HARTIJE OD VREDNOSTI
(POJAM I VRSTE)
Predgovor
Berza – vreva, galama, telefoni, kompjuteri, kotacije,
akcije, obveznice, varanti... Opšti haos scene i igre, kao vrh
ledenog brega. Sve to medjutim, predstavlja samo pojavni
oblik onoga što se zove finansijsko tržište i finansijski
instrumenti. Finansijski sistem svake zemlje je jedna od
najvažnijih podsistema ekonomskog i društvenog sistema. On
se sastoji iz najmanje tri bitna elementa:
- finansijskih institucija
- finansijskih tržišta, i
- finansijskih instrumenata.
Cilj ovog rada je upoznavanje sa finansijskim
instrumentima ili kako se svuda u svetu pa i kod nas drugačije
zovu Hartije od vrednosti. U okviru njega upoznaćemo se sa
osnovnim karakteristikama Hartija od vrednosti, pre svega
vlasničkih hartija od vrednosti (akcijama), dužničkim
hartijama od vrednosti (obveznicama) i zbog ograničenosti
2
rada pomenuću i kratko opisati izvedene hartije od vrednosti
(fjučerse i opcije).
Problemi kakvi se sreću u savremenoj literaturi iz ove
oblasti vrlo često nisu suviše aktuelni za nas. Zašto? Odgovor
je vrlo jednostavan – razvoj finansijskog tržišta i instrumenata
u Srbiji je još uvek u početnim fazama. Neke od tih dilema
koje nas muče, mučile su ljude na zapadu pre otplike 60-70
godina. Jedna od karakteristika ovog rada je ta da odgovori na
neka aktuelna pitanja u vezi Hartija od vrednosti u Srbiji kao i
sredstvo za borbu protiv neznanja iz ove oblasti.
Pojam akcije
Akcija je Hartija od vrednosti koja predstavlja deo
osnovnog kapitala akcionarskog društva. To je strogo
formalna, novčana dugoročna i masivna, nedeljiva hartija od
vrednosti sa promenljivim prihodom. Dakle ona predstavlja
deo vlasništva nekog preduzeća koje je organizovano kao
akcionarsko društvo. Svom vlasniku akcija donosi i neka
druga prava koje ću spomenuti u daljem izlaganju.
Za akcije i ostale hartije od vrednosti teško je dati jednu
preciznu i univerzalnu definiciju. Najjednostavnije ih je
moguće definisati kao
pisani dokument ili ispravu koja svojim
vlasnicima daje odredjena prava.
Preciznija definicija bi mogla
da glasi
hartije od vrednosti su pisani dokument ili isprava koja
svom držaocu (imaocu) daje odredjena imovinska prava koje
može da iskoristi samo pod uslovima zakonitog vlasništva nad
3
- prava iz akcija,
- faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta.
Kuponski tabak
je drugi deo akcije koji sadrži kupone
za naplatu dividende. Kupon za naplatu dividende sadrži:
- redni broj,
- oznaku serije i redni broj akcije,
- firmu i sedište emitenta,
- godinu za koju se dividenda isplaćuje,
- faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta.
Talon
je isprava na osnovu koje imalac akcije ima pravo
zahtevati od akcionarskog društva da mu, za akciju na koju se
talon odnosi, izda nove kupone za naplatu dividende. Talon je
dakle isprava za podizanje novog kuponskog tabaka kada je
raniji iscrpljen. Talon nije hartija od vrednosti. Može biti izdat
ali i nemora. Ako se izdaje, onda se to čini zajedno sa
kuponskim tabakom. On sadrži:
- oznaku da je talon
- serijski i kontrolni broj akcija na koje se odnosi
- firmu i sedište emitenta
- izjavu emitenta da će donosiocu talona izdati novi
kuponski tabak
- faksimil i potpis ovlašćenog lica.
Pre nego što u daljem izlaganju obradimo prava vlasnika
običnih akcija, potrebno je bar na krakto osvrnuti se i reći par
reči o gore pomenutim elementima akcija. Naime i na zapadu
a i na našim prostorima pre drugog svetskog rata je postojala
berza, gde su svi ovi elemnti bili štampani na posebnom
papiru kod ovlasćenih štampara i sticao se utisak da svaki
emitent želi vizuelno da što lepše dekoriše i uredi sam papir
na kome su akcije štampane. To u novije vreme gubi na
5
značaju, pogotovu u eri kompjuterizacije i sve savršenijih
programa koji na malom prostoru mogu da sačuvaju ogromnu
količinu podataka. Tako da na jednostavno pitanje, šta su
akcije? Odgovor može da glasi: elektronski zapis u Centralnom
registru. Samim tim vlasniku više nisu potrebni ni plašt,
kuponski tabak a ni talon, jer svi ti podaci se vode elektronski
u Centralnom Registru Hartija od vrednosti. S tim u vezi naš
Zakon o tržištu Hartija od Vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata u članu 5. kaže:
Hartije od vrednosti su
istovremeno izdati prenosivi elektronski dokumenti izdavaoca
koji glase na ime, iz kojih za zakonite imaoce proizilaze jednaka
prava i obaveze u skladu sa ovim zakonom i odlukom
izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti.
Prava vlasnika običnih akcija
I
–
Pravo glasa. Sastoji se u tome da obično jedna akcija
ima jedan glas u skupštini akcionarskog društva. Ovo pravo
najdirektnije održava vlasništvo. Njime se ostvaruje kontrola
nad poslovanjem preduzeća, na izbor direktora koji ulaze u
sastav upravnog odbora i poslovodnih organa preduzeća.
II
–
Pravo na deo dobiti. Ovo pravo je rezidualnog
karaktera. To konkretno znači da firma nema zakonsku
obavezu da isplaćuje deo dobiti vlasnicima akcije. Ovo pravo
se drugačije naziva i pravo na dividendu. Dividenda, kao
prihod od posedovanja akcija se isplaćuje iz čistog to jest iz
neto dobitka firme. Za akcionare je važno da firma posluje
dobro i da isplaćuje dividende, jer u tom slučaju će rasti i cena
6
na blagajni). Medjutim u poslednjih godinu dana na našim
prostorima akcionarska društva sve češće vrše isplatu
dividende svojim akcionarima preko Centralnog registra
hartija od vrednosti, gde novac od dividende direktrno leže na
namenski novčani račun svakog akcionara.
Plaćanje dividende u naturi – imovinom ili robom je redji
slučaj. Primer za takvu isplatu je elektrodistribucija u Velikoj
Britaniji koja je privatizovana tokom 1990 godine i koja je
akcionarima dala mogućnost da se dividenda isplaćuje u
struji, tj da se umesto plaćanja računa za struju vrši prebijanje
sa dividendom koju akcije donose vlasnicima.
Plaćanje dividende u akcijama podrazumeva da svaka
akcija svom vlasniku donosi nove akcije u odredjenom
procentu. Na primer, 10% dividende u akcijama znači da se na
svakih 10 akcija dobija po 1 nova akcija na ime dividende.
Ovde treba napomenuti da naši zakonski propisi poznaju
redovnu isplatu dividende koja je obično jednom godišnje
posle usvajanja završnog računa, ali i instituciju isplate
dividende koja može biti cešća i tada se zove –
medjudividenda.
III-
Pravo preče kupovine akcija. Ovo pravo se dobija u
slučaju da rukovodstvo firme odluči da emituje novu emisiju
akcija. Suština prava je da omogući postojećim vlasnicima da
održe svoj vlasnički udeo kupovinom novih akcija. Na primer
predpostavimo da akcionarsko društvo ima izdatih 100 akcija,
jedan od vlasnika poseduje 10 akcija, on dakle ima 10%
vlasništva u preduzeću. Sada rukovodstvo donosi odluku da se
emituje još 100 akcija. Ako posmatrani akcionar ne iskoristi
svoje pravo preče kupovine u novoj konstalaciji on će i dalje
8
