
14
3.4.Друго ходочашће и смрт .....................................................................
15
4.КЊИЖЕВНИ РАД ............................................................................................
18
5. ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................
21
6.ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................
22
Maturski rad
5
2.
ROĐENJE I MLADOST
Растко Немањић је рођен око 1175.
1
године као трећи син српског великог
жупана Стефана Немање и његове супруге Ане. Савини биографи у
хагиографском стилу наводе да су супружници Растка добили после дугог
прекида у рађању и да им је због тога најмлађи син био нарочито драг
2
.
О Растковом раном животу не зна се много. Растао је у време великих
спољнополитичких искушења за државу свога оца и могао се упознати са неким
основним питањима вођења државе.
Када је напунио 15 година, Растку је Стефан Немања поверио на управу
хумску област (Хум или Захумље). Године 1190, исте када је Растко напунио 15
година, Хум је био одузет Немањином брату Мирославу. О конкретним
Растковим дjелатностима на положају управника хумске области нема много
података. Имао је свој двор на коме је био окружен велможама, високим
функционерима кнежевског двора и одабраном локалном властелом. Познато је и
да Растко није стално боравио у својој области већ да је из очевог двора одлазио
само повремено. И поред тога, управа у Хуму није била само почасна титула већ
је представљала практичну школу државног управљања
У Свету гору Растко је отишао већ писмен и упознат са дjелима
ранохришћанске, византијске и старословенске књижевности. Његова
заокупљеност књигом коју истичу биографи свакако није опште мjесто житија. На
основу дjела које је оставио закључује се да је поред јеванђеља, апостола и
паримејника и нарочито псалтира читао и прологе и патерике, Лествицу Јована
Лествичника, бесjеде рановизантијских црквених отаца (посебно Јована
Златоустог) као и поједина дjела црквеноправне литературе.
Када је дошао до седамнаесте године узраста свога, родитељи његови стадоше
размишљати да га по закону ожене. А богодани божаствени младић увijек је у молитви
тражио како и на који начин да побjегне од свijета и од свега да се ослободи ради Бога.
(…) [Једног дана] дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете горе Атона, да
приме потребну помоћ свом сиромаштву. А деси се да је један од њих био родом Рус.
Божанствени младић сакривши овога насамо, испитиваше га о Светој гори, пошто га је
најпре утврдио заветом да неће ником открити његову тајну. А овај му исприча све по
поретку пустињачком (…) А младићу док слушаше о иночком животу и усрдности за
Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових
Teodosije – Žitija Svetog Save
1
Различити аутори наводе различите године рођења: Шафарик, Ст. Новаковић и
Н. Крстић
узимали су
некад 1169. годину. Касније, та граница се пом
j
ерила прво на 1173. (И. Павловић), затим 1174 (М.
Вукићевић, В. Ћоровић), на 1175. (
А. Гавриловић
,
Н. Радојчић
) и 1176. (Љ. Јовановић). Павле Поповић
указује на чињеницу да је ово помицање године рођења св. Саве у директној вези са хронологијом у
Савиним д
j
елима
2
У својој психолошко
-
биографској реконструкцији Савиног живота Станоје Станојевић сматра да се
Растко није интересовао за усп
ij
ехе свога оца и уопште за државничке ствари. По његовим р
ij
ечима "од
природе склон в
j
ерском заносу, Растко се још као сасвим
млад предао в
j
ери и в
j
ерском утицају". Ипак,
иако је Расткова (Савина) побожност несумњива, модерна историографија оспорава да је он од
најранијег живота сам себе искључивао из свакодневних, па и државничких токова.
Maturski rad
6
2.1. Одлазак и боравак на Светој гори
Године 1191, кад је имао око седамнаест година, Растко је отишао на Свету
гору, један од најзначајнијих центара источноправославног монаштва, са
намjером да се замонаши. Различити извори на разне начине описују овај догађај.
Савин приказ догађаја који је изнео у Житију Стефана Немање скроман је и
суздржан. Са сваким нарендим извором прича је постајала опширнија, детаљнија
и драматичнија. Тако Теодосије Хиландарац наводи како је за Растком отац
послао потjеру с намjером да га спрijечи у намjери да се замонаши. Потjера је
стигла на Свету гору прijе него што се Растко замонашио, али он је успijео да их
опије и да током ноћи ипак прими монашки чин. Оболенски, као и други
историчари, сматра да је ова прича добрим дijелом плод Теодосијеве маште. По
његовом мишљењу, највjероватније је да је Растко кришом отишао на Свету
гору
3
где се спријатељио са монасима руског манастира Светог Пантелејмона;
Стефан Немања, слутећи где му је син отишао, послао је потjеру која је нашла већ
замонашеног Растка. Не зна се поуздано у ком манастиру се Растко замонашио,
али се сматра да би могао бити у питању или руски манастир Светог
Пантелејмона (Стари Русик) или грчки манастир Ватопед
4
.
Слика 1: Манастир Ватопед
3
У српској историографији једно вр
ij
еме било је популарно мишљење (које је ун
ij
ето и у чланак о
светом Сави у "Енциклопедији Југославије") да је Немања послао свога сина на Свету гору са срачунатим
политичким мотивима. Ово мишљење је углавном одбачено јер нема никаквог упоришта у изворима и
занемарује очигледну в
j
ерску мотивацију овог Савиног чина.
4
Ни извори ни модерни историчари се не слажу око места где се Сава замонашио. Стефан
Немањић (потоњи Стефан Првовенчани) тврди да се то десило у Ватопеду (Светосавски зборник II, 37-38).
Доментијан наводи два одвојена пострижења — једно у Светом Пантелејмону и друго у Ватопеду.
Оболенски наводи могућност да се у питању два сукцесивна монашка звања, односно примање мале и велике
схиме. Велику схиму примају само они монаси који су се заветовали на најстрожи монашки живот.
