УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Факултет спорта и физичког васпитања
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОГРАМИРАЊЕ РАДА
ШКОЛЕ РУКОМЕТА
- ДИПЛОМСКИ РАД -
Студент:
Ментор:
Драгана Вераја Зоран Валдевит
Београд, 2015.
Дипломски рад Драгана Вераја
Планирање и програмирање рада школе рукомета
1
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Факултет спорта и физичког васпитања
ПЛАНИРАЊЕ И ПРОГРАМИРАЊЕ РАДА
ШКОЛЕ РУКОМЕТА
- ДИПЛОМСКИ РАД -
Студент:
Комисија:
Драгана Вераја 1. Доц. др Зоран Валдевит
___________________________
2. Ван. проф. др Горан Нешић
___________________________
3. Ас. Радивој Мандић
___________________________
Београд, 2015.
Дипломски рад Драгана Вераја
Планирање и програмирање рада школе рукомета
3
САДРЖАЈ:
1. УВОД ......................................................................................................................................... 4
2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА ......................................................................................................... 5
2.1.
Дефиниције основних појмова ....................................................................................... 5
2.2.
Приступна разматрања.................................................................................................... 7
3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И МЕТОД РАДА ............................................................................................. 8
4. ПРЕДЛОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА РАДА ШКОЛЕ РУКОМЕТА ................................................... 9
4.1.
Селекција за школу рукомета ......................................................................................... 9
4.2.
План рада школе рукомета ........................................................................................... 10
4.3.
Систематизација елемената технике рукометa .......................................................... 11
4.4.
Методски поступак и принципи обучавања ................................................................ 13
4.5.
Анализа и методске вежбе за обучавање технике рукомета .................................... 14
4.5.1.
Основне вежбе у обучавању елемената технике игре без лопте у нападу ...... 14
4.5.2.
Вежбе за обучавање технике игре без лопте у одбрани .................................... 17
4.5.3.
Вежбе за обучавање елемената технике игре са лоптом ................................... 20
4.5.4.
Основне вежбе у обучавању технике голмана .................................................... 28
4.6.
Организација рада и руковођење школом рукомета ................................................ 31
4.7.
Тренер, родитељ, дете .................................................................................................. 31
4.7.1.
Тренер - Играч ......................................................................................................... 32
4.7.2.
Тренер - Родитељ ................................................................................................... 32
4.7.3.
Родитељ - Дете ........................................................................................................ 33
5. ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................................. 34
6. ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ......................................................................................................... 36
Дипломски рад Драгана Вераја
Планирање и програмирање рада школе рукомета
4
1.
УВОД
Дански учитељ Холгер Нилсен (Holger Nielsen) је 1898. године у Олдрупу увео у школски
програм игру сличну данашњем рукомету. Из Данске се игра проширила 1912. године у
Шведску и Немачку. Године 1919. Карл Шеленц (Karl Shelenz), професор Више школе за
физичко васпитање у Берлину, увео је рукомет на великом игралишту, а у Шведској се због
климатских услова развијао мали рукомет у дворани.
У Амстердаму је 1928. године основана Међународна аматерска рукометна федерација-
IAHF (International Amateur Handball Federation). У Берлину 1936. је велики рукомет први и
једини пут уврштен у програм Олимпијских игара док су у Немачкој 1938. године одржана
светска првенства у великом и малом рукомету. Уместо IAHF-а, који је престао са радом
1939. године, у Копенхагену је 1946. године основана Међународна рукометна федерација
IHF (International Handball Federation).
Рукомет je данас савремена и врло популарна игра у свету и код нас, која обилује брзим
кретањима играча и лопте, широким спектром шутева, великим бројем дуела,
неизвесношћу и честом променом резултата. Осим физичких способности у овој игри се
испољава вољни моменат, храброст, одлучност, мудрост као и остале карактеристике
личности које позитивно утичу на позитивне успехе у спорту.
Образовни значај рукомета огледа се даље у изграђивању схватања да се индивидуалне
способности морају уклопити у заједничко деловање целе екипе, јер је то једини пут до
успеха. Тиме се утиче и на осећај одговорности, колективног духа, међусобног помагања и
другарства, поштовање саиграча и противника, правилан однос према успеху и неуспеху и
развија се борбеност и упорност.
Од свих играча захтева се висок ниво физичких, техничко-тактичких и вољних
карактеристика. Посебна пажња се обраћа на техничку припремљеност играча која
представља основу игре и само квалитетно и добро наученом техником, играч може
напредовати у каснијим фазама развоја.
Ова игра остварује целовит утицај на играча и омогућава равномерно унапређивање
укупног антрополошког потенцијала играча, нарочито у погледу морфолошких
карактеристика јер подједнако ангажује и горње и доње екстремитете, чиме омогућава
равномерни развој свих мишићних група.
Дипломски рад Драгана Вераја
Планирање и програмирање рада школе рукомета
6
2.
трчање
3.
заустављање
4.
скокови
5.
падови
У одбрани:
1.
основни став и кретање у њему
2.
излазак на играча
3.
избијање лопте при вођењу
4.
пресецање путање лопте
5.
блокирање лопте
Елементи рукометне технике са лоптом:
1.
држање лопте
2.
вођење лопте
3.
хватање и додавање лопте
4.
шут
5.
финте
Осим доброг познавања свих елемената технике рукометаши морају бити добро физички
припремљени (општа и специфична снага руку, трупа и ногу, снага шута у свим
ситуацијама, скочност, издржљивост, итд.). Такође, психолошка припрема, која је
подједнако важна за остваривање добрих резултата, мора да обухвата рад на развоју
вољног момента и залагања, жеље за позитивним истицањем и примерног понашања
(победа и пораз). Уз све то дисциплина и истрајност мора да прате сваког спортисту.
Процес учења спортске технике се састоји из усвајања (обучавања) и усавршавања. Ниво
усвајања спортске технике јесте усвајање моторичког стереотипа, тј. изграђивање његовог
основног облика. Са друге стране, ниво усавршавања спортске технике има своје сегменте,
етапе и нивое, а односи се на процес изграђивања технике на вишем нивоу. Као резултат
понављања једне те исте вежбе долази до стварања условно - рефлексних веза, тј.
аутоматизације покрета (Стефановић, Јаковљевић и Јанковић, 2010).
