„informacija“. Međutim, razlika između ova dva pojma je od vitalnog znača ja za razumevanje
pojma informacioni sistem. Podatak Je niz č injenica, koje su bez zna č aja ako se posmatraju
zasebno. Podaci Mogu biti u obliku brojeva kada izražavamo numeri č ka svojstva, u obliku
teksta kada izražavamo kvalitativna svojstva, u obliku slike I tako dalje. Fizički simboli kojima
se podaci beleže, registruju, moraju biti pogodni za čuvanje prenos I obradu. U Svakodnevnom
životu se sre ć emo sa razli č itim problemima. Za Rešavanje problema nekad postoji samo jedno
rešenje, a nekad ih ima više.

Kad ima više rešenja onda moramo doneti odluku koje ć emo rešenje primeniti.Odluku

Donosimo na osnovu jedne ili više činjenica koje su nam poznate u vezi sa datim problemom.
Ako Samo na osnovu jednog podatka donosimo odluku tada taj podatak predstavlja informaciju.
Odluka Može biti doneta I na osnovu informacije dobijene iz ve ć eg broja č injenica odnosno
podataka. Može Se re ć I da su informacije podaci predstavljeni u obliku koji je pogodan za
donošenje odluka. Prema Tome informacija je skup č injenica tako obrađenih i organizovanih da
predstavljaju neko obaveštenje. Obrada Podataka se može posmatrati kao skup aktivnosti kojima
se podaci transformišu u informacije. Možemo Još reć I da su podaci sirovina iz koje se obradom
dobijaju informacije.

Cilj Informacionog sistema je da obradi kolekciju niza č injenica na neki na č in, tako da

produkuje informaciju koja može da koristi nekom. Primer . Ako Bi se telefonski imenik sastojao
od slu č ajnog izbora imena, adresa I telefonskih brojeva, bez odre đ enog redosleda, I bez logi č
ke povezanosti izme đ u imena, adresa I brojeva telefona, bio bi potpuno bez koristi. Bez Obzira
što sadrži sve podatke, takav imenik je „informaciono“ bezvredan. Međutim ako povežemo svaki
telefonski broj sa imenom I adresom odgovaraju ć eg pretplatnika, dobili smo informaciju. Ako
Još alfabetski uredimo informacije o pretplatnicima, obezbedili smo vrlo efikasan pristup svakoj
informaciji. Ovaj Primer je jednostavna ilustracija kompleksnosti jednog informacionog sistema.

Najpre treba definisati kakve informacije želimo da dobijemo („produkujemo“), Onda

treba odrediti koji su nam podaci I ukom redosledu potrebni za generisanje te informacije.
Sledeći korak je kako sakupiti te podatke, kako ih sa čuvati, kako ih treba obraditi da bi dobili
željeni rezultat, I kako da dobijena informacija bude na raspolaganju ljudima kojima je potrebna.

Strana

Potreba za sredstvima koja će omogu ćiti čitanje prenos I obradu podataka postojala je od prvih
dana   ljudske   civilizacije.Veliki   napredak   u   procesu   prikupljanaj   podataka   I   njihove   obrade
postignut je tek pojavom elektronskih računara. Prvi Elektronski računari pojavili su se krajem
četrdesetih   godina  dvadesetog   veka   I   njihova   namena   je  bila   u   vojne  svrhe.   Već  početkom
pedesetih počinje primena najpre u nauci I tehnici a zatim I poslovna primena. Predmet obrade
računara bili su podaci iz kojih su obradom nastajale informacije koje su se koristile za najrazli
čitije potrebe. Pošto su se podaci obrađivali automatski,upotrebommašine, pojavio se termin
automatska   obrada   podataka.   Iz   Francuskih   re   č   I   information   I   automatique   nastala   je   reč
informatique koja je u početku bila sinonim za automatsku obradu podataka. U nemačkom jeziku
informatika (informatik)  je sinonim  za  ra č  unarske nauke,  dok  za obradu  podataka  postoji
složenica datenverarbeitung.

U Različitim zemljama I u razli č itim vremenima pojmovi informatika I računarstvo su

definisani na različite načine I definicije su se menjale s vrmenom. U Našem jeziku se pod
informatikom podrazumeva multidisciplinarna nauka č iji je predmet izu č avanja razvoj I
primena informacionih tehnologija, razvoj informacionih delatnosti I angažovanja ljudi u
obavljanju informacionih delatnosti. Termin računarstvo se kod nas koristi kao prevod izraza
computer sciences (što bukvalno znači kompjuterske nauke). Kompjuterske nauke su teorijske
nauke vezane za razvoj arhitekture rač unarskog hardvera i softvera, na primer:

teorija automata,

teorija algoritama, teorija programskih jezika, structure podataka itd.

1.2 ŠTA JE SISTEM?

Student je deo edukacionog sistema, bez obzira na to šta studira I koliko je uspešan u tome.

Sa druge strane, samo ljudsko telo je jedan vrlo kompleksan biohemijski sistem, kao I dosadni
komarac u sobi ili biljka koja mirno stoji u saksiji pored prozora. Č ovek, kao individual je deo
jednog porodičnog ili socijalnog sistema. Sijalica u sobi je deo električnog (energetskog)
sistema, ali zajedno sa sa ostalim uređajima, vodovodnim cevima čini deo sistema kuće. Ako
Počnete da tražite sisteme u vašoj okolini oni će se pojavljivati svuda. Ali šta je tačno sistem? Šta
je zajedničko svim gore pomenutim sistemima uprkos njihovoj raznolikosti? Pošto je sistem
subjektivni koncept, ne postoji opšte prihvaćena definicija sistema. U Cilju bližeg proučavanja
sistema prihvati ćemo sledeću definiciju.



Sistem je organizovani skup komponenti sa posebnim vezama između njih.



Sistem radi nešto, tj. Predstavlja model ponašanja, jedinstven za taj sistem, ili ima
specifičnu svrhu ili cilj .



Svaka komponenta utiče na određeni na č in na ponašanje sistema kao I na njegovo
postojanje. Ako se neka komponenta ukloni, promeniće se i ponašanje sistema.

Sada ćemo malo preći na

INFORMACIONE SISTEME-

Šta je to

informacioni sistem

Strana