SADRŽAJ
UVOD
…………………………………………………………………………………………..3
1.FISKALNA POLITIKA
………………………………………………………………….…4
2.BUDŽET
……………………………………………………………………………………..4
3.SISTEM JAVNIH PRIHODA I JAVNIH RASHODA
……………………………...……5
4.LOKALNA SAMOUPRAVA
…………………………………………………………...….6
5.POREZI
…………………………………………………………………………………...…7
6.POREZ NA IMOVINU
……………………………………………………………….…….7
7. POSTUPAK UTVRÐIVANJA POREZA NA IMOVINU
…………………………….…8
7.1.Obracun poreza na imovinu………………………………………………...………8
7.2.Površina objekta……………………………………………………………...……..8
7.3.Tržišna vrednost…………………………………………………………….………9
7.4.Koeficijent kvaliteta……………………………………………………….………..9
7.5.Koeficijent lokacije………………………………………………………..………..9
7.6.Amortizacija……………………………………………………………………….10
7.7.Poreska osnovica……………………………………………………….………….10
7.8.Poreske olakšice i oslobodenja……………………………………………………11
8.IZNOS POREZA ZA UPLATU
…………………………………………………….…….11
ZAKLJUCAK
………………………………………………………………………………..12
LITERATURA
……………………………………………………………………………….13
UVOD
U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja države.
Kada god proizvodnja upadne u krizu, država je tu da preduzme odgovarajuce mere koje ce pružiti
pomoc posrnuloj privredi i unaprediti je.
Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera
države u cilju regulisanja potrošnje, investicija i zaposlenosti. Drugi njen naziv jeste i aktivna budžetsko-
poreska politika. To je zato što su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budžet, a potom i porezi,
kao osnovni državni prihodi. Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lakše, a neke teže naplatiti.U
manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lakše prikupljaju, indirektni porezi ,jer se vezuju
za robe i usluge.
Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovladuju direktni porezi, vezani za lica I preduzeca. Iako se
znatno teže sakupljaju, oni mogu da cine cak i do 90% ukupnih poreskih prihoda u razvijenim državama.
Zbog toga je njihov uticaj na državni budžet neizmerno važan.
Porezi su najvažniji izvor državnih prihoda, a direktni porezi cine najveci deo poreskih prihoda u
razvijenim zemljama. Porez na imovinu je jedan od njih.
prihodi jednaki rashodima budžet je uravnotežen. U ekonomskoj teroriji razlikuju se tri kategorije
budžeta. Stvarni ili realni budžet registruje stvarne prihode i rashode države u odredenom periodu.
Strukturni budžet daje kalkulaciju kakvi bi bili državni prihodi i državni rashodi kada bi ekonomija
funkcionisala na nivou prirodne stope nezaposlenosti.Ciklicni budžet izražava efekte privrednih ciklusa
na budžet.On zapravo predstavlja razliku izmedu stvarnog i strukturnog budžeta.U državne rashode
spadaju plate radnika u državnim institucijama, zatim investicije, javni radovi,otplate dugova, stvaranje
budžetskih rezervi i slicno.Sredstva za finansiranje svih ovih davanja obezbeduju se naplatom javnih
prihoda.
3.SISTEM JAVNIH PRIHODA I JAVNIH RASHODA
Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima utvrduje se sistem javnih prihoda I finansiranja javnih
rashoda. Za finansiranje javnih rashoda sredstva se obezbeduju iz javnih prihoda. Ono se vrši preko
budžeta Republike, autonomne pokrajne, grada ili opštine. Javnim prihodima smatraju se oni prihodi
kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike i poslovi i zadaci grada Beograda i opštine utvrdeni
Ustavom i zakonom. Ovim zakonom takode se utvrduje i visina javnih prihoda, kao i oslobodenja i
olakšice i poreski krediti. Vrste javnih prihoda definisane ovim zakonom su:
- porezi
- carine i druge uvozne dažbine
- takse
- naknade za korišcenje dobara od opšteg interesa
- javni zajmovi
- doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja
- lokalni javni prihodi
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji obrazuje se Poreska uprava, kao organ uprave u
sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, i ureduje njena nadležnost i organizacija. Poreska uprava
sprovodi postupak utvrdivanja i naplate odredene vrste javnih prihoda, poreza. Ona takode vrši naplatu
novcanih kazni, zatim kamate po osnovu dospelog a neplacenog poreza, troškova postupka prinudne
naplate poreza i, konacno, troškova poreskoprekršajnog postupka. Sve ove dažbine jednim imenom se
nazivaju sporednim poreskim davanjima. Ovim zakonom ureduje se postupak utvrdivanja, naplate i
