“Krivične sankcije su kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili

ugožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.

Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo

četrnaest godina. Vaspitne mere I druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima
propisanim posebnim zakonom.”

Zaključuje se da je primena krivičnih sankcija uvek vezana za postojanje krivičnog dela u

objektivnom smislu. S druge strane, krivične sankcije se mogu primeniti samo prema licu za koje je
dokazano da je učinilo krivično delo. One moraju biti striktno određene u zakonu (nulla poena sine
lege).

Princip zakonitosti krivične sankcije znači da ni jedna sankcija ne može biti izrečena ni

primenjena ako nije po vrsti i meri određena zakonom i ako zakonom nije određen organ za njeno
izricanje i primenu.

Najzad, sve krivične sankcije imaju prinudni karakter, a sastoje se u oduzimanju ili

ograničavanju slobode i prava izvršiocu krivičnog dela ili u upozorenju da će mu sloboda ili prava
biti oduzeta ili ograničena ako kriviĉno delo ponovo izvrši.

1.1. Pojam i vrste kazni

Kazna je zakonom predviđena represivna mera, koja se u cilju suzbijanja kriminalieta

primenjuje prima učiniocu krivičnog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivičnog
postupka.

Ona predstavlja osnovnu i najznačajniju vrstu krivične sankcije i daje pečat celokupnom

krivičnom pravu, to jest krivičnom pravu u širem smislu. Sastoji se u oduzimanju ili odraničenju
određenih sloboda i prava učiniocu krivičnog dela čija je krivica dokazana, izriče je sud u zakonu
propisanom krivičnom postupku, a sprovode posebni organi po odgovarajućim propisama, kao što
su ZIKS, Zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala i brojni
podzaknski akti. Iako je kazna prinudna mera koja se primenjuje protiv volje učinioca krivičnog
dela kao odgovor društva na njegovu protivpravvnu delatnost, pri njihovom izvršenju moraju se
poštovati ličnost i dostojanstvo osuđenih lica.

Kazna ima određenu svrhu koja se želi postići njenim izricanjem i izvršenjem. U prvom redu to

je opšta svrha koja je zajednička za sve krivične sankcije, a odleda se u subijanju dela kojima se
povređuju ili ugožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom. Polazeći od toga, kazna
ima i posebnu svrhu.

KRIVIČNI ZAKONIK – („Sl.glasnik RS“, br. 85/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009,

121/2012, 104/2013; 108/2014 i 94/2016), Član 4

“Krivično pravo“ – Z. Stojanović, opšti deo, Pravna knjiga, Beograd, 2008, str.260.

USLOVNA OSUDA I SUDSKA OPOMENA

P a g e

5 | 15

1.2. Mere bezbednosti.

Mere bezbednosti su posebna vrsta krivičnih sankcija. U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija

(suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugroţavaju vrednosti zaštićene krivičnim
zakonodavstvom), svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od
uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela. Zbog toga se one izriču uz kazne, ali se neke od
njih mogu izricati i samostalno. Propisano je, naime, da se obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje
u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi neuračunljivom učiniocu
izriču samostalno.

Mere bezbednosti bezbednosti značajno doprinose zaštiti društva od kriminaliteta tako što se,

po pravilu izriĉu izvršiocu konkretnog krivičnog dela – uračunljivom punoletnom i maloletnom
licu. Međutim, pod uslovima predviđenim Kriviĉnim zakonikom određene mere bezbednosti
mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao
krivično delo. U svakom slučaju, odredbama glave VI Kriviĉnog zakonika propisani su opšti uslovi
pod kojima se pojedine mere bezbednost mogu izricati.

Član 79

“Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći ove mere bezbednosti:

a) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
b) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
c) obavezno lečenje narkomana;
d) obavezno lečenje alkoholičara;
e) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti;
f) zabrana upravljanja motornim vozilom;
g) oduzimanje predmeta;
h) proterivanje stranca iz zemlje;
i) javno objavljivanje presude;
j) zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim;
k) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Pod uslovima predviđenim ovim zakonikom određene mere bezbednosti mogu se izreći i

neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo (član
80. stav 2).”

Primena mera bezbodnosti nije vezana za težinu krivičnog dela , već je učinjeno krivično

delo samo povod za njihovu primenu. Zbog toga da b se postigla svrha rimene ovih mera, prema
učiniocu se može primeniti jedna ili više mera bezbednosti – ukoliko su ispunjeni uslovi za njihovu
primenu.

2. USLOVNA OSUDA

KRIVIČNI ZAKONIK – („Sl.glasnik RS“, br. 85/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009,

121/2012, 104/2013; 108/2014 i 94/2016), Član 79.