želi da taj isti plasira kroz investicije u kompaniju kojoj je taj kapital potreban za rad daljeg
razvoja i napredovanja.Na finansijskom tržištu se susreću ponuda i potražnja kapitala, oni
poveziju štednju i investiciju. Ukoliko je štednja jednaka investiciji, ne može se formirati
finansijsko tržište, jer nema finansijske imovine.

1.1.Podela finansijskog tržišta

Tržište novca

je deo finansijskog tržišta na kojem se trguje kratkoročnim izvorom

finansiranja, vreme dospeća je do jedne godine. Ovo tržište funkcioniše sa tačno utvrđenom
procedurom poslovanja,pravilima i obavezama učesika, koji transakcije obavljaju u određeno
vreme i na određenom mestu. Trguje se novcem, zlatom, plemenitim metalima i vrednosnim
papirima.Učesnici na tržištu novca su: centarlna banka kao vrhovna monetarna vlast u jednoj
zemnlji, poslovne banke,institucionalni fondovi (brojni finansijski posrednici) i berzanski
posrednici.

II.

Tržište kapitala

je deo finansijskog tržišta na kojem se trguje dugoročnim izvorom

finansiranja, vreme dospeća je duži od jedne godine. Trguje se obaveznicama i akcijama
odnosno   dužničkim   i   imovinskim   instrumentima.Postoje   četiri   vrste   tržišta   kapitala:  1.
primarno tržiše – prva prodaja hartije od vrednosti, 2.  sekundarno tržište – svaka naredna
prodaja vrednosnih papira, posle primarne kupovine, 3. treće tržište - vezano je OTC trgovanje
akcija, kompanije koje nisu članice berze, 4.  četvrto tržište – trguje se velikim blokovima
vrednosnih   papira   preko   brokerskih   kuća.  Na   trećem   i   četvrtom   tržištu   učestvuju   veliki
institucionalni   ivestitori   među   kojima   su:   penzioni   fondovi,   osiguravajuće   kompanije   i
uzajamni fondovi.

III.

Devizno tržište

je deo finansijskog tržišta na kojem se trguje devizama (potraživanja

u   inostranim   sredstvima   plaćanja).   Devizni   kurs   formira   se   na   samom   tržištu   ili   putem
bankarskih   transakcija.   Centralna   banka   i   ovlašćene   poslovne   panke   trguju   na   deviznom
tržištu.Trguje   se   SPOT   –   u   roku   od   48   sati   mora   se   izvršiti   transakcija   novca   od   dana
sklopljenog ugovora i na TERMIN – kupujte danas a plaćajte kasnije na rokove, termin od 1,2,3
ili 6 meseci.

1.2. Organizovano tržište

Organizovano tržište je tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

koje je dostupno javnosti i na kome se po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od
vrednosti i drugim finansijskim instrumentima, a koje organizuje organizator tržišta i nad kojim
nadzor vrši Komisija. Organizovano tržište obuhvata berzansko tržište i vanberzansko tržište.

Hartijama od vrednosti može da se trguje na organizovanom tržištu samo ukoliko je

izdavalac od Komisije dobio odobrenje za izdavanje hartija od vrednosti, odnosno za uključenje
hartija od vrednosti na organizovano tržište. Na organizovanom tržištu se može trgovati
hartijama od vrednosti koje izdaju Republika i Narodna banka Srbije.

1.2.1. Berzansko tržište i organizacioni oblici berzi

Berzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim

finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa
pravilima koje propisuje berza. Berzansko tržište predstavljaju ugovore o prodaji kotiranih
predmeta, koje posredstvom berze zaključuju posebno ovlašćeni subjekti pod posebnim

pravnim režimom. Suština berzanskih poslova odnosi se na to, da se vezuju za kupo-prodajne
poslove, koji se zaključuju na određenom mestu, u određeno vreme, pod određenim
standardizovanim uslovima i koji se odnose na speificiranu berzansku robu. Pod berzanskim
poslovanjem podrazumevamo: poslovi oko registracije tržišnog materijala kojim se trguje na
berzi, utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva tj. cena tržišnog materijala kojim se trguje, trgovina
tržišnim materijalom. Izvršavanje obaveza svih učesnika po poslovima koje su zaključili na
berzi i javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.

Berza je prostor na kojima se trguje dugoročnim finansijskim sredstvima i u vlasništvu

je države ili učesnika u berzanskoj trgovini. Ona je institucija sa javnim ovlašćenjima, veoma
organizovana sa jasno utvrđenim pravilima berzanske trgovine za učesnike i vrši kontrolu
njihovog ispunjavanja.Berza je organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici,
trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred propisanim pravilima i
načinima važećim za sve subjekte, propraćeno standardizovanom dokumentacijom. Berza ne
poseduje nikakve hartije od vrednosti sa kojima se trguje, ona sama ne prodaje niti kupuje
hartije od vrednosti koje su predmet trgovine. Ona ne utvrđuje cene hartije od vrednosti, već se
one formiraju na osnovu odnosa ponude i tražnje koja se u određeno vreme formira.

Postoje četiri organizacionalna oblika berze:
1. berza kao specijalizovano akcionarsko društvo neprofitnog tipa;
2. berza kao dobrovoljno udruženje članova neprofitnog tipa;
3. berza kao akcionarko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću profitnog tipa
4. berza se organizuje kao državna utanova, kojom upravljaju njeni posrednici i

službenici.

Vrste berzi:
1. prema

vrsti materijala

sa kojima se trguje na berzi:

a. Specijalizovana berza (trguje se samo jednom vrstom materijala) i
b. Mešovita berza (trguje se više vrsta materijala tj robama i efektima).

2. prema

predmetu trgovanja

na berzi:

a. Robne ili produktivne berze (trguje se robom tj. zlato, vuna i pamuk u

Londonu, žitarice i obojeni metali u Njujorku i Čikagu, šećer u Hamburg i
Njujorku i dr.,

b. Novčana ili devizna berza (trguje se stranom valutom, trguju velike svetske

banke),

c. Berza usluge (trguje se različitim vrstama usluga, npr berza efekata),
d. Berza efekata.

1.2.2. Vanberzansko tržište

Vanberzansko tržište je tržište na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i

drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje
organizator vanberzanskog tržišta.

Razlikujemo dve vrste vanberzanske trgovine:

1. Regulisane vanberzanske poslove

, koji se odnose na sve poslove koje

zaključuju članovi berze, međusobno ili sa nezavisnim brokerima,u skladu
sa berzanskim pravilima, ali bez posredovanja brokera berze i
vanberzanskog pulta i

2. Slobodne vanberzanske poslove

, pod kojima se podrazumevaju svi ostali

kupoprodajni ugovori koji se zaključuju bez obzira na berzanska pravila.
Njih mogu da zaključa kako berzanski članovi, tako i neregistrovani
slobodni brokeri.