1
UNIVERZITET “UNION NIKOLA TESLA” BEOGRAD
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SAMOSTALNI RAD
UVOD U PRAVO
Tema: DEMOKRATIJA
Profesor: Student:
SADRZAJ
2
Uvod……………………………………………………………………...3
Pojam demokratije…………………………………………......................4
Vrste demokratije…………………………………………………………6
Filozofija………………………………………………………………….7
1.1. Platon o demokratiji…………………………………………...7
1.2. Fridrih Nice o demokratiji…………………………………….8
1.3. Aristotel o demokratiji………………………………………..8
Preduslovi demokratije kao koncept drustvenog uredjenja ......................10
Citati o demokratiji………………………………………………………11
Zakljucak…………………………………………………………………13
Literatura…………………………………………………………………14
4
I
deja
demokratije
, kao vladavine naroda, javila se u antickoj Grckoj.
Rec
demokratija
potice od grcke reci:
demos
“narod”,
krateo
”vladati”,
kratos “
vladavina, vlast”.
Svoj vrhunac, demokratija je dostigla u Atini, u Perikleovo doba 430. Godina pre Hrista.
Odlikovala se mogucnostu ucesca svih odraslih muskaraca u donosenju politickih odluka. Lica
koja nisu ucestvovala u procesima politickog odlucivanja, oni su ih nazivali “idiotima”.
Demokratija moze da se shvati i kao sistem vladavine vecine. To znaci da najjaca
organizovana grupa moze da diktira svoju volju ostalima. Demokratija je, kao i vecina drugih
pojmova u politickoj teoriji imala svoj dug i mukotrpan razvojni put, koji se moze podeliti na
dve osnovne faze.
Platon
je zamerio demokratiji sto je oduzela vlast umnim ljudima “ekspertima” i predala
je demaozima, a Aristotel je kriticki primetio da je vladavina naroda u osnovi vladavina
siromasnih, koji mogu podleci iskusenju i lisito imovine bogatije od sebe.
I ako su se Kriticki odnosili prema antickoj demokratiji, ni Platon, ni Aristote nisu izrekli
negativnu ocenu te demokratije, zbog neucestvovanja u njoj u vrsenju javnih poslova zena,
robova i drugih Grka nastanjenih u Atini. Nastanak demokratije s politicke pozornice antickog
sveta oko 330. godine p.n.e, uticao je na zaborav reci demokratija u politickom recniku. Tek u
17.veku, kao jedna od uzgradnih posledica protestantske reformacije, javila se ideja o jednakim
pravima gradjana. Naravno pojava te ideje nije znacila pojavu demokratije, niti zalaganja za nju.
Rec demokratija bila je dugo “neomiljena” i retko je bila upotrebljavana kraje XVIII veka
odnosno u prvoj polovini XIX veka.
Rusoova
teorija o demokratiji, nije bila lisena nedostataka I protivrecnosti, ideja o
politickom samoodredjenju naroda brzo se prosirila svetom I postala znacajan istorijski cinilac.
U poznatom delu “
Drustveni ugovor iz 1762.godine
” ,
Zan Zak Ruso (1712-1778),
priznajuci
potrebu za postojanjem jake drzave, ciji zadatak je staranje o bezbednosti i poretku, zalozio se
istovremeno za vladavinu naroda, kako bi se jednom za svagda uklonila tiranija.
Potreba da se politicka vlast demokratski konstituise pociva na dvema pretpostavkama:
a) Nijedan covek nije prirodno nadredjen drugom. Stoga , svaki odnos vlasti medju
ljudima zahteva opravdanje. Svaki covek treba da ima jednaka politicka prava,
osim ako se moze dokazati da svi izvlace korist iz postojanja nejednakosti;
b) Interesi naroda najbolje su zasticeni ako je narod izvor i utoka vlasti.
