2
SADRŽAJ:
1. UVOD
..........................................................................................3
2. DRUŠTVENE GRUPE-OBELEŽJA
...................................................4
3. KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE DRUŠTVENIH GRUPA
...................6
4. KLASIFIKACIJA DRUŠTVENIH GRUPA
..........................................8
5. REFERENTNE GRUPE
.................................................................10
5.1.
Porodica
...........................................................................11
5.1.1.
Feministički pristup
.................................................12
5.1.2.
Oblici porodice
........................................................13
5.1.3.
Funkcije porodice
....................................................15
5.1.4.
Brak
..........................................................................17
6. DRUŠTVENE KLASE
....................................................................20
7. ZAKLJUČAK
................................................................................20
8. LITERATURA
..............................................................................21
4
2. DRUŠTVENE GRUPE – OBELEŽJA
Društvene grupe
su skupine ljudi koje povezuje zajednička delatnost, poreklo i
društveni položaj, pa time i zajednički interesi, potrebe i vrednosti pripadnika a
takođe i osećaj pripadnosti jednoj grupi.
Društvena grupa
je relativno trajan skup međusobno povezanih ljudi, koji
obavlja određenu društvenu funkciju ili zadovoljava neku čovekovu potrebu. To
je skup pojedinaca koji na sistematski način stupaju u međusobne odnose.
Po veličini, društvene grupe mogu biti manje ili veće, a smatra se da najmanja
društvena grupa treba da ima bar tri člana. Bez obzira na veličinu, osnovnu
karakteristiku grupe predstavlja osećanje njenih pripadnika o zajedničkom
pripadništvu. Čovek je društveno biće i kao takav je uvek član društvene grupe,
odnosno brojnih društvenih grupa preko kojih jeste pripadnik društvene
zajednice. U modernim društvima većina ljudi pripada različitim tipovima grupa
koje su često antagonističke.
Unutar društvene grupe stvaraju se interakcije između pojedinaca i one su
podložne određenim zakonitostima koje su predmet
izučavanja sociologije, psihologije i socijalne psihologije.
Svaku društvenu grupu karakteriše njena struktura i grupna dinamika. Neke
društvene grupe su trajnijeg karaktera, a neke kratkotrajne dok se ne ostvari
funkcija zbog koje je osnovana. Neke društvene grupe su dobrovoljne, dok su
druge prinudne, u zavisnosti od toga kako je čovek u njih ušao. Svaka društvena
grupa je manje ili više otvorena prema drugim društvenim grupama ili
pojedincima.
Porodica je društvena grupa koja počiva na zajedničkom poreklu, a sam brak je
zajednica sklonosti i interesa. Osim braka i porodice, društvene grupe su i
naseobine, etničke zajednice, verske zajednice, zanimanja, klase i slojevi,
različita društvena i politička udruženja.
Zajednica
–
društvena grupa čiji članovi imaju osećaj bliskosti i zavisnosti i koji
dele zajedničke vrednosti i kulturu.
Društvo (udruženje)
– društvena grupa čije članove povezuju neki interes
(korist).
Publiku
čine pojedinci koji na istom mestu i u isto vreme nešto posmatraju ili
slušaju, ali bez namere da deluju.
Gomilu
sačinjavaju ljudi okupljeni na nekom otvorenom prostoru, sa
spremnošću da zajednički deluju.
5
Masu
čine ljudi koji na različitim mestima gledaju, slušaju ili čitaju iste masovne
medije i koji pod njihovim uticajem obrazuju iste stavove spremnosti za grupno
delovanje.
Organizacija
– društvena grupa sa propisanim odnosima u kojoj je članstvo
dobrovoljno i u kojoj unutrašnje propise donosi članstvo.
Institucija
– društvena grupa sa propisanim odnosima u kojoj država potvrđuje
članstvo i donosi unutrašnje propise.
