Pojam i definisanje investicija

Investicije su složena, kompleksan kategorija pa zbog toga u literaturi postoje brojne razlicite
definicije investicija. Etimološki koren reci investicija je u latinskoj reci „investi-tio” što znaci
ulaganje kapitala u neki unosan posao ili preduzece.

Prema nekim autorima „investicije su deo tekuceg društvenog proizvoda koji se ulaže u sredstva
za rad, bilo za zamenu utrošenih ili dotrajalih ili za stvaranje novih sredstava za rad”. Širi pristup
definisanju pojma investicija istice da „investicije predstavljaju onaj deo društvenog produkta
koji se u procesu njegove konacne raspodele i upotrebe nije potrošio, nego je upotrebljen za
zamenu istrošenih i dotrajalih i za gradnju novih kapaciteta
Investicije su determinanta privrednog razvoja u celini sa makro stanovišta ali razvoja preduzeca
sa mikro stanovišta. Investicije su nezaobilazni element svake ekonomske poli-tike jer se
realizacijom investicija ostvaruju pretpostavke ne samo ekonomskog razvoja vec i stabilnosti
privrednih i društvenih tokova.

Investicije u najširem smislu, predstavljaju i neophodan uslov ostvarenja progresa i realizacije
stalnog nastojanja coveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efi-kasnije zadovoljenje
svojih potreba. Bez investicija nema tehnološkog progresa, odnosno napretka u celini.26

Razvoj preduzeca i ostvarenje razvojnih ciljeva preduzeca je nezamisliv bez investi-cija. Svaka
razvojna politika odredena razvojnim ciljevima nema nikakvu svrhu ako se ne ostvari. Stoga se
kao fundamentalni problem razvoja preduzeca postavlja upravo rea-lizacija investicija cime se
postiže i realizacija razvojnih ciljeva. Preduzece koje nema investicije prakticno održava samo
tekucu reprodukciju, što na kratak rok može biti bez težih posledica. Medutim, na duži rok,
preduzece bez investicija najpre stagnira, a onda pocinje da zaostaje za konkurencijom da bi na
kraju došlo u opasnost da prestane da postoji. Ovakav znacaj investicija, stavlja ih na sam vrh
prioriteta svakog preduzeca koje ima ambiciju da izdrži tržišnu utakmicu.

Investicije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju stalnog nastojanja
coveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije zadovoljenje svojih potreba.
Bez investicija nema tehnološkog progresa a ni napretka u celini.

Investicije, odnosno investiranje, predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuelnog
procesa kojim svako društvo i svako preduzece osigurava svoje buduce efikasno poslovanje.
Ivestiranje dolazi kao završni cin celokupnog procesa, kojim se realizuju planirani razvojni
ciljevi a time i celokupan razvoj. Svaka organizacija je prinuñena da investira, jer investiranje
predstavlja jedini nacin realizacije ciljeva razvoja. Investicije su stoga neophodnost jer je dalji
razvoj svakog preduzeca vezan za dobro planiranje i efikasnu realizaciju investicija.

Postoji veliki broj razlicitih definicija pojma investicija i investiranja, mada ne postoji opšta
saglasnost oko definicije investicija, ali se vecinom autori slažu da investicije tj. investiranje

predstavlja podnošenje žrtava, odricanje od potrošnje u sadašnjosti, da bi se dobile odreñene
koristi u buducnosti.

P. Masse daje jednu opštu definiciju: "Investiranje predstavlja razmenu neposrednog i izvesnog
zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu koju covek dobija i koja se zasniva na investiranom
dobru."

H. Peumans daje sledecu definiciju: "Investiranje se sastoji u nabavci realnih dobara, a to ce reci
u placenju jedne sadašnje cene sa ciljem da se u buducnosti raspolaže izvesnim prihodima. To je
dakle razmena neceg izvesnog za niz nada rasporeñenih u vremenu."

Žrtve koje se podnose u sadašnjosti i koristi, odnosno prihodi, koji se ocekuju u buducnosti
predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika investicija i procesa investiranja. Ova
karakteristika oznacava investiranje kao vremensku sponu izmeñu sadašnjosti i buducnosti.
Jedna od najznacajnijih karakteristika investiranja je vreme u kome se odvija ovaj proces. Veoma
znacajna karakteristika procesa investiranja je i neizvesnost. Efekti koji se ocekuju u buducnosti
su neizvesni, jer je i sama buducnosti neizvesna. Što je duže vreme investiranja, odnosno što se
ide dalje u buducnosti u ocekivanju efekata – to je neizvesnost sve veca.

Pod investicijama se najcešce podrazumevaju ulaganja finansijskih sredstava u stvaranje
odreñenih proizvodnih dobara. Prema P.Masseu: "Investicija u obicnoj terminologiji, oznacava u
isti mah delo irezultat tog dela, u isti mah odluku za investiranje i investirano dobro."

Pod investicijama se u svakodnevnoj praksi podrazumevaju:

Novcana sredstva koja se ulažu u odreñena proizvodna dobra Proces transformacije novcanih
sredstava u proizvodna dobra

Predmet u koji se investira i koji se dobija kao rezultat procesa investiranja
Definisanje investicija kao ulaganja u realna proizvodna dobra se u teoriji smatra definisanjem
investicija u užem smislu. Definisanje investicija u širem smislu obuhvata i ulaganja za nabavku
robe, sirovina, potrošnoih materijala, a isto tako i za placanje usluga.

Za definisanje investicija u širem smislu cesto se navodi i francuski autor G. Depallens koji pod
investicijama podrazumeva pored nepokretnosti i sve operacije kojima se neki novcani iznos
pretvara u neki element koji se moñe koristiti u preduzecu tokom dužeg ili kraceg perioda.
Depallens pod investicijama podrazumeva:

Nepokretnosti (zemljište, zgrade, materijal i opremu, transportna sredstva) Hartije od vrednosti
koje predstavljaju participaciju

Neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeca Obim kredita odobrenih klijentima u
odreñenoj stalnoj valuti

Intelektualne investicije (troškovi organizacije i usavršavanja kadrova) Sive investicije (troškovi
istraživanja, naucnih ili tehnoloških)

povecanje proizvodnih mogucnosti svakog društva, a time i povecanje ukupnog društvenog
bogatstva.

Neprivredne investicije obuhvataju sva ulaganja neprivrednog karaktera, odnosno ulaganja
namenjena za zamenu i povecanje osnovnih fondova u neprivredi. I neprivredne investicije imaju
osnovni cilj povecanje ukupnog društvenog bogatstva.

Bruto, neto i nove investicije

Jedna od osnovnih podela koja takoñe potice sa makroekonomskog aspekta, mada se
upotrebljava i na mikroekonomskom nivou je podela na bruto, neto i nove investicije.

Bruto investicije predstavljaju deo društvenog bruto proizvoda koji se ulaže za održavanje i
zamenu postojecih i izgradnju novih osnovnih fondova, kao i za povecanje obrtnih fondova. U
mikroekonomskom aspektu pod bruto investicijama se podrazumeva ju ukupna ulaganja koja se
preduzimaju radi zamene postojecih osnovnih fondova i povecanja osnovnih i trajnih obrtnih
fondova.

Neto investicije predstavljaju deo nacionalnog dohotka koji se ulaže za izgradnju novih osnovnih
i povecanje obrtnih fondova. One predstavljaju deo bruto investicija kojima je povecana
sadašnja, neotpisana vrednost osnovnih fondova.

NtI = BI – UA

NtI – neto investicije
BI – bruto investicije
UA – uplacena amortizacija

U teoriji se uvodi i pojam neto investicija, koje se nalaze izmeñu bruto i neto investicija. Nove
investicije predstavljaju deo bruto investicija koji dovodi do povecanja osnovnih fondova iznad
njiohove nabavne, inicijalne vrednosti.

NI = BI – UtA
NI – nove investicije
UtA – utrošena amortizacija

Klasifikacija investicija prema tehnickoj strukturi

Klasifikacija investicija prema tehnickoj strukturi, razlikuje gledanja u:

Grañevinske objekte – izgradnja novih proizvodnih objekata (proizvodne hale, magacini,
kotlarnice, trafo stanice) i rekonstrukcija i proširenje postojecih objekata

Oprema – mašine, ureñaji, postrojenja, instalacije, transportna sredstva

Ostalo – studije i istraživanja, priprema i obuka kadrova, otkupi i odštete, osnovno stado

Klasifikacija prema nameni

Klasifikacija investicija prema nameni razlikuje sledece osnovne vrste investicija:

Investicije u zamenu – vrši se zamena dotrajalih sredstava, zamena najcešce ne predviña
kvantitativno povecanje proizvodnje

Investicije u modernizaciju – vrši se radi uvoñenja novih, modernijih mašina i na toj osnovi
povecanja produktivnosti, sniženja troškova poslovanja, poboljšanja kvaliteta proizvoda, a cesto
i radi kvantitativnog povecanja proizvodnje.

Investicije u proširenje proizvodnje – vrše se radi proširenja, odnosno izgradnje novih
proizvodnih kapaciteta u cilju kvantitativnog i kvalitativnog povecanja proizvodnje i ostvarenja
znacajnih ekonomskih i finansijskih rezultata.
Klasifikacija prema izvorima sredstava

Ova klasifikacija deli investicije prema izvorima iz kojih se obezbeñuju sredstva za realizaciju
investicija. U tom smislu investicije se dele prema vrsti izvora, znacaju izvora i dr.

Klasifikacija prema nacinu ulaganja i ostvarivanja efekata

F. i V. Lutz vrše podelu investicija prema nacinu ulaganja sredstava i ostvarivanju efekata od
investicija, i razlikuju tri globalne grupe:

Ulaganja u jednom trenutku (jednokratna) – efekti u jednom trenutku; to su investicije

kod kojih se ulaganja (I) vrše u jednom vremenskom trenutku t0 dok se prihodi od investicije (E)
takoñe ostvaruju u jednom vremenskom trenutku tn.

Kontinuelna ulaganja (višekratna ulaganja) – efekti u jednom trenutku; to su investicije

kod kojih se ulaganja vrše kontinuelno u odreñenom vremenskom periodu, dok se prihodi od
investicija ostvaruju u jednom vremenskom trenutku.
c)

Ulaganja u jednom trenutku – efekti kontinuelni; to su investicije kod kojih se ulaganja

vrše u jednom trenutku a efekti ostvaruju kontinuelno u odreñenom vremenskom periodu.
klasifikacija prema efektima investicija

Nemacki autor L. Pack izvršio je podelu investicija prema efektima koji se od njih ocekuju:

Prema kvantitativnim efektima:

1.1. U raznim sektorima preduzeca
1.1.1. Investicije u opremu
1.1.2. Investicije u eksploataciona dobra
1.1.3. Investicije u organitzaciju preduzeca

Investiciona politika

Realizacija bilo koje razvojne aktivnosti ili akcije zahteva ulaganja znatnih finansijskih
sredstava. Investicije ili potrebna ulaganja u oprenu, tehnologiju, istraživanja, kadrove
predstavljaju uslov realizacije razvoja.

Investiciona politika predstavlja politiku ulaganja u realizaciju razvoja. Ona definiše prioritete i
daje osnovne kriterijume za globalno rangiranje i selekciju investicionih projekata, znaci
smišljeno uticanje na realizaciju razvoja. Zbog toga se ona mora bazirati na principima razvojne
politike.

Razvojna politika je opšta i odnosi se na politiku u dužem vremenskom periodu, dok je
investiciona politika konkretnija i operativnija, i odnosi se na kraci vremenski period. Razvojna
politika definiše ciljeve razvoja i uopšteno, nacine i mere njihove realizacije. Investicionom
politikom se odreñuju konkretni programi cijom realizacijom se ostvaruju ciljevi razvoja.

Investiciona politika se bazira na nekim osnovnim nacelima:

Usklañenost sa bazicnim ciljevima društva kao celine Usklañenost sa bazicnim ciljevima
preduzeca

Potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzeca Istraživanje kao osnova za
voñenje investicione politike

Objektivnost u odlucivanju o najpovoljnijim investicionim rešenjima Usklañenost sa
politikom rasta životnog standard.

Postoji i odreñeni broj faktora koji determinišu definisanje investicione politike, a najznacajniji
su:

Tržište

Nauka i tehnologija

Kadrovske i finansijske mogucnosti preduzeca

Institucionalni uslovi

Organizacione mogucnosti preduzeca

S obzirom da se razvojna politika ostvaruje investicionom politikom, sasvim je jasno da se one
ne mogu izjednaciti, što se cesto u praksi cini. U literaturi se navodi nekoliko veoma znacajnih
momenata koji ukazuju na razliku.

1. Preduzeca obicno vrše ulaganja sredstava u realizaciju sopstvenog razvoja, znaci za

realizaciju sopstvene razvojne politike, meñutim ona cesto ulažu u druga preduzeca radi
obezbeñenja potrebne energije, sirovina, delova itd.

2. Preduzece može ostvariti sopstveni razvoj bez ulaganja finansijskih sredstava ili sa

veoma cesto malim sredstvima. To se posebno odnosi na razvoj postojece tehnolpgije,
razvoj organizacije, kadrova itd.