Универзитет Унион „Никола Тесла“ Београд
Факултет за пословне студије и право
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ
ТЕМА:
И С Л А М
И ИСЛАМСКИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ
Професор: Студент:
Ивана Милошевић Лука Јаковљевић, група 3.
бр. индекса: I339 – 2015
ТРСТЕНИК, јануар 2016.
Allah je (jedan), nema boga osim Njega,
(koji) vječno živi i vlada (svim stvorenjima).
Objavio ti je Knjigu s Istinom, potvrđujući
ono što je prije (objavljeno), Prije je objavio
Tevrat i Indžil kao uputu ljudima, a objavio
je i Furkan. Teška kazna (čeka) one koji ne
vjeruju u božje znakove. Bog je moćan (i)
kažnjava.
(3. 1 – 4)
ПРВО ПОГЛАВЉЕ
УВОД
Модерни исламски свет
И
слам, једна од нараспрострањенијих светских религија, по броју својих
следбеника налази се на другом месту, одмах после хришћанства. Они што верују у
начела ислама, поштују и обављају верске обреде називају се муслиманима и чине
високи проценат светске популације. Од приближно 5 милијарди људи на нашој
планети, муслимана је између 850 милиона и једне милијарде.
На афричком и азијском континенту и у области Средњег истока, ислам је
доминантна религија у многим земљама, укључујући Авганистан, Алжир, Египат,
Иран, Ирак, Либију, Малезију, Мароко, Саудијску Арабију и Сирију. Муслимана
има и у земљама бившег Совјетског Савеза, Кини, Европи, као и на северно и
јужноамеричком континенту. Три земље са највећим муслиманским заједницама су
Индонезија, Пакистан и Бангладеш – све у Азији.
Попут јеврејске и хришћанске, и исламска заједница обухвата мноштво мањих
група са незнатним међусобним разликама. У оквиру ове вере ипак се могу
издвојити две доминантне супротстављене групе: Већина муслимана припада
сунитској секти и називају се сунитима, остали припадају шиитској секти и
називају се шиитима. Највећа група шиита припада секти дванаесторице. Они чине
већину муслиманског становништва у Ирану, а бројни су и у Ираку, Кувајту,
Либану и Индији. Неколико мањих огранака шиитизма постоји у Јемену, Индији и
другим земљама.
Две заблуде о исламу
Упркос бројним следбеницима у свету – и растућој муслиманској заједници
у Сједињеним Америчким Државама – ислам је непознаница за многе Американце
којима су ближи хришћанство или јудаизам. С обзиром на то да већина
Американаца зна мало или нимало о исламу, постоје многа погрешна схватања
муслиманских веровања и обичаја. Једна од уобичајених заблуда јесте да су сви
муслимани Арапи. Чињеница је да је Арапско полуострво колевка ислама, да су
први муслимани углавном били Арапи и да је света књига ислама, Kur'an, написана
на арапском језику. Али већ након једног века постојања, исламска религија се
проширила и у областима јужне Европе, на истоку до Централне Азије, Индије и
још даље. Ширећи се, ислам је привлачио све више становника ових подручја и они
су се преобратили у ову веру.
Друга заблуда је да су муслимани груби и насилни, непријатељски расположени,
нарочито према западњацима. Оваквима су често представљени у европским и
северноамеричким новинама, радио и телевизијским емисијама. У њима је пажња
усмерена превасходно ка активностима насилничких муслиманских
екстремиста.Негативна представа о исламу и муслиманима присутна у Сједињеним
Америчким Државама и Европи има дугу историју.
Ислам: Преглед
Попут јудаизма и хришћанства, ислам је монотеистичка религија
заснована на вери у једног бога. Муслимани користе арапску реч Allah када говоре
о Богу, творцу света и целокупног живота. За њих је Allah господар универзума.
Реч „ислам“ је арапског порекла и значи потчињеност, покорност Богу.
Према исламском веровању, Бог је током времена слао људима бројна откровења,
од којих су нека примили Мојсије и хришћански пророк Исус. Исламска традиција
веома цени како ову двојицу, тако и остале пророке поштоване у јудаизму и
хришћанству. Али муслимани верују да су ова откровења, послата пре стварања
ислама, изопачена, да су људске идеје и речи измешане са божијом поруком, те да
мушкарци и жене, из незнања, не следе божије учење.
Муслимани верују да је Бог послао људима своју поруку како би оне који
га следе водио, а злотворе на своју срџбу упозорио. Човек кога је Бог одабрао да
прими његову нову поруку био је Muhamed ibn Abd Allah, четрдесетогодишњи
трговац из арапског града Меке. Ово откровење, послато Мухамеду средином 7.
века, названо је Kur'an (Kor'an). Све до данашњих дана муслимани сматрају да је у
Курану исказана сама божија реч.
Добивши од Бога наређење да шири његово откровење, Muhamed је
полако придобијао следбенике у Меки, а потом и у суседном граду Медини. Та
прва исламска заједница била је клица из које ће се развити модеран исламски свет.
Муслимани за обележавање своје заједнице користе арапску реч овога
значења, uma. Али, са обзиром на то да се овај термин често користи у Курану за
обележавање верских заједница, не само муслиманских, него и јеврејских и
хришћанских, uma у зависности од контекста добија и специфично значење.
Основу исламске уме чини скуп верских закона и обавеза под заједничким називом
ŠERIJAT. Овај израз се често преводи као „свети закон“, али је боље сматрати га
религиозном стазом којом муслимани треба да корачају. За побожног муслимана
шеријат представља скуп правила потеклих директно од Бога, те следити шеријат
за њега значи исто што и следити и повиновати се вољи божијој.
Али шеријат се не бави само питањима молитве и вере, већ и
овоземаљским животом: Питања унутрашње организације заједнице и начином
живота њених чланова. По шеријату, вера није издвојена од осталих аспеката
живота и зато се побожни муслиман препушта његовом вођству у свим областима
свакодневног живота.
Град Мека
У Меки и околној области Хиџаџ, најпопуларнија божанства су била три
богиње за које се говорило да су Алахове кћери. Послвећивали су им идоле, а места
на којима су се налазиле сматрала су се светим, те се тамо нису смеле убијати
животиње, а племенски члан у невољи тамо је могао тражити уточиште. У време
Мухамедовог рођења, Мека је била важан верски центар племена западне и
централне Арабије. Њено светилиште посвећено трима главним богињама налазило
се у делу званом Каба (Ka'ba, Ćaba) где су се чували идоли ових и осталих
божанстава. Сваке године су припадници локалних племена одлазили до Меке да
виде Кабу. Ово ходочашће, Hadž, укључивало је и церемонијалну поворку око
светог места.
