Trgovina retkim biljkama

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................1

1. POJAM I KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA..............2

1.1.

Pojam organizovanog kriminaliteta u stranoj literaturi............................................6

1.2.

Pojam organizovanog kriminaliteta u domaćoj literaturi.........................................7

1.3.

Zakonsko određenje pojma organizovanog kriminaliteta........................................8

1.4.

Klasifikacija kriminalnih grupa i organizacija...........................................................10

2. TRGOVINA RETKIM BILJKAMA.............................................................................11

2.1.

Međunarodna i domaća regulativa u oblasti trgovine retkim biljem.........................15

2.2.     Prekogranični promet zaštićenim vrstama u R. Srbiji................................................19

    2.3.    Sprečeno krijumčarenje više od 400 vrsta zaštićenih biljaka.....................................20

2.3.     Kaznene odredbe........................................................................................................ 21

2.4.     Najpoznatije biljke na crnom  tržištu...........................................................

............... 22

ZAKLJUČAK......................................................................................................................... 26

LITERATURA........................................................................................................................27

UVOD

Jedan od najznačajnijih uzroka smanjenja biološke raznovrsnosti i najvećih opasnosti za živi 

svet   je   prekomerno   korišćenje   divljih   biljnih   i   životinjskih   vrsta.   Krijumčarenje   divljih 

životinja   i   retkih   biljaka   ostavlja   globalne   posledice   po   prirodu,   a   naročito   zabrinjava 

povećano krijumčarenje ugroženih vrsta ili njihovih derivata iz zemalja u razvoju poslednjih 

godina.

WWF,   u   svom   novom   izveštaju   „Nije   na   prodaju“,   poziva   na   strožije   mere   kako   bi   se 

zaustavio   zabrinjavajući   trend   porasta   ilegalne   trgovine   i   međunarodnog   prometa   divljim 

vrstama, pozivajući se na deo Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje 

faune   i   flore (CITES)   u   kojem   su   popisane   vrste   u   najznačajnijim   svetskim   prirodnim 

područjima, uključujući područja svetske prirodne baštine.

Svetska prirodna baština je među najpoznatijim prirodnim područjima najviše zbog svoje 

izuzetne univerzalne vrednosti. Međutim, mnoga od tih područja pogođena su destruktivnim 

industrijskim aktivnostima, a novi izveštaj pokazuje da su jedinstvene životinjske i biljne 

vrste na tom području često izložene prekomernom iskorišćavanju i trgovini. Ne zaštitimo li 

ih efikasno što pre, izgubićemo ih zauvek. 

Nezakonitim pustošenjem divljih vrsta u područjima svetske prirodne baštine degradiraju se i 

ključne društvene i ekonomske koristi, jer su u više od 90 %   područja svetske prirodne 

baštine podržava rekreacija i turizam čime se osiguravaju radna mesta. Većina tih dobrobiti 

zavisi od primene Konvencije CITES – za listu ugroženih vrsta.

1

Prema   podacima   Interpola,   nelegalna   trgovina   retkim   i   zaštićenim   životinjskim   i   biljnim 

vrstama ubraja se u jedan od najunosnijih oblika ilegalne trgovine na svetu. Niko ne može 

precizno da kaže o kojim je sumama reč, ali se veruje da je ova vrsta šverca unosnija čak i od 

trgovine ljudima.

1

http://www.wwf.rs/?298270/Ilegalna-trgovina-divljim-vrstama-dogadja-se-u-gotovo-30-odsto-svetskih-

zasticenih-podrucja

 (pristupano 03.09.2017)

1

Definicija Interpola (dao je Pol Nezbit 1993. godine) kaže: „

Organizovana kriminalna grupa 

je svaka ona grupa koja ima organizovanu strukturu čiji je primarni cilj da dođe do novca 

putem ilegalnih aktivnosti i čiji je opstanak zasnovan na strahu i korupciji

“.

2

Organizovani kriminal, organizovani kriminalitet i kriminalne organizacije

  su termini koji 

predstavljaju   transnacionalno,   nacionalno   ili   lokalno   grupisanje   visoko   centralizovanih 

organizacija koje vode kriminalci sa namerom bavljenja ilegalnim aktivnostima, najčešće radi 

ostvarivanja profita. Određene kriminalne organizacije, kao što su terorističke organizacije, 

politički su motivisane.

Bitnim odlikama organizovanog kriminaliteta na kraju XX veka smatraju se: organizovanje 

tradicionalnih   kriminalnih   aktivnosti   na   širem,   globalnom   nivou,   povećan   stepen 

transnacionalnih veza i oblika saradnje između kriminalnih organizacija i višestruko uvećanje 

moći   transnacionalnih   kriminalnih   organizacija   da   utiču   na   bezbednost   država,   na 

potkopavanje demokratskih institucija, usporenje ekonomskog rasta država i slično.

3

Pojam 

organizovano kriminalno delovanje 

datira iz Engleske, s početka XVIII veka, kada je 

udružena grupa ljudi koja se bavila krađama nazvana tim imenom. Njen predvodnik bio je 

izvesni Džonatan Vajld (

Jonathan Wild

). Grupa je imala određene specifičnosti, koje su se 

ogledale   u   tome   što   su   njeni   pripadnici   krali   stvari,   koje   bi   njihov   „vođa“   Vajld   potom 

„pronalazio“ i vraćao vlasnicima uz novčanu nadoknadu.

Krajem XIX veka na jugu Italije javlja se najorganizovaniji oblik delovanja organizovanog 

kriminaliteta – 

mafija

. Ona ubrzo postaje dominantan oblik kriminalne organizacije u svetu, 

uz ogroman politički i društveni uticaj. Sam pojam 

mafija 

prvi put se pominje 1865. godine u 

izveštaju prefekta (upravitelja) italijanskog grada Palerma. Mafija je prvobitni naziv za tajno 

udruženje na Siciliji, organizovano radi zaštite interesa svojih članova, a tek kasnije ovaj 

termin ulazi u širu upotrebu i označava svaku opasnu, organizovanu kriminalnu družinu.

4

Postojeća teorijska razmatranja veoma široko i raznorodno tretiraju pojam  

organizovanog 

kriminaliteta

, pa se može reći da ne postoji jedinstvena i sveobuhvatna definicija. 

2

 http://bezbednosnikonsultant.com/organizovani-kriminal-pojam-i-definicija/ (pristupano 03.09.2017)

3

 Ivanovski Z., Globalni dimenzii na organizoraniot kriminal i krizata vo Republika Makedonija, 

Godišnik na

Fakultetot na bezbednost

, Fakultetot na bezbednost, Skopje, 2002, str.127.

4

 Bošković M., 

Organizovani kriminalitet

, Beograd, 1998, str. 104.

3

Svakako, za to postoje mnogobrojni razlozi: 



pojavni oblici organizovanog

kriminaliteta se razlikuju od države do države, u smislu 

konkretnih kriminalnih

aktivnosti; 



postoji

određena razlika između teorijskih i zakonskih rešenja problema definisanja 

organizovanog kriminaliteta; 



postoji   i   razlika   između   nacionalnih   zakonodavstava   u   tumačenju   pojma 

organizovanog   kriminaliteta,   u   zavisnosti   od   konkretne   bezbednosne   problematike 

država; 



prilikom definisanja ove pojave teoretičari često polaze samo od obeležja bitnih za 

nauku, dok ostalim svojstvima pridaju manji značaj. 

Na međunarodnom planu, odnosno u brojnim međunarodnim aktima, definicije uglavnom 

sadrže formalna obeležja, odnosno uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se delo smatralo 

aktivnošću   organizovanog   kriminaliteta.   U   dokumentima   prihvaćenim   na   nivou   država 

članica   Evropske   unije,   koji   se   bave   ovim   pitanjem,   navodi   se   deset   ključnih   odlika 

organizovanih kriminalnih grupa:

5

1) učestvovanje više od dvoje ljudi;

2) postojanje određenih uloga;

3) delovanje u dužem ili neodređenom periodu;

4) korišćenje nekih oblika discipline ili kontrole;

5) vršenje težih krivičnih dela;

6) korišćenje nasilja i drugih sredstava zastrašivanja;

7) korišćenje trgovinskih struktura ili struktura sličnih poslovnim;

8) umešanost u „pranje novca“;

9) vršenje uticaja na pravosudne organe, upravu, medije, privredu;

5

 T. Heiden, 

Merenje organizovanog kriminala v Zahodni Evropi

, Proucevanje in primjeralni vidiki

policijske dejavnosti v svetu, Ljubljana, 1998, str. 245.

4

Pod  

organizovanom   grupom  

podrazumeva   se   grupa   koja   nije   slučajno   formirana   radi 

neposrednog izvršenja krivičnog dela i koja ne mora da ima formalno definisane uloge svojih 

članova,   kontinuitet   članstva   ili   razvijenu   strukturu.   U   navedenom   članu   za  

težak   zločin 

smatra se krivično delo kažnjivo lišenjem slobode od najmanje četiri godine. 

1.1. Pojam organizovanog kriminaliteta u stranoj literaturi 

Fenomenom i pojmom organizovanog kriminaliteta bavi se veliki broj stranih autora, pri 

čemu   većina   njih   smatra   da   organizovani   kriminalitet   uključuje   vezanost   za   delovanje   u 

okviru javnih institucija i povezanost sa organima vlasti. 

M.A.   Eliot   smatra   da   organizovani   kriminalitet   u   svom   sadržaju,   pored   organizovanosti, 

planiranja, podele zadataka, discipline i odgovornosti unutar kriminalne organizacije čiji je 

cilj ostvarivanje dobiti i profita, obuhvata i određenu vezu sa državom i pojedinim njenim 

organima, u vidu saradnje organa koji primenjuju zakon sa onima koji ga ne poštuju i žele da 

ga izigraju.

8

Željko   Sačić   navodi   da   organizovani   kriminalitet   obuhvata   pripremana,   podelom   posla, 

planski i profesionalno izvršena teža krivčna dela, koja mogu počiniti najmanje tri međusobno 

povezana   učinioca   udružena   u   kriminalno   udruženje,   čija   je   svrha   sticanje   i   povećanje 

finansijske dobiti i društvene moći, trajnim, tajnim i zajedničkim delovanjem članova, bez 

poštovanja međunarodnih granica, uz primenu nasilja, zastrašivanja ili korupcije za osiguranje 

svog ilegalnog opstanka, odnosno razvoja kriminalne delatnosti.

9

8

 Eliot, M. A., 

Kriminal u modernom društvu

, „Svjetlost“ Sarajevo, 1962, prevod, str. 114

9

 Sačić Ž., 

Organizovani kriminalitet u Hrvatskoj

, MUP Republike Hrvatske, 1997, str. 10

6