1.
POJAM FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
Finansijski menadžment
se razvio iz nauke o finansijama tokom prošlog veka. Ova naučna
disciplina je tesno povezana sa računovodstvom i ekonomijom.
Kao naučna disciplina
bavi se metodologijom i teorijom upravljanja novčanim tokovima u
preduzeću.
Kao funkcija preduzeća
obuhvata aktivnosti koje se odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje
imovinom, imajući u vidu osnovni cilj poslovanja. Glavni zadatak finansijskog menadžmenta kao
funkcije preduzeća je obezbeđenje stabilnih izvora finansiranja.
Specifičnost
f.m. je u tome što se on temelji na nekoliko osnovnih kategorija: vrednost novčanih
resursa, novčani tokovi, preduzetnički i finansijski rizici, cena kapitala, efikasno tržište,
solventnost i dr.
Prema širem shvatanju finansijski odnosi obuhvataju proces reprodukcije u celini – fiziokratski
pristup. Prema užem shvatanju finansijski odnosi obuhvataju samo stadijum raspodele.
2.
PREDMET FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
Tradicionalni pristup
– predmet interesovanja bili su problemi finansiranja tj. pribavljanja
kapitala iz različitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeća i
finansijskih institucija koje mu obezbeđuju kapital i finansijski instrumenti kojima se kapital
pribavlja. Predmet interesovanja bila je pasiva bilansa stanja a finansijska funkcija preduzeća je
samo sprovodila odluke o ulaganju kapitala.
Savremeni pristup
pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu upotrebu tj. obuhvata i aktivu i
pasivu bilansa stanja. Ovaj pristup treba da odgovori na pitanja
- koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi
- koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima
- kako potrebna sredstva treba da budu finansirana
3.
METOD FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
Analiza
–
metod raščlanjivanja
– vrši se raščlanjivanje složenih novčanih tokova u preduzeću i
upoznaju elementi od kojih se ti tokovi sastoje i
metod upoređivanja
– omogućava da se saznaju
kvantitativni odnosi među ustanovljenim elementima. Da bi se koristio ovaj metod moraju
postojati najmanje dva rezultata ili jedinice da bi se mogle uporediti.
Sinteza
– objedinjuje zapažanja dobijenih na osnovu raščlanjivanja, upoređivanja i ostalih
metoda analize. Ovim metodom vrši se ocenjivanje svega što se prethodno ispitalo tj. nadovezuje
se na prethodne postupke analize.
Ekonometrijski metod
(specijalni metod) gde spada:
Bilansni metod
se zasniva na činjenicama da se svi prihodi i rashodi primanja i davanja
međusobno usaglašavaju i bilansiraju.
Metod trenda
na osnovu finansijskih promena i tokova u prethodnom periodu predviđaju se
buduća kretanja.
Metod korelacije
predviđa očekivane finansijske tokove u narednom periodu.
Komparativni metod
uporedno sagledava rezultate srodnih preduzeća dobijenih korišćenjem
prethodnih metoda.
1
4.
ULOGA FINANSIJA U PROCESU REPRODUKCIJE
Proces društvene reprodukcije je moguće podeliti na četiri osnovne faze: proizvodnja, razmena,
raspodela i potrošnja.
Tri osnovna ciklusa delatnosti preduzeća su:
1. investicioni ciklus
sadrži povratnu povezanost investicionih (ulaganje finansijskih resursa) i
deinvesticionih (izvlačenje dobiti) operacija preduzeća.
2. ciklus tekućih operacija
određuje se povratnom povezanošću opracija za snabdevanje,
proizvodnju i plasman. Sredstva i izvori koji su angažovani u ciklusu tekućih operacija dovode
do povećanja proizvodnih rezervi.
3. novčani ciklus
karakterišu aktivnosti povezane sa upravljanjem slobodnim novčanim
sredstvima preduzeća.
Ova podela nije precizna iz razloga što je u preduzećima sa dugim proizvodnim ciklusom teško
odvojiti tekuće od investicionih aktivnosti. Kako ciklus predstavlja uzastopnost aktivnosti koje se
obnavljaju odgovara opisu proizvodnih aktivnosti ali ne i opisu investicionih i finansijskih
operacija.
5.
FINANSIJSKI SISTEM PREDUZEĆA I UTICAJ CENA NA FINANSIJSKI MENADŽMENT
Preduzeće predstavlja određeni finansijski sistem. Finansijska sredstva neophodna su za
osnivanje preduzeća, za njegovo tekuće poslovanje i njegov razvoj.
Da bi se preduzeće moglo osnovati potreban je početni novac kojim se obezbeđuju sredstva za
rad, radna snaga, predmeti rada i sl. Po osnivanju preduzeća potrebno je obezbediti finansiranje
tekućeg poslovanja, obrtna sredstva, solventnost (sposobnost plaanja svih dospelih obaveza) i
rentabilnost (sposobnost zarađivanja). Preduzeće treba da obezbedi svoj neprestani razvoj
(obezbeđuje se novim ulaganjima) kako bi opstalo na tržištu.
Cena putem veze «ponuda-potražnja» utiče na obim finansijskih izvora i tokova. Što je viša cena
to je manja potražnja.
Izuzetak je
Gifenov efekat
gde pri povećanju cena najneophodnije robe potražnja za njom može
da raste.
Cena
je ekonomski instrument zahvaljujući kome vrednost proizvoda dobija novčani izraz i
postaje objekat raspodele. Ona predodređuje konkretan obim novčanih sredstava koji služi
preduzeću i jedan je od osnovnih faktora koji utiču na dalji proces raspodele.
Cena utiče na period obrta kapitala i kreditni rizik koji sa svoje strane utiču na efikasnost
finansijskog menadžmenta. Taj uticaj rezultira kroz:
- ubrzanje ili usporavanje perioda obrta kapitala pri određivanju cene određenog nivoa, i
- uzimanje ili predaje rizika od kvarenja, gubitka robe ili finansijskog instrumenta prilikom
njihovog kretanja od proizvođača ka potrošaču.
2
b)
jačanje finansijske snage
– finansijsku
a.
kvantitativna finansijska snaga – obim i vrednost imovine gde se podrazumeva
usklađenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom i usklađenost osnovnih
sredstava sa obrtnim sredstvima.
Obrtna sredstva treba da se koriste za opsluživanje osnovnih sredstava ali u
minimalnoj količini i vrednosti koja će stvoriti najmanje troškove. U okvriu kvantiteta
finansijske snage treba težiti:
usklađenosti kratkoročnog i dugoročnog finansiranja
usklađenosti sopstvenog i tuđeg kapitala
očuvanju finansijske ravnoteže
b.
kvalitet finansijske snage podrazumeva sposobnost plaćanja, finansiranja, investiranja
i sl.čini:
-
trajna sposobnost plaćanja obaveza u roku – solventnost
- trajna sposobnost kratkoročnog finansiranja tekućeg poslovanja i dugoročnog
finansiranja razvoja
-
trajna sposobnost ulaganja u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu
-
očuvanje imovine vlasnika
-
povećanje imovine vlasnika ostvarejem neto dobitka i zadržavanjem dobitka i
-
trajna sposobnost zadovoljenja fin. potreba radnika i menadžera
8.
ORGANIZACIJA FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
Delatnost finansijskog menadžmenta može biti strukturisana na sledeći način:
1. Opšta finansijska analiza i planiranje
2.
Obezbeđivanje preduzeća finansijskim resursima –
upravljanje izvorima sredstava
3.
Raspodela finansijskih resursa –
investiciona politika i
upravljanje aktivom
Finansijska služba je stručna služba koja ima zadatak da pribavlja novčana sredstva, koristi
sredstva u poslovanju, održava likvidnost i solventnost, reguliše novčane tokove, prati finansijski
odnos u preduzeću, i vrši kontrolu racionalnosti upotrebe novčanih sredstava u poslovanju.
Takođe obavlja poslove finansijskog planiranja novčanih tokova, planira prilive i odlive novčanih
sredstava, iznalazi izvore za podmirivanje finansijskih potreba, sastavlja i podnosi kreditne
zahteve bankama i drugim kreditorima, obavlja poslove plaćanja i naplate potraživanja.
9.
KLASIFIKACIJA ODLUKA FINANSIJSKOG MENADŽMENTA I SUPROTNOST INTERESA I
CILJEVA U AKCIONARSKOM DRUŠTVU
Na odluke finansijskog menadžmenta utiče veliki broj spoljnih faktora: konkurencija među
preduzećima, tehološke promene, inflacija, promena kamatnih stopa, svetska ekonomska
nesigurnost, promene poreskog sistema i sl.
Obične varijante sistema
su one kod kojih efikasnost trošenja resursa po jedinici dobijenog
efekta odgovara normama i normativima prihvaćenim za odgovarajuću privrednu granu. Takođe
varijante mogu biti i :
4
- neefikasne – ne omogućava rešavanje problema
- racionalna – omogućava rešavanje problema i
- optimalna – omogućava rešavanje problema na najbolji mogući način
Sinergijske varijante sistema
(sinergija – saradnja, pomaganje) to su varijante pri čijem
prihvatanju efikasnost naglo raste. Sinergijska rešavanja javljaju se kod razrade novih intezivnih
tehnologija. U finansijskom menadžmentu sinergijski efekat naziva se
efekat poluge
.
Asinergijske varijante sistema
dovode do neproporcionalnog smanjenja efikasnosti sistema i
operacija.
Na odluke o investiranju utiču vid investiranja, vrednost investicionog projekta, ograničenost
finansijskih resursa, rizik donošenja odluke i sl.
Prostorna optimalizacija raspodele investicija
je ona kod koje je ukupan iznos finansijskih
resursa za konkretni period ograničen.
Vremenska optimalizacija raspodele investicija
je ona kod koje je ukupan iznos finansijskih
resursa koji je dostupan na finansiranje u planiranoj godini ograničen.
Portfeljna teorija
tj. teorija finansijskih investicija u okviru koje se uz pomoć statističkih metoda
ostvaruje najpovoljnija raspodela rizika portfelja hartija od vrednosti i procena dobiti.
ODLUKE FINANSIJSKOG MENADŽMENTA moraju da obuhvataju
- otkrivanje finansijskog problema
- informacije o subjektima koji se nalaze u finansijskim odnosima
- prikazivanje i analizu informacija
- određivanje fiansijskih ciljeva pri rešavanju problema
- prognozu posledica finansijskih uticaja za promenu situacije
- verifikaciju i ocenu varijanti odluka i
- donošenje, saopštavanje izvršiocima, izvršenje i kontrolu izvršenja odluka.
Akcionari teže da uvećaju svoju imovinu, radnici da dobiju bolje plate i uslove rada a država da
naplati veće poreze i druga davanja. Ovi ciljevi i interesi su međusobno suprotstavljeni.
10.
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE OSNOVNIM I OBRTNIM SREDSTVIMA PREDUZEĆA
Osnovna (stalna) sredstva
: zemljište, građevinski ojekti, mašine i oprema, kupljeni patenti,
dugoročna potraživanja i dr. Osnovnim sredstvima se treba upravljati efikasno, a racionalnim
upravljanjem osnovnim sredstvima podrazumeva se njihovo što potpunije korišćenje.
Obrtna sredstva
se u kraćim rokovima obrću i često se pretvaraju iz jednog oblika (novčanog ili
naturalnog) u drugi. To su onasredstva koja se stalno troše u procesu proizvodnje ili su
nabavljena radi prodaje. Samo kratkoročna potraživanja ulaze u obrtna sredstva a to su ona
potraživanja sa rokom dospeća do godinu dana.
Potraživanja i obaveze čiji je rok dospeća dui od godinu dana spadaju u srednjeročna i
dugoročna. Obrtna sredstva se transformišu u roku od jedne godine ili u toku kraćeg vremena
kroz kružno kretanje u procesu reprodukcije (stalno kruže i transformišu svoj oblik).
Trajna
obrtna sredstva
(gvozdene zalihe) su trajno ili na dug rok potrebna za obavljanje redovnog
poslovanja preduzeća.
Upravljanje obrtnim sredstvima
pretposltavlja da se sa što manjim ulaganjima u ukupna
obrtna sredstva ostvari što veći obim poslovne aktivnosti i time utiče na maksimiziranje
rentabilnosti preduzeća.
Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima
ima za cilj da se što manjim ulaganje u ukupne i
pojedinačne oblke obrtnih sredstava ostvari što veći obim poslovne aktivnosti.
5
poboljšava likvidnost. Usporavanje odliva novca može se postići priznavanjem poveriocima većih
kamata pružanjem obezbeđenja plaćanja drugim povlasticama i tada se zbog povećanih
troškova umanjuje poslovni rezultat.
12.
UPRAVLJANJE ZALIHAMA PREDUZEĆA I POTRAŽIVANJIMA OD KUPACA
Zalihe
su obrtna sredstva preduzeća i čine znatan deo njihovih uiupnih sredstava (aktive).
Preduzeće mora imati zalihe iz tri osnovna razloga: (1577644
-
potrebno je
vreme
da ekonomska dobra prođu kroz proces proizvodnje i distribucije
-
usled neusklađenosti pojedinih proces i tokova dolazi do
diskontinuiteta
-
uvek postoji
neizvesnost tj. nesigurnost
u privrednom životu
Optimalne zalihe
predstavljanju prosečne zalihe određenog materijala, poluproizvoda ili
proizvoda tj. robe koje omogućuju uredno snabdevanje proizvodnje tj. prodaje uz najniži trošak i
rizik snabdevanja.
Troškovi upravljanja zalihama
mogu se podeliti na:
1.
Troškove pribavljanja zaliha
koji nastaju zamenom utrošenih zaliha, sirovina i
materijala za potrebe proizvodnje, i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za
potrebe prodaje. Tu spadaju:
- troškovi ispostavljanja porudžbine i pripreme proizvodnje,
- troškovi prijema, istovara, kontrole i smeštaja zaliha i
- troškovi komisionih popusta
2.
Troškovi držanja zaliha
predstavljaju troškove koji su prouzrokovani postojanjem i
držanjem zaliha u preduzeću. Tu spadaju:
- troškovi vezivanja kapitala
- troškovi uskladištenja
- troškovi osiguranja
- porez na imovinu i
- troškovi amortizacije
3.
Troškovi nedostatka zaliha
nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i
materijala neophodnih za proces proizvodnje, i kada se pojavi nedostatak zaliha
gotovih proizvoda da bi se zadovoljile porudžbine od kupaca. Tu spadaju:
- propušteni prihodi od prodaje
- gubitak reputacije (goodwill-a) od strane kupaca
- gubici zbog ineizvršenja planova proizvodnje
Postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama. Prva se odnosi na problem koliko treba pribaviti
zaliha u jednoj porudžbini ili seriji druga na to ukojim intervalima pribavljanje treba da se izvrši.
Upravljanje potraživanjima od kupaca
predstavlja finansijsko upravljanje potraživanjima koja
nastaju kao posledica prodaje proizvoda i usluga kupcima na poček. Efikasno upravljanje može
preduzeću omogućiti da ostvari znatne ekonomske koristi. Finansijski menadžment mora uzeti u
obzir sve prihode i troškove koji su vezani za potraživanje od kupaca, politiku kreditiranja kupaca,
kreditne uslove i poitiku naplate potraživanja.
13.
FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE I PROGRAMIRANJE
U procesu upravljanja (menadžmenta) obuhvaćene su četiri uzajamno povezane funkcije:
PLANIRANJE, ORGANIZACIJA, MOTIVACIJA I KONTROLA
7
