1
1.
Uvod
Veoma dugo postoji verovanje o postojanju društava koja se sastaju u tajnosti, i
odlučuju o stvarima koje utiču na svakodnevan život ljudi, što golica maštu mnogih ljudi. Za
neke od njih se čak veruje da su na vodećim pozicijama u vladama država, velikih banaka,
uticajnih organizacija, univerziteta itd. Neka od tih društava čak i nisu tajna, ali je tajnovito
njihovo delovanje, i nikada nije dostupno javnosti. O nekim od tih društava se zna više, i
kroz istoriju je moguće opisati njihovo delovanje i postojanje, ali o nekim se i dan danas
samo nagađa, i sve se može okarakterisati i kao teorija zavere.
Tajna društva uglavnom vuku korene iz daleke prošlosti srednjeg veka, i o njima
postoje zanimljive činjenice kroz istoriju, što će ovom radu biti ukratko opisano. Postoji
veoma mnogo tajnih društava, poznatih i manje poznatih, koja su imala i globalne i lokalne
uticaje kroz svoje delovanje, ali u ovom radu biće opisana samo najpoznatija društva o
kojim postoji dovoljno informacija. Neka od najpoznatijih tajnih društava u svetu su
Templari, Slobodni zidari, Iluminati, Masoni, Kju kluks klan, i o ovim društvima biće
najviše reči. Pozabavićemo se i jednim društvom koje su poznato u našoj istoriji, i koje je
značajno uticalo na njen razvoj, tu se najpre misli o organizaciji "Crna ruka".
Cilj ovog rada je da približi studentima materiju i podstakne razmišljanje o ciljevima
i namerama tajnih društava, kao jednoj od društvenih tema koje se retko ko nije dotakao.
Predmet rada opis nastanka, istorije i delovanja pomenutih društava.
Metode koje će biti korišćene u ovom radu su metode:
Dedukcije;
Deskripcije.
2
2.
Tajna društva u svetu
2.1. Templari
Kada se zadje u istraživanja o tajnim društvima, mnogi putevi vode do davnih
krstaških ratova i osnivanja reda vitetotova - Templara.
Osnovan je 1118., kao posledica
Prvog krstaškog rata, da pomogne novom Jerusalimskom kraljevstvu da se održi od napada
muslimana koji su se nalazili u okolini, i da osigura bezbednost velikog broja vernika iz
Evrope koji su pohrlili ka Jerusalimu nakon njegovog osvajanja. Red je osnovao Hugo de
Pejens
.
Templari su organizovani kao manastirski red. Templari su bili dobro povezani i
ubrzo su postali bitan faktor na međunarodnoj političkoj sceni tog vremena. U tom vremenu
dobili su nekoliko povlastica od Pape, koje su im dozvolile, između ostalog, da ubiru poreze
u područjima koja su bila pod njihovom kontrolom, proizvodeći njihov brzi uspon.
Templari su bila jedinstvena organizacija, koja do tada nije viđena u hrišćanskoj
istoriji, bili su monasi-ratnici, zaštitnici hrišćanskog hrama od napada muslimana. Njihova
prvobiitna uloga prestaje završetkom krstaških ratova, kada se vraćaju nazad u evropu,
najviše na područje Francuske, ali i Španije i Engleske. Stekavši i donevši veliko bogatstvo
sa istoka, postali su veoma ugledni i moćni. Počeli su se baviti većinom bankarstvom, zbog
bogatstva koje su imali. Postali su oličenje zelenaštva, i kod njih su novac pozajmljivali čak
i veliki evropski vladari, poput vladara Engleske, Španije, Francuske. Kamata na
pozajmljenu sumu je bila prilično visoka, i iznosila je od 10% do 15%.
Ovakva moć templara zasmetala je Francuskom vladaru, Filipu IV, tako zvanom
Filip Lepi. 1307. god po naraeđenju Filipa IV, uhapšen je veliki broj tada uticajnih templara,
pod velom da su izdali hrišćanstvo, da su homoseksualci i da veruju satani. Mnogi ovo
smatraju delom Filipa IV, kao opravdanje za uništenje templara, i da priznanja templara o
ovakvim stvarima su nastala pad strahovitim mučenjem, dok drugi smatraju da je sve ovo
istina. Na patnju i uništenje templara tada se oglušio i papa, koji je jedini mogao da ih zaštiti
od uništenja, ali mnogi smatraju da je i on pod prisilom Filipa IV popustio, jer postoje spisi
objavljeni iz Vatikana koji govore da se papa 1314 nakon spaljivana na lomači poslednjeg
majstora templara izvinio svim preživelim templarima za ono što je učinjeno. Zanimljivost i
legenda je da je pri spalivanju na lomači poslednji templar,
Žak de Mole, Veliki Majstor,
prokleo kralja Filipa i papu Klementa da izađu pred božji sud u roku od godinu dana. Bez
4
2.2. Slobodni zidari (Masoni)
Masoni su
jedna od najstarijih bratskih organizacija na svetu, čija je prva Velika
Loža nastala u XVIII U Engleskoj, mada mnoga istraživanja govore da su slobodni zidari
nastali mnogo ranije, ovo je prva zvanična velika loža. Ono što se pouzdano zna je da je
prva slobodnozidarska Loža -
Kilwinning
- nastala 1598. godine u Škotskoj. U svetu sada
ima preko 200 Velikih Loža i Velikih Orijenata, od kojih je 100 samo u Severnoj Americi.
U tim organizacijama trenutno ima između 3 i 4 miliona Slobodnih zidara u zavisnosti da li
se gleda broj samo takozvanih "priznatih" Masona ili se računaju sve organizacije koje se
izdaju kao masonske.
Masoni predstavljaju udruženje koje okuplja milione, širom sveta bratski povezanih
ljudi, svih nacija, veroispovesti, političkih ubeđenja, iz svih društvenih slojeva. Oni svojim
ritualnim radom žele da dostignu duhovnu visinu koja bi ih približila moralnoj savršenosti.
Njihovi glavni zadaci su negovanje ljubavi prema bližnjem, širenje tolerancije i
dobročinstvo.
Masonski rituali i simboli potiču iz običaja drevnih graditelja i kamenorezaca.
Rituali se sastoje od verbalnih i neverbalnih obraćanja Braći u ložama kojima se priprema
put ka duhovnim visinama. Oni svoje lože smatraju slobodnim prostorom u kome svaki član
– Brat, može sebe da u potpunosti ostvari, ne obazirući se na delovanje spoljašnje sredine.
Moralne vrednosti i ubeđenja koje Masoni pokušavaju da pobude i ojačaju među
svojim članovima, neposredno su okrenuti bližnjima i polaze od toga da društvo može
postati pravednije i humanije ukoliko su i njegovi pojedinci takvi i ako to pokazuju svojim
ličnim primerom i uticajem. Njihov sadržaj se na najkraći način može objasniti: Verom u
Velikog Arhitektu Svih Svetova – kao savršeno moralno biće i verom u sve vrednosti koje iz
toga proističu, ubeđenjem u ispravnost demokratsko – pluralističkog, odbacivanjem svega
što je dogmatsko i totalitarno.
Veliki Arhitekta Svih Svetova je Veliki Majstor, što opet dovodi masone u vezu sa
templarima. Sva učenja i način rada zasnivaju se na veri u Vrhovnog Tvorca, u njegovu
savršenost i bez te vere u njegove moralne zakone, oni bi bili potpuno nedelotvorni. Sve
težnje usmerene su ka približavanju i pojedinaca i društva u celini ovom idealu.
Misao o bratstvu svih ljudi, njihovom međusobnom razumevanju i toleranciji, stoji u
središtu masonerije. Kod njih su svi ljudi, bez obzira na profesiju i poreklo, jednaki. Niko ne
5
stiče prednost zahvaljujući svom društvenom statusu ili rangu, svojim materijalnim
mogućnostima ili obrazovanju. U međusobnoj komunikaciji jedni drugima se obraćaju sa –
Brate. Ipak, ova jednakost razlikuje se od lažne jednakosti totalitarnih sistema u kojima se
ona zasniva na silom nametnutim dogmama.
Članovi slobodnih zidara, imaju tri stepena kojima mogu pripadati, tradicionalno to
su učenici, pomoćnici i majstori. Ovo se među njima deli shodno stepenu samopoznanja i
samorazumevanja.
Neki od najpoznatijih masona sa naših prostora su Vuk Karadžič, Dositej Obradović,
Petar Petrović Njegoš, Aleksa Nenadović i mnogi drugi. Neki od svetski poznatih masona su
i borci za slobodu poput Simona Bolivara, Đuzepea Garibaldija itd., pisaca Getea, Fausta.
Mnogi smatraju i da je jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito bio mason.
Sve ovo do sada je svakako dokumentovan deo priče, poznati deo priče, deo priče
koji su ispričali pripadnici masonskih loža. Ono što ostaje pitanje, jeste da li je sve ovo istina
što su prikazali svetu, odnosno da li njihovo sastajanje ne ide u drugim, tajnim pravcima,
kako mnogi teoretičari zavere smatraju. Da li su njihovi ljudi na strateškim pozicijama, da li
utiču na pravac razvoja i delovanja društva, ne bi li postigli sopstvene ciljeve, da li i koliko
kao bića zavisimo od njih, ostaje velika nepoznanica.
slika 2. Zvanični grb slobodnih zidara
2
2
Zvanični simboli slobodnih zidara su šestar i uglomer. Osim ovog simbola, za masone se vezuju i mnogi
drugi poput
svevidećeg oka.
Obično predstavljeno u trouglu; simbol prisutan u mnogim kulturama Davidova
zvezda, ili grb kralja Solomuna. Ne pojavljuje se ni u jednoj staroj hebrejskoj knjizi; primenjivala se na
Bliskom istoku zajedno sa svastikom. Davidova zvezda je simbol
kraljevskog luka
. Davidova zvezda je
sačinjena od dva trougla, od kojih je jedan okrenut vrhom na dole dok je drugi okrenut vrhom ka gore.
