интелигентног   синтетичког   бића   (интелигентне   машине)   нису   имали   шарису   да   се
остваре.   Настанком   првих   рачунара   које   су   Американци   и   Британци   користили   за
нумеричке   прорачуне   и   разбијање   шифара   -   декодирање,   увидело   се   да   рачунар
поседује задивљујућу способност похрањивања и манипулисања подацима, али је то
било далеко од било којег вида људске интелигенције. Због тога се на рачунар гледало
као на веома моћну рачунаљку, а не на машину која би могла бити интелигентна.
Послови за које се рачунар користио, чак и ако су их обављали људи, нису захтевали
интелигенцију.

Рачунар је био прилично ограничен уређај који ради тачно оно шта му се каже и

нема   спознају   о   томе   шта   и   зашто   ради.   Па   ипак,   међу   првим   корисницима   и
конструкторима дигиталних рачунара била је одређена група научника који су имали
радикалније идеје те су се почели бавити мисију да би рачунар могао користити као
средство за симулирање различитих аспеката људске интелигенције. Као резултат овог
заједничког интересовања, у лето 1956.г. је одржана конференција у Хановеру, New
Hampshire, у Dartmouth колеџу. Данас познат под именом Dartmouth конференција, овај
састанак је окупио малобројне истраживаче из диверсификованих области као што су
математика, електроника, неурологија и психологија. Предложени циљ конференције
је био да се испита претпостав ка да "сваки аспект учења или ма која друга одлика
интелигенције у  принципу  може тако  детаљно  да  се  опише да  машина може  да је
симулира." Иако конференција није довела до значајних открића, она је омогућила
оштрији фокус на подручје које су назвали вештачка интелигенција, по иницијативи
једног   од   учесника,   Johna   McCarthyja.   Овом   конференцијом   је   започет   период
истраживања вештачке интелигенције познат као "рани почетак". Још један резултат
Dartmouth конференције су предвиђања њених учесника, који су сматрали да ће до
1970. г. рачунари моћи обављати следеће задатке:



бити шаховски велемајстори



откривати нове, значајне математичке теореме



разумети природан говор и омогућавати преводе



компоновати музику квалитета класичне музике.

Очигледно и са данашњег аспекта потврђено, ови планови су били преамбициозни.
Они јесу послужили да подстакну и охрабре шири интерес за вештачку интелигенцију
и да се дође до извесних резултата, али су с друге стране имали веома негативан утицај
на развој вештачке интелигенције, јер је протицањем времена постало јасно да се
предвиђања неће обистинити и да су нереална. Тако је рани оптимизам 60-тих година
спласнуо и вештачка интелигенција је ишчезла са сцене све до 80-тих година. Током
ове две деценије изгубљених илузија, које се називају и "зима вештачке
интелигенције", неки истраживачи у домену вештачке интелигенције су сматрали да је