SEMINARSKI RAD
PREDMET
:
MENADŽMENT
TEMA: MENADŽMENT U XXI VEKU
1
UVOD
Menadžment se razvijao vekovima, kroz različite oblike ljudskog udruživanja. Nagli
razvoj beleži nastankom i razvojem industrijske proizvodnje i traje do dan-danas.
Danas se nijedna savremena organizacija ne može zamisliti bez menadžmenta.
Dobar menadžmer, pored upravljanja, planiranja, rukovođenja, odlučivanja i
kontrolisanja mora i da vrši značajnu funkciju predviđanja kako bi usmeravao
ljudske aktivnosti, a time doprineo celokupnom ravoju organizacije koju vodi.
Dosadašnji razvoj menadžmenta se odvijao u četiri faze
-Prva faza, Tejlor(1900-1925), glavna odlika ove faze su radni zadaci, tj.da posao
bude odrađen
-Druga faza, (1925-1960), glavna faza je proizvodni proces
-Treća faza, (1960-1985), orjentisana na proces proizvodne i usluga
-Četvrta faza, (1985 i traje i danas), odnosi se na savremeni menadžment ili
menadžment XXI veka.
MENADŽMENT XXI VEKA-SAVREMENI MENADŽMENT
2
univerzalna ljudska prava, jednake mogućnosti, slobodu volje, odgovarajuće
plaćanje zaposlenih, bezbedno i zdrave uslove rada, fer konkurenciju, borbu protiv
mita, saradnju sa vladom do sada je prihvatilo veliki broj organizaciju čime su oni
značajno doprineli podizanju svesti o društvenoj odgovornosti. Piter Draker (1909 -
2005), je takođe ukazao na društvenu odgovornost kada je u knjizi Management,
Task, Resposibilities, Practices, još 1974. napisao''Nijedna naša institucija ne postoji
sama za sebe i nije sama sebi cilj. Sve one su organ društva i postoje radi društva.
Poslovanje nije izuzetak. Slobodna inicijativa se ne može opravdati argumentom da
je dobra za poslovanje. Može se opravdati argumentom da je celishodna za društvo.''
Nasuprot tome ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade 1976.
smatrao je da preduzeća treba efikasno da proizvode robu i usluge, a da rešavanje
socijalnih problema prepuste onima koji su za to zaduženi. U tome je međutim ostao
usamljen. U praksi preduzeća su počela da vode računa o društvenim potrebama
dobrovoljnim prihvatanjem raznih tehničko tehnoloških standarda i ispunjavanjem
njihovih zahteva, o čemu se kupci tuva kroz razne oznake na proizvodima.
Reciklaža papira, plastike i metala prihvatljiva postala je za mnoge organizacije
koje su na taj način značajno smanjile zagađenje okruženja. U cilju smanjenja
zagađenja vazduha 1997. donet je Kjoto protokol o globalnim klimatskim
promenama sa ciljevima za smanjenje emisije štetnih gasova. Kjoto protokol
prihvatilo je 182 zemlje (ali ne i SAD) čime su promovisala i nametnuo svojim
preduzećima Održivi razvoj - takvo poslovanje koje omogućava očuvanje prirodnih
resursa za buduće generacije. Kao interesantna odlika društvene odgovornosti može
se smatrati Menadžment otvorenih knjiga - OBM (Open-book Management ),
nekonvencionalna ideja koja se pojavila sredinom devedesetih godina u SAD.
Zasniva se na pretpostavci da su firme najefektivnije ako su njihovi računi otvoreni
kako bi svi zaposleni mogli da ih vide ako i kada to žele, čime se uče da bolje
razumeju finansijsku situaciju i kod njih stvara osećanje odgovornosti. Menadžment
zasnovan na vrednostima - VBM (engl. Value based managemen) takođe sadrži
aspekt društvene odgovornosti, jer po tom pristupu menadžeri uspostavljaju i
održavaju vrednosti u organizaciji koje odslikavaju ono što ona zastupa i u šta
veruje. Vrednosti jedne organizacije iskazuju se u njenom Kodeksu koji se javno
objavljuje. Time se organizacija izlaže uvidu javnosti i mogućnosti da bude
kritikovana ako zastupa vrednosti koje nisu u interesu društva. Isto se može desiti
ako se javno saopštava jedno, a u praksi radi drugo. Kako se to može negativno
odraziti na poslovanje, javno objavljivanje Kodeksa predstavlja oblik visoke
društvene odgovornosti.
Moderni menadžment poslednjeg kvartala, a naročito od devedesetih godina, 20.
veka karakterišu promene u svim njegovim procesima, koje su dovele do: lanca
vrednosti u kom su povezuju svi stvaraoca vrednosti (proizvođači), procesnog
pristupa (horizontalizacije organizacije), naglaskom na ključne kompetencije i
konkurentsku prednost, smanjenja organizacije (downsizing-a), ustupanja sporednih
poslova drugima (outsourcing-a)), informatizacije i globalizacije poslovanja ...
Uloga marketinga postala je presudna za uspeh u poslovanju, jer se samo
proizvodnjom onoga što kupac želi, može očekivati da on to i kupi. Razna udruženja
kupaca postavljaju dodatne zahteve pred proizvođače. NJihova potreba za dobrim
odnosima sa kupcem uzrokovala je pojavu Menadžmenta odnosima sa kupcima -
Customer relationship Mangement-a (CRM-a).Pojavljuje se i socijalni i etički
aspekti u menadžmentu, čime se pojačava društvena pažnja prema poslovanju
kompanija. Sve ovo našlo je logičan izraz u zahtevu za odgovornim ponašanjem
4
