BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRAD
TEMA: BERZANSKO POSLOVANJE
-SEMINARSKI RAD -
Profesor:
Student:
Jednak dr Jovo
Suzana Umićević
Br. indeksa: 3КА/0015/11
Beograd, 2012
1
S A D R Ž A J
SADRŽAJ................................................................................................................1
UVOD....................................................................................................................2
1. BERZE.........................................................................................................3
1.1. Najznačajnije svetske Berze.......................................................4
1.2. Beogradska berza.....................................................................5
2. ORGANIZACIJA, FUNKCIONISANJE, LISTING,
TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI.......................................................5
2.1. Organizacija i funkcionisanje......................................................5
2.2. Funkcije Berze.............................................................................6
2.3. Listing...........................................................................................6
2.3.1. Listing na Beogradskoj berzi..................................................7
2.4. Trgovanje......................................................................................9
2.4.1. Trgovanje na Beogradskoj berzi.............................................9
3. PRIMARNO I SEKUNDARNO TRGOVANJE................................................10
3.1. Primarno trgovanje....................................................................10
3.2 Sekundarno trgovanje.................................................................12
4. NALOZI I VRSTE NALOGA..........................................................................14
5. NADZOR I KONTROLA TRGOVANJA HOV.................................................14
ZAKLJUČAK......................................................................................................... 15
LITERATURA.........................................................................................................16
3
1. BERZE
Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju
robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na
osnovu njihove ponude i tražnje vrši vrednovanje hov. Drugim rečima, Berza predstavlja prostor
na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima.
Efektne berze
(tržišta kapitala) predstavljaju deo finansijskog tržišta na kome se nudi i traži
finanskijski kapital, naime, one predstavljaju moderno organiozovan tržišni mehanizam,
institucije o kretanju kurseva efekata imaju prvorazredan značaj za vođenje poslovne politike
svih subjekata, ali i za vođenje makroekonomske politike. Stabilnost kretanja na ovoj berzi
osnova je stabilnosti celokupne ekonomije, i obrnuto.
Novčane berze
predstavljaju takve finansijske organizacije koje na tržištu novca obavljaju
kupovinu i prodaju za račun svojih članova. Ponuda i tražnja su koncentrisane na jednom mestu
i u isto vreme, tako da je utvrđivanje cene novca, tj. kamate efikasnije i brže nego na drugim
tržištima. Na berzi novca vrši se kupoprodaja žiralnog, tj. depozitnog novca i kratkoročnih
hartija od vrednosti.
Devizne berze
su tržišta na kojima se trguje deviznim sredstvima. Na ovom tržištu dolazi do
sučeljavanja ponude i tražnje za devizama, tako da se iz tog odnosa formira devizni kurs, kao
cena strane valute izražena u domaćem novcu. Na deviznim berzama obavljaju se promptni i
terminski poslovi.
Robna berza
je tržište na kome se nude i traže razne vrste roba i usluga. Obično su
specijalizovane, tako da se na njima trguje, ne svim vrstama roba, već tačno naznačenim
robama (poljoprivredni proizvodi, metali, koža i krzno, itd. )
4
1.1.
Najznačajnije svetske berze
Njujorška berza -NYSE
( New York Stock Exchange )
je najpoznatija i već dugo najveća berza na
svetu. Gotovo 80% američkog poslovanja hartijama od vrednosti se vodi na NYSE. Postoji 1366
sedišta u NYSE. Cena sedišta u NYSE je prekoračila 1 milion $, a od 1995-2004. godine cena je
povećana na 2,3 miliona $.
Londonska berza
,
konstituisana je 1802. godine u cilju olakšanja i ubrzanja trgovine akcijama i u
cilju smanjenja rizika. Osnovni učesnici na Londonskoj berzi bili su brokeri i džoberi, koji su imali
sasvim odvojene funkcije. Džoberi su radili kao dileri, dok su brokeri radili u ime i za račun svojih
klijenata, za šta su dobijali fiksnu proviziju.
Tokijska berza
jedna od najznačajnijih berzi u svetu zahvaljujući posleratnom snažnom
privrednom razvoju i visokoj stopi investiranja u Japanskoj privredi. Na berzi rade dve vrste
članova : regularni članovi i saitori. Regularni članovi su kompanije čija glavna aktivnost je
kupovina i prodaja akcija na ’’parketu’’ Berze. Saitori mogu samo da posreduju između
regularnih članova berze.
Pariska berza
u vreme kada svetske berze postižu rekord za rekordom može da ponudi dve
realne prednosti: to je najlikvidnija berza u Evropi i najjeftinija u svetu. Na Pariskoj berzi
registrovano je Prvo tržište, Drugo tržište i Novo tržište. Na Prvom tržištu na listingu se našlo
376 akcija francuskih kompanija, 178 akcija inostranih kompanija, 1.847 domaćih obveznica i
1.349 inostranih obveznica i varanta. Na Drugom tržištu broj domaćih akcija iznosio je 307,
inostarnih akcija 1, francuskih obveznica 49, dok inostranih obveznica i varanta nije bilo. Na
Novom tržištu broj listiranih kompanija bio je znatno manji, tako da je domaćih akcija bilo 34,
inostranih akcija 4, domaćih obveznica 1, a inostranih obveznica i varanta nije bilo.
Nemačka berza
funkcioniše kao akcionarsko društvo. Ima zapaženu ulogu u unapređenju
tržišne organizacije i infrastrukture. Tržišna segmentacija Nemačke berze ima za cilj da kreira
standardizovane uslove za kompanije, čijim akcijama trguje. Nemačke državne obveznice,
nominovane u markama bile su reper na evropskom tržištu obveznica. Krajem 2000. godine na
listingu Nemačke berze bilo je 1.088 domaćih kompanija, čija je tržišna kapitalizacija iznosila
1.353 milijardi evra.
