Факултет за математику и рачунарске науке
Алфа БК Универзитет у Београду
Консултативни центар у Зубином Потоку
СЕМИНАРСКИ РАД
Наслов рада: КОДИРАЊЕ И ДЕКОДИРАЊЕ
Предмет: ТЕОРИЈА ИНФОРМАЦИЈА И КОДОВАЊЕ
Ментор:
Студент:
Доц. др Негован Стаменковић
Драган Златковић
Бр. индекса: 2016/6016
Београд, децембар 2016. г.г.
2
САДРЖАЈ
УВОД ......................................................................................................................................... 3
1.
ОСНОВИ ТЕОРИЈЕ КОДИРАЊА ...................................................................................... 4
2.
ДЕКОДИРАЊЕ ..................................................................................................................... 4
3.
КОДОВИ ................................................................................................................................ 4
3.1.
ТЕТРАДНИ КОДОВИ ................................................................................................. 6
3.1.1. GREY КОД ......................................................................................................... 6
3.1.2. AIKEN КОД ....................................................................................................... 6
3.1.3. EXZESS-3 КОД .................................................................................................. 6
3.1.4. BCD КОД ............................................................................................................ 6
3.1.5. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА КОДИРАЊЕ ....................................................... 7
3.2. ASCII КОД .................................................................................................................... 8
3.2.1. ЗНАЧЕЊА ПОЈЕДИНИХ ИНСТРУКЦИЈА ASCII КОДА ........................ 10
3.2. EBCDI КОД ................................................................................................................ 11
3.2. UNICODE КОД .......................................................................................................... 13
4.
ПОСТУПАК ДЕКОДИРАЊА ........................................................................................... 13
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................ 15
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................... 16
4
1. ОСНОВЕ ТЕОРИЈЕ КОДИРАЊА
Под кодирањем подразумевамо превођење одређених података у симболе са циљем
њихове обраде путем компјутера. Према томе, компјутерска обрада података
претпоставља кодирање података при улазу у средишњу процесорску јединицу и након
њихове обраде декодирањем ради дистрибуције корисницима. То другим речима значи да
су прихваћање, чување и обрада података у компјутеру могући само ако су они кодирани
помоћу дуалних симбола 0 и 1. Суштина и циљ кодирања јесте трансформација знакова
написаних у алфабету у симболе алфабета. То значи да се сва слова, бројеви, специјални
знаци и инструкције кодирају алфабетом. Према томе, улазни скуп података
B= (bi), i=
1,2,3,…. n
. Може се извести скупом симбола
Am= (aj) , j= 1,2,3,…m
који се називају
симболима алфабета. Сваки симбол алфабета
Аm
назива се слово чији низ чини реч, а
дужина речи може бити различита. Ма колико све речи које чине код морају бити исте
дужине од
q
слова, онда је реч о равномерном коду чија дужина мора задовољити услов
n<=q
m
.
Зa
n=q
n
добија се комбинација која значи могућност неког система за кодирање
где
m
представља базу кода а
q
број знакова у кодној речи. Међутим сваки систем за
кодирање мора задовољити начело једнозначности и економичности. Једнозначан је онај
код у којем су све речи различите. Економичан је онај код који има и најмању
пренатрпаност - рендудацију. (Грбавац, В., 1990.)
2. ДЕКОДИРАЊЕ
Декодирање је обрнути процес, када су подаци послати од извора претварају се у
информацију која је разумљива примаоцу. Један од разлога за кодирање је омогућити
комуникацију тамо где нормални говорни или писани језик није могућ (на пример у
рачунару). При процесу декодирања информација се мора претворити у други облик
коришћењем истих правила и норми коришћених приликом кодирања да би се добила
идентична информација то јест да би се исправно пренела до одредишта (Балабан, Н.,
et
all
, 2002.).
5
3. КОДОВИ
Кодови су настали још у раном средњем веку. У историји се спомињу кодови из
XIII
и
XIV
века који су се примењивали у неким италијанским државицама. И средњовековна
српска држава је имала неке сличне шифре. Дисциплина која се бави проучавањем и
откивањем кодова и шифри зове се КРИПТОГРАФИЈА.
Код је у најширем смислу систем знакова помоћу којег учесници у комуникацији (најмање
два) комуницирају. Сваки код да би био кодиран мора да има попис свих знакова. Попис
при коме се ти знакови слажу и наравно опис тих знакова (Козић, М., 2006).
Сваки код се састоји од одређеног броја битова. Што је више битова то је већи број
могућих знакова у коду.
Најчешће се израђују у облику речника. Садрже на хиљаде отворених израза, од којих
сваки има по једну или више кодних замена, од по 2, 3, 4 или 5 слова или бројева.
Као и остале врсте шифри и кодови су намењени сигурности и тајности садржаја
поверљивих порука (војне, дипломатске и друге). Кодом се постиже и скраћивање текста
(Козић, М., 2006).
Најпознатији кодови су:
Grey
код – 3 и 4 битни;
Aiken
код;
Exzess-3
код;
BCD
код (
Binary Coded Decimal
) – 4 битни.
Ови кодови спадају у групу ТЕТРАДНИХ КОДОВА (Јокановић, Д., 2001).
Такође, због потребе за приказивањем малих слова, командних знакова савремени
компјутери користе још и седмобитне и осмобитне кодове, односно:
