Merenje protoka je veoma bitno u velikom broju industrijskih aplikacija.
Posebno su značajna obračunska merenje, jer se cena gasova i tečnosti određuje na
osnovu protoka kroz cevi.
Najčešće se meri protok vode, nafte, benzina, raznih rastvora, kiseonika, vazduha,
azota, uglenmonoksida, ugljendioksida, metana, vodene pare, itd.

Pri malim brzina, fluidi se kreću laminarno. Sa porastom protoka, fluidi se kreću
turbulentno. Brzina tečnosti nije ista duž poprečnog preseka fluida, na sredini cevi ona
je najveća, dok je u dodira sa zidom cevi ona je približno nula.
Međutim, za brzinu fluida uzima se srednja vrednost fluida duž poprečnog preseka.
Kada je kretanje laminarno, čestice se kreću glatko u okviru sloja.
Pri trubulentnom kretanju, čestice se više ne kreću u slojevima, a profil brzine više
nije paraboličan već približno ravan.

Senzori zapreminskog protoka

Princip merenja zasniva se na tretiranju zapremine supstance koja protiče kroz
poprečni presek na osnovu merenja nekog parametra, koji je rezultat međusobnog
delovanja toka fluida i tela postavljenog u tok. Protok se utvrđuje merenjem nekog od
parametara koji nastaju usled međusobnog delovanja tela i fluida.

Telo može biti:

a) nepokretno - prigušnica (66% svih senzora protoka)
b) pokretno - rotometarski senzor

- turbinski senzor
- rotacioni senzor
- elektromagnetni senzor
- ultrazvučni senzor
- senzor sa Doplerovim efektom

Pri izboru senzoru za konkretnu upotrebu potrebno je uzeti u obzir karakteristike
fluida, okruženja, oblika i dimenzije cevi, termperature, pritiska, itd.

Način kretanja fluida određen je Rejnoldsovim brojem (R):
– R < 2000 tok je sigurno laminaran,
– 2000 < R < 5000, tok može biti ili laminaran, ili turbulentan ili mešavina oba, što
zavisi od drugih faktora,
– R > 5000 tok je sigurno turbulentan.

Jednačina kontinuiteta: Q = Av = const, gde je Q zapreminski protok.

Za stišljive fluide: Qm = ρAv = const, gde je Qm maseni protok.