reakciji. Alkani su dosta hemijski nereaktivni, podležu reakciji samo u
ekstremnim slučajevima (visoka temperatura i pritisak).
2. OPŠTE KARAKTERISTIKE I PODELA UGLJOVODONIKA
Ugljovodonici su najprostija organska jedinjenja koja se sastoje samo iz
ugljenika i vodonika. U molekulu ugljovodonika veze između ugljenikovih
atoma su nepolarne, a između atoma ugljenika i vodonika su gotovo
nepolarne. Tečni ugljovodonici se ne mešaju sa vodom, a gasoviti i čvrsti se ne
rastvaraju u njoj. Ugljovodonici predstavljaju važan izvor energije (goriva).
Lako su zapaljivi. Prilikom njihovog potpunog sagorevanja oslobađa se velika
količina toplote, a kao proizvodi reakcije nastaju ugljen-dioksid i voda.
Slika 1. Šema klasifikaicje ugljovodonika
U današnjoj hemijskoj literaturi se nailazi na različite modifikacije gore
navedene klasifikacije. Pošto postoje tri sveobuhvatna kriterijuma klasifikacije
ugljovodonika jedni autori daju prednost jednom kriterijumu, drugi drugom,
dok treći autori prednost daju trećem kriterijumu. Ta tri kriterijuma su:
I) acikličan/cikličan ugljovodonik
II) zasićen/nezasićen ugljovodonik
III) alifatičan/aromatičan ugljovodonik
Prema gore rečenom ugljovodonike možemo podeliti i na sledeći način:
4
Slika 2. Šema podele ugljovodnonika acikličn/ciklični
1) Aciklični ugljovodonici su oni kod kojih su ugljenikovi atomi vezani tako
da grade otvorene nizove.
2) Ciklični ugljovodonici su oni kod kojih su ugljovodonikovi atomi vezani
tako da grade zatvorene nizove (prstenove).
Vrši se podela cikličnih ugljovodonika na mikrociklične i makrociklične.
Mikrociklični ugljovodonici su oni kojima prsten gradi manje od 15 C-atoma, a
makrocikličnim ugljovodonicima prsten gradi više od 15 C-atoma.
1) Aromatični ugljovodonici imaju cikličan konjugovani sistem π elektrona
(4n + 2, gde n predstavlja ceo broj) i koji stupaju u aromatičnu
supstituciju. Ovi ugljovodonici su nezasićeni. Naziv im potiče od grčke
reči aroma što znači miris.
2) Alifatični ugljovodonici su, po savremenom shvatanju, alkani, alkeni,
alkini i njima, po hemijskom ponašanju, slične klase ugljovodonika.
Naziv potiče od grčke reči
aleiphatos
, što znači masan. Naziv se
upotrebljavao još u davna vremena kada je bilo utvrđeno da se masti
sastoje iz dugačkih (C16, C18) alkanskih i alkenskih nizova koji sadrže
funkcionalne grupe. Pojam alifatičan je vremenom izgubio svoj
prvobitni smisao, ali se zadržao u upotrebi. Ukoliko su alifatični
ugljovodonici ciklični nazivaju se aliciklični.
Organska jedinjenja se dele i prema funkcionalnim grupama.
Proučavanje organske hemije počinje od njenih osnovnih i najprostijih
jedinjenja-ugljovodonika. U svom sastavu sadrže samo ugljenik i vodonik.
5
