УВОД

      

Савремено друштво је прожето многобројним процесима који умногоме мењају 

његову структуру и динамику. Процес економије представља појаву коју  приликом 
бављења савременим друштвом немогуће избећи.

    

   Економија  спада у ред комплексних друштвених процеса која је у последња 

три века забележила изузетан напредак. О томе колико је економију  тешко обухватити 
неком   теоријом   или   школом,  а   самим   тим   и   разумети,   говоре   и   многобројне 
дефиниције   које   срећемо   приликом   изучавања   економије.  Почевши   од   основне 
дефиницеје коју је дао Сократов ученик Ксенофон (430-355) још у четвртом веку пре 
нове ере када је написао дело „Оикономикус“ па све до данас.вТреба напоменути да 
на   микроекономију   и   макроекономију   свакодневно   делују   одређене 
промене(кретања) које можемо посматрати као питања на која економска наука треба 
непогрешиво да одговори, како не би дошло до великих друштвених и економских 
криза.  Као и у свакој науци тако и у економској    

Темељна   економска   питања  представљају    једну   од   незаобилазних     тема 

економског  проучавања, а самим тим теоретичари који се  баве овим  проблемом дају 
додатан допринос како разумевању тако и унапређењу и развоју економског сазнања, 
јер доприносе  бољем разумевању основног предмета проучавања економије.

    

Teмa oвoг рaдa jeсу следећа темељна економска питања: Потребе? Реткост? 

Избор? Граница производних могућности? Опортуитетни трошкови? Закон опадајућих 
приноса? Тродимензионални приступ економији? Економија у дугом и кратком року? 
Алтернативни   економски   системи?   Дa   бисмo   дали   одговоре   на   та   питања 
кoнцeнтрисaћeмo сe нa свакопојединачно.

1

1. Потребе, реткост, избор

 Сви економски проблеми извиру из једног основног проблема-нема довољно 

расположивих ресурса ( средства у најширем смислу речи) у односу на потребе.

1

  Људи,   као   природна   и   друштвена   бића,   исказују   потребу   за   разноврсним 

добрима и услугама како би могли да функционишу у својој природној и друштвеној 
средини. Људске потребе јесу једна хетерогена(разноврсна) категорија. Које обухватају 
различите квалитативне потребе: егзистенцијалне-културне, личне-заједничке.

Задовољавње   егзистенцијалних   потреба   тј.   потреба   нижег   ниво   активира 

неопходност задовољавања потреба вишег нивоа. Услед друштено-економског развоја 
који   обухвата:   усавршавање   материјалне   производње,     појава   нових   производа   и 
услуга,   појава   нових   технолошких   достигнућа   економске   потребе   се   мењају   свој 
кванитет и квалитет.

Задовољавање друштвених потреба остварује се трешењем добара  и услуга, за 

чију је производњу потребно утрошити одређену количину   економских   ресурса. У 
економској литрератути под појмом економских ресурса  подразумевају се земља, рад 
и   капитал,   као   основни   ресурси,   док   је   предузетништво   изведени   ресурс,   који   се 
испољава кроз различите  форме и методе организације и управљања произвоњом. У 
економији разликујемо две врсте добара:

1) ограничена добра

2) неограничена добра

Ограниченост или реткост, може да се посматра у апсолутном и релативном 

смислу.   У   апсолутном   смислу     сва   су   добра   ограничена,   док   се   ограниченост   у 
релативном смислу посматра у поређењу са људским потребама. 

Неограниченост добара подразумева да се њима могу задовољавати потребе у 

неограниченим  количинама.  Колико  год  се  тих  добара  потроши  она  су   и   даље   на 
располагању, у таква добра спадају: сунчева топлота, чист ваздух, светлост итд.

1

 Лабус. М: „Основи економије“, Правни факултет, Београд, 2007., стр. 27

2

background image

За   кога   производити

  је   проблем   расподеле   друштвеног     богатства   између 

појединих чланова друштва.

Остваривање оптималне алокације са аспекта економске ефикасности, постиже 

се   остваривањем   жељене   производње   добара   и   услуга   уз   што   ниже   трошкове 
производње.

2. Граница производних могућности

Производни потенцијал једне националне привреде тј. укупна количина добара 

и услуга које она може да произведе, одређена је обимом расположивих производних 
ресурса и постојаћом технологијом.

Ограниченост ресурса приморава једну националну привреду да врши избор 

између алтернативних начина употребе ресурса, што доводи до појаве опортунитетних 
трошкова које ћемо обрадити у наставку рада.

2

У следећем примеру поједнставићемо проблем избора одговарајуће количине и 

начина   производње   појединих   добара,   тако   што   ћемо   узети   једну   националну 
привреду која уз расположиве ресурсе и расположиву технологију производи само два 
производа пшеницу и челик. 

Различите  производне могућности

Алтернативе

Пшеница у мил.t.

Челик у мил.t.

A

15

0

B

14

1

C

12

2

D

9

3

E

5

4

F

0

5

Табела бр. 1.

2

 Китановић. Д, Голубовић. Н, Петровић. Д: „Основи економије“, Економски факултет, Ниш, 2012, стр. 

69

4

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti