Visoka sanitarno ekološka škola
strukovnih studija
VISAN
Genetski modifikovane
životinje
Mentor
:
Prof. Dr. Tatjana Marinković
Studenti
:
Marija Stanojević 4-19
Vuk Teodosijević 4-23
Beograd, april, 2014. godina
U poslednje vreme se, sve češće, naučnici bave određenim
pitanjima vezanim za genetski modifikovane organizme.
Na primer: Da li je korišćenje genetski modifikovanih biljaka
štetno u ishrani ljudi i životinja ili ne? Ili, da li treba stvarati
genetski modifikovane životinje?
Veliki broj naučnika je protiv korišćenja genetski modifikovanih
organizama, navodeći opasnosti pojavljivanja novih bolesti i
novih alergija izazvanih upravo novim organizmima, no u skorije
vreme se pojavljuje sve više pristalica korišćenja ovih
organizama.
Sve što je prirodno je daleko bolje nego što čovek može stvoriti
genetskom manipulacijom, smatraju borci protiv genetski
modifikovanih organizama i proizvodnje hrane upotrebljavajući
genetski modifikovane biljke i životinje.
Generalno gledano, praktično su sve kultivisane životinjske i
biljne vrste pretrpele značajne promene u skladu sa potrebama
ljudi (životinje su veće, krupnije, daju više mleka, vune, plodnije
su i slično).
S druge strane, kroz vekove, veliki broj životinja je genotipski i
fenotipski toliko izmenjen gotovo da nemaju nikakvih sličnosti
sa svojim precima.
Odgovarajući primer u ovom slučaju bi bio pas. Pas, koji je
nastao od pripitomljenog vuka, nakon viševekovne veštačke
selekcije, a koji se fenotipski razlikuje od istog u velikoj meri.
Pojam ’genetksi modifikovane životinje’ obuhvata sve životinje
nad kojima je izvršena bilo kakva izmena nasledne osnove
tehnikama genetskog inženjeringa.
Takva izmena se, generalno gledano, može ostvariti na dva
načina:
1) Insercijom gena drugog organizma – transgeneza
2) Izbacivanjem iz funkcije jednog od postojećih gena – nokaut
Metode transgeneze:
a) Mikroinjekcija DNK
Ova metoda uključuje direktnu injekciju izabranog genskog konstrukta (jedan
gen ili kombinacija gena) u pronukleus oplođene jajne ćelije. (Dakle, imamo
dve životinje: iz jedne uzimamo genski konstrukt, a iz druge uzimamo
oplođeno jaje.) Jaja se sakupljaju iz superovulirajucih ženki i oplodnja se vrši
in vitro.
Ovom metodom, geni se mogu samo adirati, ali ne i izvršiti njihova delecija.
Glavna prednost ove metode jeste njena primenljivost na širok spektar vrsta.
b) Genski transfer posredovan embrionalnim stem ćelijama
Stem ćelije su pluripotentne ćelije, što znači da se iz njih mogu diferencirati
bilo koje druge ćelije, kako somatske, tako i germinativne, i tako omoguće
rast kompletnog organizma. Baš zbog ove osobine, stem ćelije su izabrane
kao posrednici genskog transfera u eksperimentima transgeneze. ES ćelije se
izoluju iz embriona na stupnju blastociste. Zatim se izvrši njihova genetička
modifikacija - ubaci se nova DNK u njih elektroporacijom (slabim
elektricnim šokom, koji otvara pore na ćelijskoj membrani tako da targeting
vektor može da uđe u ćeliju kap po kap. Zatim se pore zatvore, ćelija se
oporavi i normalno raste).
