4
1. ПИСМЕНО ЗАВЕШТАЊЕ ПРЕД СВЕДОЦИМА
Алографско завештање или писано завештање пред сведоцима, представља
најчешћи облик тестаментарног располагања у нашој пракси. Иако је о овом облику
завештања често писано у нашој правној књижевности, чини се да су поједина питања
остала недовољно разјашњена, што узрокује честе спорове у правној пракси.
1
Алографско завештање представља врсту писменог завештања и то пред
сведоцима, који завешталац, који је претходно сачинио овај документ, пред два сведока
својеручно потписати, уз изјаву да је претходно овај документ прочитао и да је то његова
последња воља. Алографско завештање представља писано, приватно и редовно
завештање. За ову форму завештања неопходно је да завешталац буде писмен, да може
сам да прочита, односно да види; потпис мора бити од стране завештаоца и то на
уобичајен начин, и сам чин потписивања морају видети сведоци.
За сведоке, такође морају имати очувано чуло вида како би видели потпис
завештаоца, као и чуло слуха како би могли да чују изјаву завештаоца. Морају бити
писмени онолико колико је довољно да знају да се својеручно потпишу, а садржај
завештања није потребно да знају.
Измене које је донео Закон из 1995. године, (а онда пренето у Закон из 2003) у
односу на претходни Закон о наслеђивању из 1974. године, а које се односе на део о
завештању, у члану 85 став 1 Закона о наслеђивању Републике Србије из 1995. је унета
обавеза завештаоца да пред сведоцима, пре потписивања, изјави да је сачињено писмено
завештање, које је састављено по његовој изјави, он и прочитао.
2
У писаном завештању пред сведоцима састављање писане исправе о тестаменту је
техничка радња која претходи сачињавању завештања. Писана исправа која ће постати
тестамент постоји у време сачињавања тестамента. Исправу о тестаменту може саставити
сам тестатор – откуцати писаћом машином и сл. Најчешће исправу о тестаменту саставља
адвокат, због чега се означава као адвокатски тестамент. Овај облик тестамента не могу
1
Д. Ћеранић, Учешће свједока у поступку сачињавања алографског тестамента, Правни живот, бр. 10/2010
2
Благојевић, Борислав, Наследно право у Југославији, Савремена администрација Београд, Београд, 1979,
стр.415
5
сачинити неписмена лица, односно лица која нису у стању да прочитају тестамент. Битни
елементи овог тестамента су :
Исправу о завештању саставља неко други, а не завешталац. Не сматра се да је
својеручно сачињена изјава последње воље ако је откуцана писаћом машином, штампачем
компјутера или на сличан начин. Сматра се да је такав текст сачинио неко други и тада се
примењују правила која важе за писани тестамент пред сведоцима. Овај облик тестамента
је лако фалсификовати јер садржи само потпис тестатора.
У присуству два сведока завешталац изјављује да је већ сачињену исправу о
тестаменту прочитао, да је то његова последња воља, а потом се на исправу о тестаменту
својеручно потписује. Изјава завештаоца је да је писана исправа његова последња изјава
воље мора бити изричита и јасна. Завешталац се потписује испод текста тестамента,
пуним именом и презименом. Сведоци тестамента не морају разумети језик на коме је
тестамент састављен.
Потпис на алографски тестамент, завешталац мора ставити истовремено пред оба
сведока. Свако одступање од овог правила, узрокује рушљивост тестамента.
3
Потпис два истовремено присутна сведока су нужни акти да би тестамент настао.
Пословно способни сведоци морају знати језик којим се завешталац служи приликом
изјављивања да је сачињено писано прочитао, да је то његова последња воља и да га
својеручно потписује. Оба сведока морају бити присутна истовремено приликом
састављања тестамента.
4
Споредни елементи овог тестамента су означење својства сведока, датум и место
сачињавања тестамента. Тестамент не мора садржати означење да лица која се, осим
завештаоца, потписују на тестаменту имају својство сведока. Означавање у тестаменту
датума када је тестамент сачињен корисно је из истих разлога наведених за својеручни
тестамент.
3
О. Антић, З. Балиновац, Коментар Закона о наслеђивању, Београд, 1996, стр.328
4
Сворцан, Слободан, Наследно право, Институт за друштвене науке, Крагујевац, 2006, стр.78.
