SADRŽAJ
1. UVOD....................................................................................................................2
2. PODELA PESTICIDA…………..……………………………………………..3
2.1. Hemijska podela pesticida………………..…………………………………..5
3. RIZICI U PRIMENI PESTICIDA ……............................................................7
3.1. Opasnost u procesu proizvodnje i primene……………………………...…..7
3.2. Uticaj pesticida na zdravlje ljudi ……………………………………………9
3.3. Pesticidi u životnim namirnicama …………………………………………10
4. ZAKLJUČAK………………………………………………………………….12
5. LITERATURA...................................................................................................13
1. UVOD
Pod pesticidima podrazumevamo proizvode sintetičkog (hemijskog) ili biološkog porekla
koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih
insekata, grinja i drugih štetnih organizama. Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta
ljudskoj poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili količine i kvaliteta dobijene hrane.
Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama. Svako korišćenje pesticida sa sobom
nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje
upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja.
Pesticid ( lat.
pestis
– zaraza , bolest, kuga i
cedere
– ubiti ) je zajednicki naziv za sva
hemijska jedinjenja, organskog, neorganskog i prirodnog porekla koja se primenjuju u
poljoprivredi, sumarstvu, veterinarstvu, prehrambenoj industriji i komunalnoj higijeni radi
suzbijanja fitopatogenih organizama, insekata, grinja, nematoda, puzeva, ptica, korovskih biljaka
i drugih bioloskih agenasa. Ti brojni bioloski agensi suzbijaju se brojnim i veoma razlicitim
metodama koje se mogu grupisati u biloske, mehanicke, fizicke i hemijske.
I danas je teznja da se mehanicke, vecina bioloskih i neke fizicke metode koriste kao
preventivne, a da se hemijske prvenstveno koriste kao dopunske mere u suzbijanju stetnih
bioloskih agenasa.
2
Najopasniji
manje od 50
Detaljnom hemijskom klasifikacijom svi pesticidi bi se mogli podeliti na halogene,
derivate ugljovodonika, homoloze i derivate benzola, fosforna jedinjenja (neorganska i organska),
derivate karbaminske kiseline, triazinske preparate, dipiridile, nikotinske, kumarinske, arsenate,
jedinjenja žive i ostalih metala.
Prema nameni ili vrsti stetnih organizama koje se suzbijaju ili sprecavaju njihovu pojavu,
pesticidi se mogu podeliti na :
1. Herbicide
2. Insekticide ( i akaracide )
3. Fungicide ( i baktericide )
4. Nematocide
5. Limacide ili moluscide
6. Avicide
7. Rodenticide
Pod
herbicidima
se podrazumevaju razlicita hemijska jedinjenja organskog i neorganskog
porekla koje sluze za unistavanje korovskih biljaka. Sama rec herbicid potice od latinske reci
herba
sto znaci trava, biljka i
cido, cedare,
sto znaci ubiti, unistiti. Prema tome sva jedinjenja i
razlicite druge materije sa fitocidnim dejstvom mogle bi se oznaciti kao herbicidi. Pod
herbicidima se po pravilu podrazumevaju samo ona jedinjenja koja se koriste ili su predvidjena
za borbu protiv korovskih biljaka. Herbicidi mogu biti : Totalni – koji unistavaju sve biljke i
Selektivni – koji unistavaju samo odredjene vrste biljaka, pre svega korovske biljke.
Insekticidi
( lat.
Insekta
– insekti i
cedare
– ubiti ) sluze za suzbijanje stetnih insekata.
Prema specificnom dejstvu na pojedine faze razvica insekata insekticidi se dele na :
-
Ovicide – za suzbijanje jaja insekata
-
Larvicide – za suzbijanje larvi insekata
-
Adulticide – za suzbijanje odraslih insekata
Akaracidi
sluze za suzbijanje stetnih grinja ( pregljeva,
Acarine
)
4
