Угоститељко - економска школа
Приједор
Матурски рад из историје
Тема:
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Ученик Професор
Анђела Коралија IV-2 Јово Зорић
Приједор, јун 2017.
1. Пут ка уједиењеу
Још крајем XVIII и током XIX вијека, у вријеме културног и националног буђења међу
Јужним Словенима су се јављале идеје о стварању заједничке државе. Јужнословенски
народи који су живјели у оквиру Аустроугарске залагали су се за стварање самосталне
државе југословенских народа .У Србији су постојале разлиците идеје о уједињењу,неке од
ових идеја обухватале су и Бугаре. Међутим, за остварење таквих замисли, није било
реалних политичких услова.
3
Послије 1878. Србија и Црна Гора су постале независне државе, па се све више
размишљало о ослобађању и преосталих области у којима су живјели Срби, али остали
јужнословенски народи . Углед Србије порастао је нарочито послије Балканских ратова.
Од ње се очекивало да преузме улогу Пијемонта (ујединитеља) међу јужним словенима.
Овакве идеје биле су све популарније и међу муслиманском и хрватском школованом
омладином у Аустро- угарској. Са друге стране аустроугарске власти су прогониле
присталице ових идеја, а често су отворено изазивали сукобе међу Јужним Словенима.
Први свијетски рат је умногоме убрзао стварање услова који су довли до уједињења
југословенских народа. Крајем 1914.године Србија је као свој ратни циљ поставила
ослобођење и уједињење југословенских народа.
4
3
САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ РАДНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА СТУДЕНТЕ
Проф.др Момчило Павловић
4
Историја за 2. Разред средњих стручних школа, Добрила Ђукановић и Милија Марјановић
1.1. Крфска декларација
Крфска декларација је документ који су 20. јула 1917. донијели Влада Краљевине Србије и
Југословенски одбор а чији ставови су прихваћени током Крфске конференције.
По одредбама споразума, основна начела уређења будуће заједничке државе су била:
назив – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
уређење – уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом
Карађорђевић.
територија – сва територија насељена Србима, Хрватима и Словенцима
равноправна употреба сва три имена народа, азбука/алфабета и вјероисповести
једнакост свих грађана
једнако, опште бирачко право и тајно гласање
Устав нове државе требао је бити донесен после закључења мира (подразумијевао се
пораз Аустроугарске) и уставотворне скупштине. Уређење је требало бити
децентрализовано, а сам устав је требао бити донесен квалификованом већином и уз
сагласност краља.Ове одредбе прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење.
Сама декларација није била обавезујући правни акт, већ је имала више политички и
морални значај.
5
Овај споразум узима се као основа уједињења јер је њиме дефинисано да су Срби, Хрвати
и Словенци један народ, а да се будућа држава конституише као уставна, парламентарна
монархија, са српском династијом Крађорђевић на челу. Међутим без обзира на све
активности које су предузете са циљем да се уједине Јужни Словени, све док силе Антанте
нису одлучиле уништити Аустроугарску, уједињење је било неизвјесно.
6
5
https://detlickucanavratafakulteta.wordpress.com/ крфска-декларација/
6
Историја за 2. Разред средњих стручних школа, Добрила Ђукановић и Милија Марјановић
2. Проглашење Краљевине
Првог децембра 1918. године представници Народног вијећа Срба Хрвата и Словенаца
допутовали су у Београд и предали један документ (адресу) на који је одговорио
престолонаследник Александар и прогласио уједињење у нову државу – Краљевство Срба,
Хрвата и Словенаца. Тим чином не само што је створена нова држава него су и остварени
ратни циљеви Србије и тежње већег дела интелектуалне јавности и становништва
словенских покрајина у саставу Аустро- Угарске. Јужни Словени окупљени су у једној
држави и под једном заставом. Од првог дана Краљевина се суочила са унутрашњим
проблемима прилагођавања и усклађивања саставних делова који су се први пут нашли у
саставу заједничке државе.
Нову државу Краљевину СХС чиниле су покрајине Словенија и Далмација, бивше
територије Аустрије, Хрватска и Славонија, раније аутономне покрајине Угарске,
Војводина, раније саставни дио Угарске, Босна и Херцеговина, под управом Аустро-
Угарске, Србија и Црна Гора, независне државе и краљевине. У њихов састав укључени су и
дијелови Македоније и Новопазарског санџака који су до 1912. били турска територија.
Границе државе утврђене су на Версајској мировној конференцији која је одржана од
јануара 1919. до јануара 1920. године. Границе су дефинисане посебним уговором са
Аустријом у Сен-Жермену, према коме су дио Истре и још нека мања подручја припала
Италији, а остатак Истре, Корушка, Крањска, Далмација и дио Штајерске – Краљевини СХС.
Тријанонским споразумом, потписаним јуна 1920. са Угарском, Краљевина СХС добила је
Хрватску и Славонију, пошто се Хрватски сабор 29. октобра 1918. изјаснио за уједињење са
Србијом, и Војводину, чији се сабор такође изјаснио за уједињење са Србијом. Око 200.000
Мађара нашло се у саставу нове државе. У Банату граница је повучена тако да је подједнак
број Румуна остао у Краљевини, а Срба у Румунији.
Нејским споразумом закљученим са Бугарском направљена је корекција границе у корист
Краљевине СХС од око 2.500 km² и преузета обавеза исплате ратне штете. Нова Краљевина
СХС обухватала је територију од 248.977 km² и бројала преко 12 милиона становника.
7
7
САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ РАДНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА СТУДЕНТЕ
Проф.др Момчило Павловић
