GPP

Pojam G parničnog P

opšta, redovna i osnovna metoda zaštite subjektivnih građanskih prava, koju pružaju pravosudna

tela, te se stoga PP označava kao

redovni put pravne zaštite

u području građanskopravnih odnosa.

ZPP određuju pravila postupka na osnovu kojih redovni sud raspravlja i odlučuje u sporovima iz

ličnih i porodičnih odnosa, radnih odnosa, imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa FL I PL, osim
ako su neki od tih sporova posebnim zakonom stavljeni u nadležnost drugog suda ili državnog tela.

GPP i građansko parnično procesno pravo

- GPP je sistem pravnih pravila kojima se reguliše sudsko ostvarivanje zaštite prava koja proističu iz
određenih građanskopravnih odnosa.
- Građansko parnično procesno pravo je sistem pravnih pravila kojima se reguliše ostvarenje

zaštite

subjektivnih prava

u parničnom postupku, te uređuje strukturu građanskog parničnog postupka,

položaj subjekata i njihove odnose.

Samopomoć

- Samopomoc - pravo svakog lica da otkloni povredu prava kada neposredno preti opasnost, ako je
takva zastita nuzna i ako nacin otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje
opasnost. Vrste samopomoci su

nuzna odbrana

stanje nuzde

otklanjanje stete

od drugog.

- Samopomoć je u pravilu

zabranjena

- Ko u

nužnoj odbrani

prouzrokuje štetu napadaču nije dužan naknaditi je (

ZOO

Struktura gradjanskog procesnog prava

U okviru GPP, razlikujemo sledece postupke:

PARNICNI POSTUPAK

- redovni put pravne zastite u oblasti GP odnosa, osnovni metod zastite

povredjenih ili ugrozenih subjektivnih gradjanskih prava. ZPP se uredjuju pravila postupka za pruzanje
pravne zastite prilikom resavanja GP sporova nastalih povodom: povrede prava licnosti, sporova iz
porodicnih, radnih, privrednih odnosa, iz imovinsko-pravnih odnosa i drugih GP odnosa.

VANPARNICNI POSTUPAK

- je svaki postupak u gradjanskim stvarima koji nije parnicni. Spor i

parnica nisu istovetni pojmovi. Spor se tice materijalno pravnog odnosa, a parnica je sudski postupak.

Vanparnicni postupci u imovinskim stvarima su: ostavinski postupak, uredjenje, upravljanje, koriscenje i
deoba zajednicke stvari, uredjenje medja, postupci koji se ticu isprava, sudski depozit.

Vanparnicni postupci u statusnim stvarima su: davanje dozvole za stupanje u brak, produzenje
roditeljskog prava, proglasenje nestalih lica za umrla i dokazivanje smrti, lisenje i vracanje poslovne
sposobnosti, zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi.

POSTUPAK IZVRSENJA I OBEZBEDJENJA

- Postupak izvrsenja je postupak prinudnog izvrsenja

pravosnazne i izvrsne osudjujuce (kondemnatorne) sudske odluke. Ako tuzeni dobrovoljno postupi po
sudskoj odluci - nema postupka izvrsenja. Dok je cilj parnice da se utvrdi da li je tuziocevo pravo
povredjeno ili ugrozeno, cilj

postupka izvrsenja

je da se

prinudnim sprovodjenjem odluke koju sam

tuzeni nije dobrovoljno izvrsio, uspostavi povredjeno pravo tuzioca.

Stečajni postupak

- Poseban postupak u okviru GPP, privr. prava ili kao posebna disciplina.

Sprovodi se generalna ekzekucija na celokupnoj imovini stečajnog dužnika po pravilu u korist svih
stečajnih poverilaca.

Izvori GPP

Osnovni izvor parnicnog procesnog prava

je ZPP iz 2011.,stupio na snagu 01.02. 2012. godine.

- Kao dopunske izvore parnicnog PP treba ubrojati: ZKP, Zakon o upravnom postupku i Zakon o
upravnim sporovima, ZOO i podzakonski akti i opsti akti, npr. Sudski poslovnik, advokatske tarife, itd.

Osnovni izvor vanparnicnog postupka

je Zakon o vanparnicnom postupku RS iz 1982. godine.

Osnovni izvor izvrsnog procesnog prava

je Zakon o izvrsenju i obezbedjenju iz 2011.godine.

( Zakon o hipoteci, Porodicni zakon).

Osnovni izvor stecajnog procesnog prava

je Zakon o stecaju iz 2009.godine, (Zakon o registraciji

privrednih subjekata)

Obicaji, sudska praksa i pravna nauka

- ne predstavljaju izvor GPP (mada nacelni stavovi i

pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda sve vise postaju izvor prava).

Odnos parnicnog i krivicnog postupka

U parnicnom postupku sud raspravlja i odlucuje o tuzbenom zahtevu.

Predmet

tuzbenog zahteva je je zastita subjektivnog gradjanskog prava u najsirem smislu reci, za

koje tuzilac tvrdi da je povredjeno ili ugrozeno.
- U KP ovlasceni tuzilac pokrece postupak protiv optuzenog sa tvrdnjom da je ucinio KD i da je za to
odgovoran. U izvesnim slucajevima je moguce da se o zastiti subjektivnog imovinskog prava odlucuje u
KP. To je slucaj kada osteceni postavi imovinskopravni zahtev u KP

Imovinskopravni zahtev moze biti

upravljen na: naknadu stete, povracaj stvari, ponistaj pravnog posla.
- Osteceni moze da odustane od svog zahteva sve do okoncanja GP i da pokrene tuzbu u parnicnom
postupku. Sud u KP odlucuje o imovinskopravnom zahtevu ostecenog kao

adhezionom postupku

- Zakon propisuje da je parnicni sud vezan za presudu krivicnog suda kojom se optuzeni oglasava
krivim u pogledu postojanja krivicnog dela i krivicne odgovornosti ucinioca. Oslobadjajuca presuda u
krivicnom postupku ne vezuje parnicni sud.
- Parnicni sud je vezan i za oslobadjajucu i osudjujucu presudu krivicnog suda, kad se tom presudom
odlucuje o nekom krivicnopravnom pitanju kao prejudicijelnom pitanju.

Procesne pretpostavke (pojam i definicija)

- Procesne pretpostavke su okolnosti koje Zakon propisuje kao uslov za vodjenje postupka.
- Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene, znaci da postoje procesne smetnje koje sud sprecavaju
da pruzi pravnu zastitu subjektivnim gradjanskim pravima koja su povredjena ili ugrozena.
- O postojanju procesnih pretpostavki sud uvek odlucuje resenjem, a ne presudom.
- Sud na procesne pretpostavke, pazi po sl. duznosti.
- Sve procesne pretpostavke nemaju jednak znacaj, o nekima sud vodi racuna po sl. duznosti,a o
nekima samo po prigovoru stranaka. Neke procesne pretpostavke ispituje i drugostepeni sud, a neke
se mogu otkloniti jos u fazi prvostepenog postupka.

Vrste (klasifikacija) procesnih pretpostavki

Procesne pretpostavke koje se ticu stranaka su

: stranacka sposobnost, parnicna sposobnost stranaka,

uredno zastupanje stranaka, procesna legitimacija i pravni interes za trazenje pravne zastite.

Procesne pretpostavke koje se ticu suda su

: apsolutna nadleznost, stvarna nadleznost, mesna

nadleznost, pravilan sastav suda, objektivnost sudija.

Načelo slobodnog sudijskog uverenja

Sistem slobodne ocene dokaza

ili sistem trazenja materijalne istine – ne postoje zakonska pravila

kojima se propisuje dokazna vrednost određenih dokazanih sredstava. O svim pitanjima sud odlucuje
slobodno, nije vezan ni ogranicen posebnim formalnim dokaznim pravilima ili dispozicijom stranka.
Odluke suda zavise od perceptivnog i intelektualnog kapaciteta individualno odredjenih sudija.
-

Sistem legalne ocene dokaza

ili sistem trazenja formalne istine – Sud sme da upotrebljava samo

ona dokazna sredstva koja zakon dopušta.

Načelo neposrednosti

znači:

1. da sud svojim čulima zapaža prirodu i sadržaj dokaznih sredstava, da između suda i izvora
informacija ne bude posrednika;
2. da sud koji neposredno zapaža procesni materijal bude onaj isti koji odlučuje o dokaznoj vrednosti
dokaznih sredstava i
3. da taj sud donese odluku odmah nakon zaključenja glavne rasprave na kojoj je prikupljena procesna
građa.

Posledice

– Povreda ovih pravila naclno moze biti samo uzrok relevatne nistavosti.

Načelo usmenosti i pismenosti
-

Sud sudi samo na osnovu raspravljanja koje se usmeno odvija pred sudom. Određene procesne

radnje se moraju preduzeti isključivo u pismenoj formi, a to je:
1. podizanje tužbe
2. davanje odgovora na tužbu
3. protivtužba
4. sudska presuda
5. sklapanje sudskog poravnanja
6. pravni lekovi
U pripremnom stadijumu dominira pismena forma. Na pripremnom ročištu i na glavnoj raspravi
parnične radnje preduzimaju se usmeno.

Posledice -

Povreda pravila o formi postupanja je relativno bitna povreda procesnih pravila. Povreda

ima značaj apsolutno bitne.

Načelo javnosti

- traži da se svakome osigura nesmetana mogućnost prisustvovanja raspravljanju pred sudom.
- Smatra da se prisustvom javnosti omogućuje pravilan rad suda, pošto je sud pod budnim okom
javnosti i mora da vodi računa o tome kako se ponaša.

Ograničenja javnosti:

Lica starija od 16 godina, Građani ne smeju nositi oružje, ni opasno oruđe, nedovoljno velike sudnice
da prime građane koji žele da prisustvuju suđenju

Javnost je isključena

u statusnim stvarima FL, dakle u bračnim, paternitetskim i maternitetskim sporovima.

po odluci suda (zaštita interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda, morala, zaštita interesa
maloletnika)

Povreda pravila o javnosti predstavlja bitnu povredu odredaba PP -

razlog

apsolutne ništavosti

Isključenje se ne odnosi na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomoćnike i umešače.

Načelo pravnog interesa

–

procesna pretpostavka

Pravo na pravnu zaštitu se priznaje samo licu koje ima pravni interes za pružanje pravne zaštite od

strane suda. Takav interes

moze

imati :

tužilac

koji podnosi tužbu na utvrđenje,

umešač

koji želi da interveniše u parnici koja teče među drugim licima i

stranka

koja podnosi pravni lek. (

Pravo na podnošenje pravnih lekova ima stranka koja može očekivati

pravnu korist od instancionog rešavanja stvari

)

O postojanju pravnog interesa sud vodi računa po službenoj dužnosti. Kad utvrdi nedostatak

pravnog interesa sud je dužan odbaciti tužbu, odnosno drugi zahtev.

Načelo koncentracije postupka

dužnost je sudije da brine da se o predmetu spora svestrano raspravi, ali da se zbog toga postupak

ipak ne odugovlači, te da se rasprava po mogućnosti dovrši

na jednom ročištu

. Ovo je u praksi

neostvarivo i više služi kao smernica, cilj kojem sudija treba stremiti. Bitno za ostvarenje brze i efikasne
pravne zaštite

Koncentracija

postupka

zna

č i da

stranke

već

prvom

č i š tu

moraju

izneti

sve

injenice

i dokaze

odmah

utvr

uje

sporno

ne.

Stranke su dužne da već u tužbi i odgovoru na tužbu iznesu sve činjenice na kojima temelje svoje
zahteve i predlože sve dokaze potrebne za utvrđivanje relevantnih činjenica, te da se izjasne o
činjeničnim navodima i dokaznim predlozima protivne stranke. Kasnije iznete činjenice i predložene
dokaze sud neće uzeti u obzir, osim ako stranka učini verovatnim da nove činjenice i dokaze nije mogla
bez svoje krivice da iznese na pripremnom ročištu, ako pripremno ročište nije održano. Stranka je
dužna da predloži vremenski okvir za sprovođenje postupka.

Načelo savesnog korišćenja procesnih ovlašćenja i zabrane zloupotrebe procesnih prava

Stranke su duzne da postupaju

bona fide

, da savesno koriste prava koja im pripadaju po ZPP, a sud

je dužan da spreči svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku

Načelo ekonomičnosti

Sud dužan nastojati da se postupak provede bez odugovlačenja u skladu sa prethodno određenim

vremenskim okvirom i sa što manje troškova.

- Odlucivanje u razumnom roku u interesu je najpre onoga ko zahteva pravnu zastitu, ali je isto tako u
interesu drzave, jer bi krace trajanje postupka za nju znacilo i manje finansijske obaveze (buduci da
finansira rad sudstva).

Metode za ostvarenje ovog nacela:

- Ogranicavanje razloga zbog kojih se mogu podnositi pravni lekovi
- Pri mogucnosti izbora izmedju vise metoda, prednost treba dati brzoj i jeftinijoj metodi
- Rezim rokova i rocista treba biti strog
- Raspravu treba, po mogucnosti, da dovrsi na jednom rocistu (koncentracija postupka)
- Atrakcija nadleznosti

Sud

na pocetku postupka utvrdjuje

vremenki okvir

za odrzavanje rocista, izvodjenje dokaza i

preduzimanje parnicnih radnji. Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje

disciplinskog postupka

u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

Pravo na suđenje u razumnom roku

Stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u

razumnom roku

. Da bi se ovo

moglo sprovesti propisana je obaveza suda da odredi vremenski okvir za preduzimanje parničnih
radnji. U obzir su uzeti okolnosti konkretnog slučaja, njegovu složenost.

Načelo da sud poznaje pravo

Stranke su ovlašćene da predlaže dokaze i činjenice, ali sud primenjuje po zakonu i svojoj savesti

merodavno pravo. Sud donosi samostalno svoju odluku.

Načelo upotrebe jezika i pisma u postupku

Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročoštima i prilikom preduzimanja procesnnih

radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak vodi na jeziku koji stranke ne razumeju,
obezbediće im se na njihov zahtev usmeno prevođenje.

Premeštaj

Sudija može,

uz svoju pismenu saglasnost

, biti premešten u drugi sud iste vrste i istog ili nižeg

stepena, ukoliko postoji potreba za hitnom popunom upražnjenog sudijskog mesta, koja se ne može
rešiti izborom ili upućivanjem sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda.

Sudija može

bez svoje pismene saglasnosti

, biti premešten u drugi sud u slučaju ukidanja suda ili

ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran.(zbog promene stvarne nadležnosti suda,
zbog osnivanja novog suda ili izmenjen potreban br. sudija u sudu)

Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nižeg stepena,

najduže 1 godinu.

Izuzetno, sudija može biti upućen u sud neposredno višeg stepena, ako ispunjava zakonom

propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upućuje.

MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA

- Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja,

utvrđivanju činjenica i primeni prava, u svemu o čemu odlučuje.

Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta slučajem

Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i da se ne

menja tokom godine.

Izuzetno, zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva

predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može
tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa.

Godišnji raspored poslova i njegova izmena se određuju s obzirom na potrebe suda i sposobnost

sudije za uspešno obavljanje poslova na koje se raspoređuje. Sudija predmete prima prema redosledu
nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.

Od redosleda prijema predmeta može se

odstupiti u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju opterećenosti ili opravdane sprečenosti
sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

VREDNOVANJE RADA SUDIJA

- Rad svih sudija i pred. sudova podleže redovnom vrednovanju.

Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, odnosno predsednika sudova utvrđuje

Visoki savet sudstva. Ocene: "izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju", "uspešno obavlja sudijsku
funkciju" i "ne zadovoljava". Ocena se upisuje u lični list sudije, odnosno predsednika suda.

IZBOR SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVA

Izbor sudija

Sudije koje se biraju prvi put vrši Narodna skupština RS, na predlog Viskog saveta sudstva, na

period od 3 godine, dok sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva.

Uslovi za izbor sudije:

Dipl. pravnik sa položenim pravosudnim, te radno iskustvo posle položenog ispita, od 2 do 12 god.

Kandidat mora da poseduje:

1. Stručnost

(posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije),

2. osposobljenost

(sudija može efikasno da primeni svoje znanje u rešavanju predmeta) i

3. dostojnost

(moralne osobine sudije - savesnost, poštenje, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost,

uzornost ponašanje kojim se čuva ugled sudije)

Izbor novoizabranih sudija

Sudija koji je 1. put biran i tokom 3-godišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom "izuzetno uspešno

obavlja sudijsku funkciju" obavezno se bira na stalnu funkciju. Sudija koji je 1. put biran i tokom 3-
godišnjeg mandata je ocenjen ocenom "ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju.

Odluka o izboru objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”

Pre stupanja na funkciju sudija polaže zakletvu pred Predsednikom Narodne skupštine, a

predsednik Vrhovnog kasacionog suda pred Narodnom skupštinom.