2
S A D R Ž A J
1. Uvod………………………………………………………………..3
2. Razvoj demokratije kroz istoriju……………………….………….5
3. Osnovni oblici demokratije………………………….…………….7
3.1. Oblik posredne demokratije……………….……..…………….8
3.2. Oblik neposredne demokratije…………………...…………….8
3.2.1. Za i protiv…………………………………………………….9
3.3. Oblik poluneposredne demokratije…………………………….10
4. Tipovi (vrste) vrste demokratije…………………………………10
4.1. Politička demokratija…………………………………………11
4.2. Ekonomska (industrijska) demokratija……………………….12
4.3. Masovna (narodna) demokratija……………………………...12
4.4. Neposredna demokratija……………………………………...13
5. Modeli demokratije………………………………………………13
5.1. Klasična demokratija…………………………………………13
5.2. Protektivna demokratija………………………………………14
5.3. Razvojna demokratija………………………………………...15
6. Ogranicenja demokratije…………………………………………16
7. Zakljucak…………………………………………………………17
8. Literatura…………………………………………………………18
4
podčinjenosti između nadređenih i podređenih, između onih koji imaju vlast i onih
prema kojima se vrši vlast.
Teško je objasniti demokratiju samo vladavinom većine, pa se govori da je
demokratija vrlo složen sistem odnosa između države i građana u pravcu ostvarivanja
slobode ličnosti građana i transformacije državne vlasti. Demokratiju karakterišu
određena obeležja:
• Učešće svih ili većine u odlučivanju o opštim poslovima zasniva se na ideji o
vrednosti svakog građenina,
• Razvija se poštovanje državno pravnog poretka i ostvarivanje zakonitosti u primeni
prava i u vršenju državne vlasti,
• Državna vlast u odnosu sa građanima mora voditi računa o čoveku kao slobodnom
biću i u granicama humanosti vršiti ovlašćenja,
• Građani uživaju određene slobode i prava, naročito politička i to bez ograničenja u
pogledu pola, nacionalnosti, rase, vere i sl.,
• Država svojim građanima, kulturnim i obrazovnim sistemima, omogućava sticanje
sve većeg obrazovanja i kulture,
• Ekonomski uslovi života su poboljšani u smislu slobodnijeg političkog opredeljenja,
• Političko organizovanje je pretpostavka ostvarenja demokratije, a mogu biti i razna
profesionalna udruženja, kao što su sindikati,
• Učešće naroda u vršenju vlasti pojavljuju se u dva osnovna vida: učešće preko
predstavnika i neposredno...
Demokratija je oblik državnog i društvenog uređenja u kome vlast pripada većini
naroda. Demokratija je državno i društveno uređenje u kome vlast proizilazi iz naroda
i pripada narodu.
Demokratija pripada redu velikih političkih pojmova koji se opiru sažetim i
jednostavnim, definicijskim određenjima. Retki su pojmovi koji su se tako dugo
održali u upotrebi, i u teoriji i u praksi, kao što je to pojam demokratije. Više od dva
milenijuma upotrebe, pa i zloupotrebe, pojma demokratija učinili su da je taj pojam
postao kontroverzan, dvosmislen, nedorečen, neodređen, difuzan, pa i konfuzan.
Kako ističe, H. Laski, za neke je demokratija oblik vlade, a za neke način društvenog
zivljenja i odnosa u društvu. U svakom slučaju ovaj širok pojam, skreće pažnju na
značaj i delovanje mnogih faktora demokratije koji nisu u užem krugu političkih
načela, institucija i procedura. Slične razlike u ocenama vrednosti demokratije kao
oblika političke vladavine mogu se naći u delima novijih i savremenih mislilaca.
Džeferson je isticao da se svaka vladavina degeneriše, ako je poverena samo onima
koji narodom vladaju i da je jedini pouzdani nosilac vlasti narod, koji valja i
obrazovati za demokratiju.
5
V. Čerčil i Dž. Nehru su mislili da je demokratija dobar oblik vlade, samo zato što je
demokratija manje loša od svih drugih oblika koji se s vremena na vreme
oprobavaju.
Pojam demokratija obuhvata neke bitne elemente koji su opšti i trajni, kao što su:
narod, sloboda, vlast, država, društvo, uređenje; kao i dodatne elemente koji su
promenljivi i zavise od vremena u kome se javlja i definiše aktuelan tip demokratije.
Ona nije ista u svakom vremenu i prostoru i na tim elementima se utvrđuje njena
definicija.
U upotrebi su i neke druge definicije demokratije, ali su sve slične. Neke od njih su:
„Demokratija je vlast naroda, od naroda, za narod“, ili: „Demokratija je vladavina
naroda u njegovom sopstvenom interesu“,
„Demokratije je vladavina lica koja su slobodno izabrana i odgovorna onim koji
vladaju“, ili: „Demokratija je oblik političkog sistema u kome pored političke
participacije građana postoji i njihovo konkretno učešće u odlučivanju“ i mnoge
druge.....
2. RAZVOJ DEMOKRATIJE KROZ ISTORIJU
U prvo vreme u staroj grčkoj demokratija čak nije ni imala ono značenje koje je joj se
danas pridaje. Svoje pravo značenje kao „vladavina naroda“ i „narodna suverenost“
demokratija je dostigla mnogo kasnije, kada je već zasla u zrelo doba svog života. A
kako je demokratija kao vladavina naroda mogla da nastane samo na razvalinama
ranijeg aristokratskog ili oligrahijskog uređenja, ona je u svom izvornom obliku
predstavljala vladu siromašne većine, demosa odnosno plebsa.
Ovo shvatanje bilo je duboko uvreženo među Grcima i na njega nailazimo kako
kod
Platona
tako i kod
Aristotela
, mada su se oni međusobno bitno razlikovali u oceni
njene vrednosti. Platon je smatrao da demokratska vlast nastaje kada siromasi pobede,
pa jedan deo protivnika pobiju, druge proteraju, a sa ostalima ravnopravno podele
vlast i građanska prava.
Aristotel
je takođe smatrao da u demoktratiji ima vrhovnu
vlast slobodna i siromašna većina.
I Perikle je nastojao da iskaže pravu istinu o atinskoj demokratiji i njenim nepobitnim
vrednostima. Po njemu, to nije bila vladavina samo jedne klase ma koliko
mnogobrojne, kao što je to slučaj sa siromašnima, jer u demokratiji kao vladavini
celog naroda o čovekovoj sudbini ne odlučuje ni bogatstvo ni siromaštvo.
Posle ovih poimanja demokratije i njenog neposrednog začeća, sa prostora antičkog
društva ona počinje da se širi i na druge segmente tadašnjeg društva. Kao jedan od
bitnih utemeljivača pojavljuje se i rimska republika. Rim kao nova etapa, nova faza
društva, novi tip društva i oblik državnog uređenja nosi i daje nova merila o tome šta
je demokratija. Ma koliko vešti u političkom vladanju Rimljani čak ni u
