ŠESTOJANUARSKA
DIKTATURA I USTAV SHS OD
1931.
Predmet: ISTORIJA DRŽAVE I PRAVA
Istorija države i prava
Šestojanuarska diktatura i Ustav SHS od 1931.
2
SADRŽAJ
Uvod........................................................................................................3
Šestojanuarska diktatura..........................................................................4
1.1. Uvodjenje diktature.......................................................................4
1.2.Karakter diktature...........................................................................6
2.1.Zakoni diktature...........................................................................7
Ustav SHS od 1939. godine......................................................................9
1.1.Razlozi donošenja Ustava od 1931. godine....................................9
1.2.Sadržina Ustava od 1931. godine....................................................9
Revizije Ustava od 1931. godine..............................................................10
1.1.Osnivanje Banovine Hrvatske........................................................11
1.2.Aprilski rat......................................................................................12
1.3.Petar II Karadjordjević....................................................................13
Zaključak...................................................................................................13
Literatura...................................................................................................14
Fusnote......................................................................................................14
Istorija države i prava
Šestojanuarska diktatura i Ustav SHS od 1931.
4
SEŠTOJANUARSKA DIKTATURA
Šestojanuarska diktatura je naziv za period apsolutističke vladavine kralja Aleksandra I
Karadjordjevića. U kraljevini SHS u periodu od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. godine.
Kralj je raspustio skupštinu, zabranio rad političkih stranaka, političke skupove, uveo cenzuru,
proglasio ideologiju „ integralnog jugoslovenstva“ i promenio ime države u Kraljevina
Jugoslavija.
Uvodjenje dikatature
Mnoga neresena pitanja izazvala su veliko nezadovoljstvo naroda i nestabilnost Kraljevine SHS.
U ovakvoj situaciji, pripadnici Seljačko-demokratske koalicije, koju su činili Hrvatska seljačka
stranka pod vodjstvom Stjepana Radića i Samostalna demokratska stranka Svetozara Petričevića.
Koalicija je pokrenula borbu protiv vlasti kralja Aleksandra i tražila je reviziju Vidovdanskog
ustava iz 1921. godine. Ona je bila u sukobu sa Srpskom radikalnom strankom. Sukob je
kulminirao 20. juna 1928. godine kada je Puniša Račić, srpski političar, na sednici Narodne
skupštine Kraljevine SHS, pucao na poslanike Hrvatske seljačke stranke, lakše ranio dva
poslanika, dva je smrtno ranio, a vodja stranke Stjepan Radić je preminuo mesec dana kasnije.
Nakon ubistva, Hrvatska opozicija se povukla iz skupštine, sa izjavom da se neće vraćati u
skupštinu u kojoj je ubijeno nekoliko njihovih poslanika.
6. januara 1929. godine kralj Aleksandar Karadjordjević uvodi diktaturu kojom se onemogućuje
svaki legalni politički rad. Dan ankon uvodjenja diktature Ante Pavelić sačinjava Ustašku
hrvatsku revolucionarnu organizaciju u Zagrebu, radi borbe protiv navodne tiranije kralja
Aleksandra i ostvarivanja samostalne države Hrvatske.
Kralj Aleksandar se pojavio u ulozi spasioca državnog jedinstva, ugroženog krizom stranačkog
života, parlamentarizma i ustavnosti, iza kojih je u suštini stajao sukob buržoazija dveju najvećih
nacija u Jugoslaviji, kao i nezadovoljstvo naroda i nacionalnih manjina. Vladajuća velikosrpska
buržoazija je uviđala da stalni stranački, nacionalni, verski i drugi sukobi vode slabljenju
državnog i društvenog poretka, ugrožavaju njenu prevlast, i vode još većim sukobima. Kriza u
odnosima dve strane, dovela je do toga da kralj proceni da je nemoguće državom upravljati na
način predviđen ustavom.
Koristeći smrt Stjepana Radića i blokadu rada skupštine kralj Aleksandar u propisu objavljenom
6. januara 1929. godine kaže da su „ti žalosni razdori dogadjaji ... pokolebali su kod naroda veru
u korisnost te ustanove, zato izmedju kralja i naroda ne može i ne sme biti posrednika
1
“
Istorija države i prava
Šestojanuarska diktatura i Ustav SHS od 1931.
5
Ukinuo je Vidovdanski ustav iz 1921. godine i preuzeo izvršnu, zakonodavnu i vojnu vlast. Za
predsednika Vlade postavljen je general Petar Živković. On smatra da je parlamantarizam postao
smetnja za „plodni rad“ u državi. Obećao je da mu je cilj da u što kraćem roku ostvari upravu i
uređenje koje će odgovarati državi.
Na dravne dužnosti su dovedene lica iz vojne službe. Uvedena je stroga cenzura novina i knjiga.
Svi politicki zborovi su zabranjeni, kao i sinikalne i verske organizacije.
Promovisana je i ideja integralnog jugoslovenstva. Ime države je promenjeno u Kraljeevina
Jugoslavija. Podeljena je na 9 banovina koje nisu pratile istorijske granice.
Dozvoljen je rad organizacijama koje su promovisale jugoslovenstvo kao što su:
Jugoslovenska akcija
Soko kraljevine Jugoslavije,
Narodna odbrana,
Udruženje četnika za slobodu i čast otadžbine, itd.
Komunistička partija Jugoslavije je pozvala narod da se oružano suprostavlja diktaturi. Česti su
bili oružani sukobi komunista i policije, koji su se sveli na njihove susrete u mračnim ulicama i
ćoškovima. Komunisti su pokušali da pokrenu narod na "oružani ustanak", kako su ga zvali, ali
je to izazvalo samo odmazdu jugoslovenske policije koja je ubijala i hapsila mnoge pripadnike
Komunističe partije. Diktatorska vlada je pokušavala svim silama da uništi komuniste. Policija je
progonila ilegalne grupe kao što su hrvatski i makedonski nacionalisti, i razne separatističke
grupe. Oko 400 komunista je ubijeno u sukobima sa policijom. Odluka o ustanku doneta je u
nezrelim uslovima i na osnovu pogrešne odluke rukovodstva KPJ, koje je bilo izolovano od
članstva, i nije poznavalo unutrašnje prilike i vlastite mogućnosti. Ovu prenagljenu odluku
buržoazija je jedva dočekala, pošto joj je ona davala nov razlog i pravdanje za konačno
obračunavanje sa komunistima. KPJ je maja 1929. suočeno sa činjenicom da je država jos jaka a
ona sam slaba, odustala od neposrednog oružanog ustanka, ali je zadržala gledište da je
perspektiva komunista pripremanje državnog prevrata.
Komunističke plakate su često sadržavale karikature kralja Aleksandra sa natpisom "Dole krvavi
kralj". KPJ je pružila snažan otpor, koji ju je koštao neprocenjivih žrtava, dovodeći do razbijanja
organizacije, desetkovanja kadra, i odlaska rukovodstva iz zemlje. Poziv na oružani ustanak je
režimu omogućavao da svoje mere nasilja lakše obrazlaže nasilničkom akcijom komunista protiv
legalnog poretka. Nasilje je imalo svoje pozitivne strane, jer je pokazalo pravo lice režima,
donelo iskustvo o posledicama preuranjenih masovnih akcija, pojačavalo otpor. Komunisti su
među radničkim i demokratskim društvom sticali ugled kao borci za demokratiju, i protiv
kraljeve uzurpacije vlasti. Njihov otpor je i inostranstvu pokazivao nasilništvo režima u
Jugoslaviji.
