Državni univerzitet u Novom Pazaru
Departman za psihologiju
Seminarski rad iz Intervencija u krizi
Debrifing
mentor: studenti:
Prof. dr Miodrag Stanković Ivana Pejčić
Bojana Milojević
Novi Pazar, April 2012.god.
1
Rezime:
Većina ljudi je čula za psihologe, ali samo mali broj ljudi zaista zna čime se psiholozi bave u
praksi. Psihološko testiranje je samo jedan od vidova usluga koje psiholog može da pruži dok je
pružanje psihološke pomoći (psihološki tretman) mnogo značajnija i važnija delatnost psihologa bez
obzira da li psiholog radi u privatnoj praksi, medicinskoj ustanovi, školi, službi za ljudske resurse i slično.
U ovom seminarskom radu mi ćemo prikazati jedan od načina pružanja pomoći u kriznim situacijama
.
Ključne reči
:
Debrifing, intervencija, krizna situacija
3
Ciljevi fizičke prve pomoći su
1. stabilizacija fiziološkog funkcionisanja,
2. ublažavanje fiziološkog disfunkcionalnog poremećaja,
3. vraćanje akutnog adaptivnog fiziološkog funkcionisanja
Dok su ciljevi psihološke prve pomoći:
1. Stabilizacija psihološkog funkcionisanja u susret osnovnim fizičikim potrebama, onda
upućeni najosnovnijm od psiholoških potreba,
2. Ublažavanje sihološkog disfunkcionalnog stresa,
3. Vraćanje akutnog adaptivnog psihološkog funkcionisanja,
Dvofaktorski model akutne krize
Pre više od 100 godina, psiholog Pjer Žanet formulisao je sistematski terapeutski pristup u
posttraumatskoj psihopatologiji koja prepoznaje različite faze i evolucije posttraumatskih stresnih
reakcija. Žanet je tvrdio da kognitivna procena traumatskog događaja u kombinaciji sa
emotivnom reakcijom određuje stepen, prirodu i težinu psihološkog uticaja.
U kasnije integrisanom konceptualnom opisu udruženje psihijatara Amerike (APA – American
Psychiatric Association, 1980) zaključila je da posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) pripada s
anksioznim poremećajima, kombinujući osnovne fiziološke činioce sa kognitivnim i afektivnim
procesima. APA kriterijumi (APA, 1980, 1987, 1994) koncipirali su PTSP u okviru tri skupa
simptoma koji se javljaju nakon izlaganja traumatskom događaju.:
1. Ponovno psihološko preživljavanje traumatskog
događaja,
2. Smanjena interakcija sa spoljašnjom sredinom,
3. Hiper funkcija autonomnog nervnog sistema.
4
Prethodno navedena tri skupa možemo svrtstati u dva neuro-kognitivna faktora. tj.u
neurološku i psihološku preosetljivost.
Za neurološku osetljivost je karakteristično pet faza koje se javljaju nakon traumatskog iskustva,a
to su :
1. Preterano iznenadni refleks i razdražljivost
2. Atipična iskustva u snovima
3. Sklonost ka eksplozivnim i agresivnim reakcijama
4. Psihička fiksacija na traume
5. Suženje funkcionisanja ličnosti
Dakle, pojedinac koji pati od posttraumatskog stresa može iskusiti neurološku preosetljivost u
sledećim oblicima:
1. Izmenjena struktura neurona(Gray, 1982; Joy 1985,; Nutt, 1989; Perija, Southvick, i Giller,
1990; Post &Ballenger, 1981).
2. Uvećanje raspoloživih ekscitatornih neurotransmitera(Dejvidson & Baum, 1986; Murburs,
McFall, i Veith, 1990;. Kristal i sar, 1989)
3. Pad inhibitornih neurohemikalija(GABA, Biggio, 1983; Drugan 1989,;. Grey, 1982; Krnjević,
1983; van Gelder, 1986).
Faktor 2.Psihološka hipersenzitivnost.
Debrifing
Šta je zapravo debrifing i čemu on služi?
Intervencije u krizi i debriefing-podrazumeva pružanje aktivne pomoći u situacijama životnih
kriza (razvod braka, gubitak voljenih osoba, smrt i bolest u porodici, priprema za medicinske
